"Нови Светски Поредак" и "Закулиса"

 

Коме је (осим, наравно, сатане и других палих духова) и ради чега била потребна та управљана маса обезличених, а још и као стока нумерисаних људи, маса која не види и не чује оно што је очигледно, празноглава маса која се радо кикоће и жваће жваку? Ко су оне, те "злонамерне силе"? Да бисмо одговорили на ово питање неопходно је да разјаснимо која је идеологија у темељу процеса обезличавања и рашчовечавања, који се одвија пред нашим очима.

Пре свега треба рећи да је обезличавајуће деловање својствено не само псеудорелигиозним, него и свима антихришћанским идеологијама и учењима уопште - философским, политичким, социјалним, психолошким.

По мишљењу преподобног Јустина Поповића сва учења се могу поделити на две врсте: учења од Христа и учења од антихриста, то јест, противхришћанска учења.[1] Другим речима, сва учења се деле на она која стварају боголику личност у човеку, и на она која је разарају. Ово последње није ништа друго до црни апокалиптички дим из дубине бездана (Отк. 9,2).

Многа од тих обезличавајућих учења и идеолошких система или је измислило масонство, или се оно њима наоружало. Међу њих треба убројати, на пример, дарвинизам (према којем је човек потекао од мајмуна и нема други циљ осим само да преживи), малтузијанство (које проповеда однос према људима као према сточном фонду чији је број неопходно регулисати, не дозвољавајући постојање "вишка становништва") и марксизам. Безбожни поглед на свет марксизма који су измислили јудеомасони,[2] наметнуо је људима мисао о искључивој материјалности људске природе, поистовећујући човека с његовим телом и изједначавајући га са животињом.

Марксизам је јако снизио човекову представу о себи. Према Марксовом учењу, главни човекови интереси налазе се у економској сфери. Човек производи предмете за своје потребе, ступајући у том циљу у одређене односе с другим људима. То је основа друштва коју Маркс назива базом. Брак, љубав, пријатељство, уметност, науке, религија, философија - све што нема везе с потребама стомака проглашава се надградњом и, на крају крајева, одређује се стањем желуца. Зато не чуди што је Маркса јако обрадовала Дарвинова књига која је, по његовом мишљењу, била још један ударац који приморава човека да заборави на своје Божанско порекло и више предназначење.

Учитељ Маркса и Енгелса, Јеврејин Мозес Хес, писао је након једног сусрета с Енгелсом у Келну: "Он ме је оставио, поставши ревносни комуниста. Тако ја сејем пустош". Маркс је са заиста сатанском мржњом према Богу и човеку писао: "С презиром бацам рукавицу у лице свету и посматрам како издише тај патуљасти див, али чак и његов пад неће стишати моју мржњу. Као Бог ћу лутати по крхотинама света и, давши својим речима стварну снагу, осетићу да сам раван Творцу". Претпоставке које су неопходне за рушење човека (патуљастог дива), набраја Маркс у Комунистичком манифесту: "Постоје неке вечне истине, као што су слобода, правда и тако даље. Комунизам пак укида вечне истине, он укида религију и морал (а не покушава да их преиспита), комунизам противречи свим облицима претходног развоја... комунизам радикално раскида са свим претходним идејама".

Маркс је говорио о томе да "комунизам почиње непосредно од атеизма", и о "претварању ствари по себи у ствар за нас". "Радничку класу" Маркс је позивао на "вечну борбу". Године 1871. Маркс поздравља париске комунисте који су прогласили паролу "Наш непријатељ је Бог. Мржња према Богу је почетак мудрости". Према Марксу, може се управљати слободно само човеком који не мисли самостално. Тај управљани човек аутоматски је човек без "вечних истина": без "слободе", без "правде", без "религије", без "морала".

