Покемони

(џепни монструми за вашег малишана)

Владимир Димитријевић

 

Међу нама је албум за сличице The world of Pokemon". У уводној причи, сазнајемо да у свету Покемона они и људи већ дуго живе заједно, да умеју да уче и расту, борећи се међусобно", да се временом трансформишу у јаче Покемоне, али све то могу да ураде само уз помоћ тренера, а то може бити сваки дечак или девојчица који желе да постану господари Покемона тако што ће ухватити и тренирати највише ових живих бића и победити остале тренере на такмичењима".

Главни јунак приче је дечак Еш који је својевремено закаснио на поделу Покемона коју је вршио професор Оук. Њему је остао само мали жути глодар по имену Пикочу. Они су се зближили, и Еш ускоро сазнаје да Пикочу има низ моћи које ће дечаку омогућити да постане водећи тренер.

Покемони припадају врсти буба, стеновитих, водених, травнатих, ватрених, ледених, отровних, нормалних, аветних, електричних, аждајских, земаљских, борбених, парапсихичких. Какве су им особине? Charmeleon" својим ватреним репом подиже температуру до неподношљивог нивоа"; Bedril" напада помоћу великих отровних бодљи на предњим ногама и репу"; Nidorino" је агресиван Покемон који брзо напада"; Nidoking" својим репом смрска и оне-способи жртву, а затим јој ломи кости"; Kadabra" помоћу алфа таласа" изазива главобољу у својој близини; Grimer" се развија тако што упија отпадну воду из фабрика; Haunter" пролази кроз зидове; Drowzee" се храни туђим сновима; Koffing" често експлодира без разлога, јер у себи има много отровних гасова; Feraligatr" својим масивним и моћним чељустима загриза и комада своју жртву; Pipitar" може једним ударцем да сруши планину.

Потписник ових редова је, такође, скупљао сличице реч је, на пример, била о пчелици Маји и њеним другарима. Сада деца скупљају Покемоне. Имали у томе ишта лоше? Сличице као сличице.

Какве сличице?

Чије сличице?

Ко је на тим сличицама?

 

Шта вам је у џепу?

 

Покемон је џепно чудовиште" (Pocket Monster). Карактере је уобличио јапански ентемолог, Саташи Таџири, који их је продао Нитенду. Према професору Оуку, имагинарном стручњаку за исте: Покемони су бића свих облика, живе у океанима, други у пећинама, старим кулама, рекама или високој трави. Неки су слични биљкама, други животињама, а трећи су попут духова". Неки су телесни, неки бестелесни, а људи су им се негда клањали као боговима.

Првобитно је постојала 151 врста Покемона, а Нитендо је стално производио нове. Деца од десет година па навише скупљају Покемоне и припитомљавају их под паролом Gotta catch em all!" Главни лик у првом филму о Покемонима је Еш, дечак који је постао Покемон мајстор (највиши степен иницијације). Он напушта дом и креће у авантуру да би потчинио све Покемоне. Иницијатичка потрага траје дуго, после сваког успеха у одгонетању загонетке и решавању проблема, трагалац бива инициран у виши ниво посвећења.

 

Цртани филм

 

Протагониста Покемон (првог филма) Мјуту (Mewtwo) узвраћа ударац" је Покемон клониран на основу ДНК нађеног у остацима паганског храма посвећеног Мјуу. Научници који су га клонирали снадбели су га парапсихичким способностима. Мјуту не општи чујним гласом, него телепатским. (Само у једном случају није тако: када је заробио женску особу, па проговорио њеним гласом, пошто се УСЕЛИО у њу.) Мјуту је гневан јер не зна зашто је само копија - због тога у уништава лабораторију у којој је саздан и све људе у лабораторији. Његове очи су плави пламен - њима спаљује на даљину. Мјуту изазива Еша и остале Покемоне - тренере на двобој и прети да ће освојити свет, да би постао господар и људи и Покемона. Да би то остварио, треба да уништи Земљу и људе на њој, скупа са дресираним Покемонима, а он ће остати да влада над Покемонима који су клонирани попут њега. Мјуту од младих Покемон тренера одузима сва дресирана чудовишта, а Еш успева да спасе само свог омиљеног Пикочуа.