"Извргао сам руглу небо - говорио је сатаниста Маркс - и ја то тачно знам. Моја душа која је некада припадала Богу, сада припада паклу. Вечност је наше вечно мучење".[3] Маркс је мрзео Бога и Његовог вечног "саговорника" - човека. Та мржња и осећање освете подстакли су Маркса на стварање антитеистичке философије у којој је истина замењена дијалектиком, а постојање Бога се одриче са материјалистичких позиција. Марксов програм је усмерен ка уништењу мислећег и свесног човека кроз стварање државе "свеопштег благостања" (по Марксу - утољене потребе - нема слободног мишљења), кроз апсолутизацију државе. Пошто је јасно да се биће коме су одузели дух и истину, односно, биће које се састоји само од тела, чула и чулности, налази на нивоу животиње и не може имати личносно општење с човеком и Богом, Маркс је имао намеру да укине Дух и Истину. Христос пак тврди супротно: Бог је Дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају (Јн.4,24).

Сатана није могао да победи Бога и зато је обезвредио човека. Човек, образ Божији и цар природе, био је срозан од стране сатаниста Маркса и Дарвина на ниво роба желуца и потомка животиње. Касније је Фројд наставио тај рад двојице сатанских гиганата, сводећи човека углавном на полни нагон и инстинкт агресивности. Није случајно у програму Комунистичке партије САД било записано следеће: "Развраћајте омладину, ослобађајте је утицаја религије. Будите у њој интересовање за секс. Нека омладина буде површна".[4]

Ниче, тај Марксов савременик, писао је: "Социјализам је морал стада, доведен до краја".[5] "Заједно с Јеврејима управљајући свим социјалистичким покретима - писао је 1906. године А. С. Шмаков у књизи Слобода и Јевреји - масони користе то страшно оружје као средство досад невиђене тираније, као пут за довођење савременог друштва у животињско стање".[6]

Налазећи се у Финској, Лењин је писао: "На нама је сигурна победа јер народ је већ близу очајања и поживотињења".[7] Бухарин, Лењинов саборац, изјављивао је: "Не само љубав према Богу, него је и љубав према ближњему најопаснији непријатељ комунизма... Треба уништити хришћанску љубав према ближњему као најопаснијег нашег непријатеља, то је средство за освајање света".[8]

Други човекомрзац, Лав (Лејба) Троцки (Бронштајн), други човек у бољшевичкој влади, отворено је изјављивао: "Ми ћемо пролити такве реке крви пред којима ће задрхтати и побледети сви људски губици капиталистичких ратова. Највећи банкари иза океана ће радити у најприснијем контакту с нама. /.../ Путем терора и купања у крви ми ћемо довести руску интелигенцију до потпуне отупелости, до идиотизма, до скотског стања".[9] Оснивајући такозване радне армије, Троцки је писао: "Марљивост уопште није урођена особина: она се ствара економским притиском и друштвеним васпитањем. Може се рећи да је човек прилично лења животиња".[10]

Наведимо неколико цитата из књиге великог руског научника, академика Ф. Ј. Шипунова, Истина Велике Русије:

"И ту су биле потребне идеје не о томе како претворити државу у јединствени концентрациони логор за изолацију и уништење 'непријатеља народа' (то је већ било остварено!), већ о томе како од ње направити пакао претворити најплеменитије, најпобожније, најкроткије и најмирније личности у гомиле завидљивих, подлих бића. И такве идеје су биле преузете из ђаволског брлога, из пакла. Унапред је било одређено оно главно: сада се водила борба против необичног 'класног непријатеља' који је нарочито
одређивао судбину револуције - са 'сељачким' класним непријатељем који би, уколико не би био ликвидиран, могао изазвати повратак натраг - према 'експлоататорском капиталистичком поретку'. Ради испуњења тих циљева у крилу лењинско-троцкистичког ГУЛАГ-а издвојио се гигантски злокобни ГУИТЛАГ - Државна управа поправно-радних логора. Ни у једној земљи света држава није правила овакво чудовиште. А и замисао је
била нечувена: поцепати на комадиће, угазити у блато, спрати отровном течношћу тако да не остане ни трага од њега велико народно тело које се распрострло готово по целој планети и носило у себи стваралачки дух хиљадугодишњег хришћанства. Другим речима, ГУИТЛАГ био је потребан као ђаволов 'мач' на Земљи да би докрајчио онај Дух и окренуо развој историје назад: чак и не према животињском царству, већ према нечем другом према звероликости".

"Након што је протекло 70 година 'владавине совјетије' свако, чак и онај који не поседује знање из основа истинског државног градитељства, види да се у њој вештачки одржавала погубна интернационална политика која је порицала Отаџбину, националну културу, саму нацију као духовну појаву. На крају су добијене огромне гомиле састављене од духовних ништарија које се упињу да постану 'свељуди'. Али то им не полази за руком: свечовечанство је духовно стање, доступно само духовно-националном човековом остварењу. Бездуховни интернационалисти се срозавају до таквог животињског нивоа где је могућ само свеопшти пад и свеопште мешање".

"Уљанов-Лењин није просто узурпатор власти, већ типичан сатаниста, ђавочовек. Он је једна од изразитих појава претече човекобога - антихриста који је створио "државу-звер" уређену по образу и подобију онога који га је послао. Страшан предзнак у свету!"

"Следбеници вође светског пролетеријата срозали су становнике Велике Русије на ниво несрећних крвожедних животиња којима су одредили само прехрамбене области, као првобитној заједници... И свуда су качили на територију национално-персоналне надимке, распирујући на њој 'пламен' зверског национализма... Злочиначка територијална политика која се водила преко 70 година у СССР, утемељила је зверске законе живота нација и племена, пробудила њихове првобитне зоолснцке инстинкте у правцу физичког одвајања и насилничке мржње, инстинктексни су се привремено обуздавали страхом од репресија због њиховог отвореног испољавања..."

"Погледајмо догађаје из којих се димило као крвава магла свих 70 година Совјетије и видећемо: један део - и то највеће и основне нације - руске - био је уништен, а други је био протеран у џиновски концентрациони логор да би се из њега 'испекао' нови човек који је морао да постане експериментална животиња у остварењу још невиђене 'цивилизације'. Из тог концентрационог логора требала је да изађе "разумна звер" која вршља по паклу. Прављење овакве 'цивилизације' се насилно и на све могуће начине величало..."

И тако даље.

Један од "песника" револуције, "букач-вођа" Владимир Мајаковски је са сатанским заносом узвикивао:

 

"Ми ћемо те дотући, свете - романтичару!

Уместо вере - у души је електрицитет и пара.

Уместо сиромашних - свих светова богатство отмите!

Стара времена убијајте! У пепељаре претворите лобање!"[11]

 

Бољшевици су прогласили поделу народа на "људе" и "нељуде" - "експлоататоре", "богаташе", "непријатеље револуције", "непријатеље радног народа". Уништење "нељуди" није се сматрало грехом; на њих се нису смеле примењивати никакве моралне норме. Године 1918. свети Тихон, патријарх Московски и целе Русије, упутио је бољшевичкој влади Посланицу која је садржала овакве речи: "Да, ми доживљавамо ужасно време ваше владавине и оно се дуго неће избрисати из народне душе, помрачивши у њој лик Божији и запечативши у њој лик звери".[12]

Националсоцијалиста Хитлер је такође тежио да "ослободи" човека од свега људског. Он је говорио: "Десет заповести су данас изгубиле свој смисао. Савест је јеврејски изум. Ја ослобађам човека од понижавајућих и прљавих бичевања савести. Уместо учења о божанском Искупитељу нудим учење о фиреру који избавља вернике од терета слободног избора",[13] то јест, од слободне воље која је, као и савест, неизбрисива карактеристика људске личности.

Има и других човекомрзачких идеологија.

Овде ћемо навести цитат из рада епископа Саратовског и Царицинског Алексија Дородњицина, ректора Казанске духовне академије, рад који се назива Морал Талмуда (1913): "Талмуд дели цело човечанство на два дела: Јевреје и нејевреје; ове друге он назива Гојима (гои, гоим). Хришћани представљају предмет изузетне мржње Јевреја. Само су Јевреји потекли од Бога, а сви остали људи су потекли од ђавола. 'Јевреји су пријатнији Богу него анђели'.