У сукобу Мјутуа и Еша изгледа да ће клонирани победити, али се тада појављује изворни Мју и ступа у борбу са својим клоном. Борба је страшна и дуготрајна. Ешу је жао и једнога и другога Покемона, па се баца између њих да их развади. Они га, у жару двобоја, погађају својим менталним муњама, и Еш пада мртав. Та жртва гане и Мјутуа и Мјуа, и они оживе дечака, својим сузама препуним енергије. Еш је Христолика" фигура која се жртвује да би помирила два мала чудовишта, и која, због љубави према монструмима васкрсава".

 

Покемони и окултизам

 

Покемон" је још једно средство за паганизацију деце последњих времена. Кренимо редом:

 

1. Покемонска митологија је паганска, а Покемони су демони којима су се, у древна времена, људи клањали као боговима.

2. Деца се уче да хватају и дресирају демоне методама које су веома сличне онима што се примењују у магији и окултизму.

3. Нинтендо индустрија ствара огромну зараду тиме што наводи децу да траже све постојеће ликове, при чему су неки страховито ретки и енормно скупи.

4. Скупљање Покемона постаје право дечје лудило.

Покемони су, у ствари, разне врсте природних духова" (елементала) познатих у окултизму. Међу њима се налази и читав низ бића која поседују окултне моћи (Абра, Кадабра, Алаказаи, Утварни, Хитно, Џинкс, итд.). Џинкс личи на вуду-богове.

Ови Покемони бацају чини, краду снове, наводе на успављивање, хипнотишу, справљају магијске напитке, тероришу оне који им се не свиђају, итд.

Они се не дају лако Покемон-тренерима који морају имати одређени степен иницијације и значку тог степена да би их мали монструми слушали. Ко покори сва чудовишта, добија Земља значку", и достиже врхунац победе и господарења.

Све ово личи на магијску праксу заробљавања духова-фамилијара, који служе вешцу или вештици за остварење циљева. Дете које зароби Покемона, мора да га чува и пази, шаље у будуће битке и подвиге на својој страни, али и да има у виду да се Покемон може побунити и напасти свог газду кад се најмање нада.

 

Комерцијални бум

 

Покемони су Хит у Јапану од 1996. године. Нитендо је разрадио стратегију пљачке родитељских џепова веома вешто. Прво се појави цртани филм, као увод у причу и представљање ликова. Затим су дошле сличице са ликовима (једноставне, али скупе). На крају су се појавиле видео игрице.

Шта привлачи децу Покемону (то јест, шта доноси паре Нинтенду)?

1. То је сасвим измаштани свет, са својим правилима и језиком. Одрасли овај свет уопште не разумеју, што код деце развија осећање елитистичке супериорности у односу на маторце".

2. Покемони се скупљају, а неки су страховито ретки и скупи.

3. Деца су опседнута скупљањем сличица, и не питају за цену.

4. Конзумирање траје непрестано од сличица чије паковање вреди 10$, до 3-Д верзије Нитендо 64, која кошта 199$.

5. Деца су опчињена џепним монструмима и желе да сазнају све о њима. А појављују се увек и нови.  

 

Асоцијално (антисоцијално) понашање

 

Покемони су забрањени у многим школама Аустралије због изазивања антисоцијалног понашања: деца су се тукла око сличица, крала су једни другима, крале новац да би набавила нове. У САД је било сличних догађаја. Па добро, зашто све ово?

Кату Гринјер, која је писала о свету Покемона, каже: Данашња деца су изложена духовном и моралном рату који родитељи не могу скоро ни да примете. Деца се социјализују тако да се помире са идејом глобалне владе и религије и да буду радници глобалне индустрије. Она живе у свету у коме су еколошка криза, еволуција, културни, релативизам, потреба за радикалном контролом становништва и јединство по сваку цену неоспорни делови планова и програма у њиховим школама и саставни део њихове забаве".

Покемони су стога, још једно средство да се зло учини симпатичним, дечијим добром", добром" глобализма, чији демонски, тоталитарни лик, права њушка, мора де се одене у лажну светлост цртаћа и видео-игрица да би био прихваћен. Али, наша дужност је то знати и према томе се управљати

 

преузето из специјалног броја "Истине",

зборника посвећеног демонизацији деце,

број 2. 2005.

 

 

 

^