Колико су људи изнад животиња, толико су Јевреји изнад свих осталих људи. Кад не би било Јевреја, на земљи не би било никаквог благослова: ни сунчевих зрака, ни кише, људи не би могли да постоје. Рабини се слажу међу собом о томе да нејевреји имају чисто животињску природу. Они пореде Гоје час са псима, час са магарцима, час, најзад, са свињама. 'Једино је народ јеврејски достојан вечног живота, а сви други народи су слични магарцима' - говори рабин Абраванел. 'Ви сте, Јевреји, сасвим други људи. Други нису људи зато што њихове душе потичу од нечистог духа, док душе Јевреја потичу од Духа Светога Бога’ - убеђује своје сународнике рабин Менахем. Исто тако размишља и рабин Жалкју који каже: 'Само Јевреји имају право да се називају људима, а Гоји који потичу од нечистог духа, морају да се називају свињама'.

Као што је познато, своју богоизабраност Јевреји су схватили не као одговорност пред Богом и обавезу да доносе паганима светлост религије поклоњења једном истинитом Богу, већ као мандат за светску владавину, за управљање свим народима...

Достојевски је о Јеврејима писао: "Не упуштајући се у суштину и позадину питања, могли бисмо указати на неке одлике те 'државе у држави', у сваком случају, макар површно. Те одлике су: отуђеност и непомирљивост на основи религиозног догматизма, неспојивост, веровање да на свету постоји само један народ - Јевреји, а на друге, премда и постоје, треба гледати тако као да их, рецимо, никада није ни било. 'Раскини с народима и буди сам и знај да си од тада једини у Бога, друге истребљуј, или претвори у слуге, или експлоатиши. Веруј у то да ћеш завладати целим светом и да ће ти сви други бити покорени. Презири стога све и за живота свога се ни с ким не везуј. Чак и кад будеш без отаџбине, без своје политичке личности, чак и кад се расејеш по свету по свим народима - свеједно - веруј у све то што ти је једном заувек обећано, веруј да ће се све то остварити, а дотле живи, презири, здружуј се и експлоатиши и - чекај, чекај...' То је суштина идеје те 'државе у држави', а уз то свакако постоје дубљи, а можда и тајанствени закони који скривају ту идеју" (Дневник писца, 1877. година, март, стр. 105-106).

"Све шире и шире бацају своје мреже друштвено-политичке организације с тајним култом сатане - писао је архиепископ Аверкије Таушев - Делујући потпуно исто онако као што ће деловати сам антихрист, 'с пакленом подмуклошћу и лицемерјем' (према изразу епископа Игњатија), вође тих организација, те праве 'лисице по срцу и вуци по души' (по изразу преп. Нила Мироточивог Атонског) постепено у целом светупочињу да руководе не само друштвено-политичким, него и религиозним животом људи, све усмеравајући истом циљу - припреми услова који ће омогућити да човечан-ство прихвати антихриста и поклони му се као своме цару и богу".[14]

 

* * *

 

И ето сада антихришћански "нови светски поредак" нуди човечанству заиста животињско постојање. Посвудашње увођење идеологије потрошачког духа и примитивне "масовне културе", реклама, рок и поп-музика, рушење породице, култ животињских задовољстава, пропаганда блуда, абортуса, контрацепције, содомије и осталих изопачености, отворена и скривена пропаганда дрога и сатанизма, школски програми "сексуалног васпитања", свеопшта вакцинација сумњивим вакцинама, чудотворни "лекови" с масом нежељених ефеката, генетски промењене намирнице, производи који садрже канцерогене материје, отровни хемијски додаци храни, биолошки активни додаци, термофилни квасац, клонирање, фетална терапија, технологија вештачког зачећа, увођење виртуелне реалности, компјутерске игре које разарају психу и здравље, управљање масовном свешћу кроз електронске и штампане медије, психотронско деловање на човека, обезличавајућа нумерација и увођење "најновијих биотехнологија" за идентификацију људи, страшно геофизичко оружје (метеоролошко, озонско и климатско), организовање ратова и "управљаних" локалних оружаних сукоба и криза, увођење у масовну свест мита о "међународном тероризму", геофизичко (плазматско) оружје – оружје које користи гасну плазму),[15] концентрација светске власти у рукама "етнички хомогене" елите - све то нису случајне и издво-јене епизоде, већ сврсисходна и доследна политика претварања човечан-ства у управљано стадо, његовог довођења у стање коначног духовног поживотињења.

Овде спада, на пример, и прикривена "проблемом пренасељености и ис-црпљивања ресурса" малтузијанска теорија "вишка становништва", те политика смањивања становништва у глобалним размерама, политика која из ње проистиче, тако да буде остављена у животу само "златна милијарда".

Како тврди православни писац, академик Петровске академије наука и уметности В. П. филимонов у својој књизи Избави нас од лукавога, "могу се навести још многи примери који потврђују да се у светским размерама сврсисходно остварује програм поживотињења људи".

"Многе појаве савременог живота - истичу Медведева и Шишова - које се чину хаотичним и апсурдним, постају логичне у контексту глобализма. Али зашто је, опет се поставља питање, глобалистима потребан безумни и изврнути свет? Одговор на ово питање неизбежно превазилази оквире прагматике. Глобализам се не може на прави начин схватити без његове духовне компоненте. Тек када признамо да се пред нашим очима гради не просто нови, већ антихришћански светски поредак, ми ћемо, најзад, престати да збуњено слежемо раменима и почећемо да проничемо у суштину многих разорних тенденција".[16]

"Нови светски поредак", с духовног гледишта, јесте рат против људске природе. За основу ове разорне делатности узет је принцип ПРОМЕНЕ, то јест, трансформације човека у звер. Сврсисходно, плански и коначно се руши (а ми знамо да је први и главни рушитељ ђаво) све - од човековог генотипа и природне средине до менталитета и свести људи, до традиционалних, природних и уобичајених стереотипа понашања.

"Данас тако префињено обрађују свест - говорио је 2001. године старац архимандрит Кирил Павлов - и заиста ће тако постепено, постепено и свест изменити... Ђаво се бори с Богом. Богоборци... богоборци... Они ново доба већ називају 'новим веком'. Нова епоха, нови живот, нови закони... Овај век ће бити век тоталитаризма" (из магнетофонског снимка).[17]

Касније ћемо се подробније зауставити на неким горе набројаним појавама и показаћемо њихову јединствену талмудско-кабалистичку усмереност у правцу рушења Богом саздане људске личности (која је Богу дража од целе остале творевине) и довођења људи до животињског стања.

 

* * *

 

Моћна рекламна индустрија присиљава савременог човека да стално стиче све нове и нове предмете, потчињавајући пожуди за стицањем сав свој живот. У свест људи се уводи став: главна ствар њиховог живота састоји се у томе да набаве и потроше робу. Камо среће кад би се ствар завршавала само на томе! Трагедија се повећава тиме што предмет потрошње, роба постаје све оно од чега се формира интелектуални духовни живот човеков, роба је постао и сам човек.

Како овде да се не сетимо пророчанства из Апокалипсе о томе да ће у новом Вавилону (то јест, у савременом западном друштву)[18] роба постати и тела и душе људске (Отк. 18,13). На пример, није тајна да из Русије савре мени трговци робљем своју "живу робу" (овај термин је већ постао уобичајен) активно извозе у иностранство: руске девојке извозе ради попуњавања развратних јазбина, децу продају у Америку и друге земље под изговором усвајања од стране странаца.[19] Позната је такође трговина људским органима, када медицински радници свесно не предузимају мере за могуће продужење живота тешких болесника (на пример, повређених у аутомобилској несрећи) у циљу вађења њихових органа ради пресађивања, и када се ограни ваде још живим људима ради пресађивања богатим клијентима - (овакве органе сами "трговци" називају "пулсирајућим").

У 18. глави Апокалипсе св. Јован Богослов набраја многе врсте робе: Товаре злата и сребра и драгога камена, и бисера и платна и порфира, и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаког посуђа од слонове кости и свакојаких судова од најскупљега дрвета, меди и гвожђа и мермера; и цимета и балсама и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и белог брашна и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тела и душа људских (Отк. 18,12-13). Мислим да то није случајно.

Оваквим подробним списком робе, списком који се завршава "телима и душама људским", реч Божија нам сугерише мисао о томе да ће у последња времена људи придавати процесу потрошње веома велики значај. Другим речима, ове речи Апокалипсе представљају пророчанство о стварању пред крај света "друштва потрошње", када ће стицању и трошењу "роба и услуга" бити потчињен сав људски живот и када ће у робу бити претворено све и сва, па макар то било супротно здравом уму и елементарним етичким законима. Овај закључак потврђују и следеће речи из Апокалипсе: И воће које жели душа твоја удаљи се од тебе, и све масно и сјајно отиде од тебе, и никад га више нећеш наћи (Отк.18,14). У овом стиху није тешко сагледати указивање на јаку зависност људи последњих времена од "плодова пријатних за душу", као и од свега "масног и сјајног".

О обезличавању кроз материјализацију пише П. Рузанкин: "Истом послу претварања људи у бесловесне животиње служи и нова 'религија предмета'. Видимо како реклама подстиче у људским срцима страст према дрангулијама. Има разних дрангулија: од мобилних телефона до скупих џипова. Али суштина је иста - мораш да имаш дрангулију чак и ако ти она уопште није потребна. Ради чега се то чини?

Мноштво философско-идеолошких струја тежило је да лиши човека његове личности, да га претвори у машину, машину у свему, чак и у мислима, машину послушну вољи управљача. Фуријеристи, марксисти, социјалисти... Али се раније обезличавање спроводило уз помоћ идеолошког испирања мозга, што није доносило увек жељени плод. Иако је човек умногоме постајао безличан, он још увек није губио слободу избора између добра и зла, није у потпуности губио своју личност.

Данас смо се у области обезличавања суочили с нечим потпуно новим: с обезличавањем кроз материјализацију. Материјализам је данас постављен као камен темељац нове идеологије... Материја, ствар већ је постављена као нови идол новог паганства. А остали људи који не погибоше од ових зала, не покајаше се од дела руку својих, да се не клањају демонима, ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који нити могу видети, ни чути, ни ходити (Отк.9,20).

Ово се све чини ради тога да би се човек растворио у стварима свом својом душом, и да не би могла да му падне на памет слобода избора између добра и зла. Но, догађа се то да ствари потискују душу из човека. Ствари постају различите, а људи постају исти".[20]

"Везаност за материју и материјални успех - пише св. Игњатије Брјанчанинов - лако може обузети целог човека, обузети његов ум, његово срце, отети му време и снаге... Оваква везаност одвлачи човека од речи Божије, од помисли на смрт и вечност, одвлачи од вере у Бога и од Богопознања, убија га вечном смрћу".[21]

Свети Теофан Затворник духовну природу ропства стварима разоткри-ва у следећим речима: "Човек је постао провалија без дна; из петних жила се труди да испуни овај бездан, али не види, не осећа његову испуњеност. Због тога је он целог свог века у зноју и напору и великим бригама: обузет је разноврсним предметима у којима очекује да нађе утољење жеђи која га разједа... Отуда је разумљиво зашто човек, постављајући себе као искључиви циљ, никада не бива у себи, већ стално ван себе, у стварима, које је створила или изумела сујета. Он је отпао од Бога Који је пунота свега, сам је празан и преостало му је само да се разлије по бескрајно разноврсним стварима и да живи у њима. Тако грешник чезне, јури, брине се о предметима ван себе и Бога, о многим и разноликим стварима. Зато је карактеристична црта греховног живота небрига за спасење, брига о многим стварима, превелика брижност".

Преп. Нил Мироточиви велику брижност и љубав према стицању назива претечама антихриста. "Световне бриге које стално јачају - речено је у посмртним опоменама Нила Мироточивог - представљају предзнак блиске појаве домостроја погибељи у свету, то јест, рођења антихриста... Велика брижност ће помрачивати човекова чула да би учинила човека неосетљивим за своје спасење, да он од мноштва телесних брига не би могао да доживљава спасење, то јест, људи неће осећати ни жељу за вечним будућим животом, ни страх од вечне осуде. На тај начин ће људи изгубити своје осећање (осећање унутарњег, духовног виђења, начина на који стичемо више сазнање), неће осећати Бога".

Милиони људи у целом свету негодују у вези са ширењем употребе дрога, и новине, радио, телевизија снабдевају потрошача са хиљаду по дробности о "херојском рату" полицијских органа против трговине наркотицима. Али све већи број људи тражи заборав и растварање у привидном наркотичком свету.

Мишљење стручњака о деловању дрога је познато: дроге не само да разарају здравље, него и (што је најстрашније) доводе до деградације личности (то јест, до поживотињења) човека који их користи. Употреба дрога доводи до слабљења воље и губитка трезвености ума, чини човекову личност немоћном пред притиском туђе воље, одузима човеку способност да критички мисли. Исто такво дејство има и претерана употреба алкохола и тровање никотином. Ето зашто су богоборачке снаге заинтересоване за најшире распростирање наркоманије, алкохолизма и пушења. Људима са ослабљеном вољом и помраченим умом лако је управљати.

Бивши сарадник британских специјалних служби доктор Џон Колман у својој документарној књизи Комитет 300. Тајне светске владе, коју је написао на основу изузетно богатог фактографског материјала, показује да су у рукама "светске елите" дроге најмоћније оруђе затупљивања човека и управљања масама. Нарочито приликом коришћења метода "шокови будућности". Овај метод предвиђа серију догађаја (а њих је сада свет препун) који смењују једни друге толико брзо да људски мозак није у стању да анализира информације, јер свест има своје границе поимања.

После непрекидних шокова циљна скупина становништва доспева у такво стање када њени чланови више не желе да праве мисаони избор у околностима које се брзо мењају. Њима овладава апатија којој често претходе бесмислена насиља. Оваквом скупином се лако управља. Долази до шока психе и ту управо људи прибегавају употреби дрога као средству да се избегне избор. При томе су "шокови будућности" део програма који се управо тако и назива - "промена људског лика" (реферат под овим називом био је припремљен за Реганову администрацију 1981. године).[22]

Истакнути руски хирург, академик Фјодор Григорјевич Углов у својој књизи СамоУБИЦЕ, посвећеној разоткривању истине и разобличавању лажи о алкохолу, пише: "Ко су ти људи (тачније - нељуди) који су заинте-ресовани да ми пијемо? То је пре свега алкохолна мафија... Друга, ништа мање важна, скупина нељуди која уништава наш народ ради својих најни-жих интереса, јесу они представници власти који сматрају да је 'пијаним народом лакше управљати', пијани народ је лакше опљачкати и упропастити, 'пијани народ је лакше разјединити, раздробити и уништити'. То су човекомрсци који чине то зло сопственом вољом или се налазе у служби наших спољних непријатеља који одавно сањају да разоре Русију и униште руски народ; алкохол је поуздано и најподлије оружје у рукама тих људи. На том пољу разарања земље уз помоћ алкохола раде они који се труде да затупе наш народ. Пијани народ ће лакше дозволити да му руше цркве, газе религију, разарају земљу, уништавају га, блате историју његове Отаџбине, вређају и дезорганизују војску.

Све те скупине лица које раде у пуној сагласности са плановима ЦИА, користе сва средства масовних медија да би "доказале" родољубивост њихових поступака. А пошто је пијанство врло тешко оправдати, онда сви: штампа, радио, телевизија - једноставно прећуткују тај проблем, као да од алкохола и дувана не умиру у земљи стотине хиљада руских синова сваке године. Погледајте тедевизијски програм, прочитајте сваки дан шта пишу новине. Постоји ли тамо барем једна тачка која се тиче проблема од којег сваке године код нас умире преко милион и по људи, од којег углавном и доживљавамо геноцид, када у земљи умире више људи него што се рађа. Тако нешто није било у Русији никада током целе њене хиљадугодишње историје. У масовним медијима нећете срести податке о томе да се у свим продавницама и киосцима који раде малтене без прекида, продају дувански и алкохолни производи, рачунајући ту и амерички непрочишћени алкохол "Ројал" који је јако отрован (од којег је већ умрло неколико хиљада Руса).

Што се више пропагирају алкохол и дуван на свим дозвољеним и недозвољеним местима (на пример, у метроу где се руше мраморни зидови да би се окачила реклама америчког отровног производа), то се брже одвија рушење земље, сиромашење и пропадање народа. Сва та компанија за пропаганду својих идеја опијања народа користи читаву армију пијаница које сложно и бесплатно агитују за ширење алкохолних и дуванских производа, бојећи се да ће остати без те отровне течности која је разорила њихов мозак, угасила морал, уништила патриотизам, предала забораву некадашњу племенитост и оставила у осиромашеном мозгу само једну жељу - да попије".

О деловању алкохола на мисаоне способности, делатност, психу и морал човека Ф. Г. Углов, посебно пише: "Ако се алкохолно тровање догађа често, субјект остаје непокретан у умном погледу, а мишљење му је уобичајено и шаблонско. Даље настаје слабљење старијих, чвршћих и јачих асоцијација и слабљење опажаја. Као резултат тога, умни процеси се сужавају, остајући без свежине и оригиналности.

Распрострањено је мишљење о подстичућем, окрепљујућем и оживљавајућем дејству алкохола. Оно је засновано на томе што се код пијаних људи примећује гласан говор, говорљивост, гестикулација, убрзање пулса, руменило и осећај топлоте у кожи. Испоставља се да све те појаве приликом пажљивог проучавања нису ништа друго до парализа одређених делова мозга. У паралитичке појаве у психичкој сфери спадају такође губитак пажње, здравог расуђивања и размишљања.

Парализа центара психичких функција пре свега се одражава на оним процесима које називамо суђењем и критиком. Њиховим слабљењем почињу да преовлађују осећања која нису умерена и обуздавана критиком. Посматрања показују да људи који су користили алкохол не постају паметнији и развијенији, а ако они мисле другачије, то зависи од започетог слабљења више делатности њиховог мозга: у мери у којој слаби критика, расте самоувереност. Живи телесни покрети, гестови и немирно хвалисање својом снагом - такође су последица започете парализе свести и воље: уклоњене су правилне, разумне препреке које обуздавају трезвеног човека да не прави  непотребне покрете и да не троши снагу непромишљено и бесмислено.

У бројним експериментима које врше највећи стручњаци у овој области, испоставило се да се у свим случајевима без изузетка под утицајем алкохола најједноставније умне функције (опажаји) нарушавају и успоравају не тако јако као сложеније умне функције (асоцијације). Ове последње страдају у двоструком правцу: прво, њихово настајање је успорено и ослабљено, и друго, битно се мења њихово својство: најнижи облици асоцијација, наиме, асоцијације моторне или механички научене, најлакше настају у уму, често без икакве везе са стварношћу и кад се једном појаве, упорно се задржавају, испливавајући непрестано, али потпуно неумесно. У том погледу такве упорне асоцијације подсећају на чисто патолошку појаву која се примећује код неурастеније и тешких психоза.

Приликом обављања сложенијих и тежих задатака утицај 'малих' и 'средњих' доза алкохолних пића одражава се јаче, него приликом обављања лаких задатака. При томе оне не само што смањују радну способност, него и смањују жељу за радом, то јест, у човеку нестаје подстрек за рад, тако да пијанице постају неспособне за систематски рад, постају млитаве.

После узимања чак и малих доза алкохола настаје осећање задовољства и еуфорије. Припит човек постаје безобзиран, склон је томе да се шали и да се дружи с ким било. Касније постаје некритичан, нетактичан, почиње гласно да виче, да пева, да галами, не обазирући се на друге људе. Његови поступци су импулсивни и непромишљени.

Психолошка слика човека у таквом стању подсећа на манијакално узбуђење. Алкохолна еуфорија настаје услед "одлепљивања", слабљења критичког опажања. Један од узрока те еуфорије јесте подстицање центара испод коре великог мозга - у филогенетском погледу најстаријег дела мозга, док су млађи и осетљивији делови мозга из области коре јако поре-мећени или парализовани.

Узет у већим дозама алкохол изазива теже поремећаје. Опажање спољних утисака је отежано и успорено, његова прецизност се смањује. Пажња и памћење се нарушавају у још већем степену, него код малих и средњих доза. Губи се способност пажљивог слушања других, праћења свог говора, контролисања понашања; појављује се брбљивост и хвалисавост; човек постаје безбрижан. Расположење му је час необуздано весело, час плачљиво, час гневно.

Он пева, псује, постаје агресиван. Непристојне примедбе, поједностављене шале. Често води "еротске" разговоре. Наноси увреде, чини поступке који нарушавају јавни ред и мир. Понекад се примећује буђење ниских склоности и страсти.

Приликом узимања још већих доза долази до тешких поремећаја функција читавог нервног система, укључујући и кичмену и продужену мождину. Развија се дубока наркоза и коматозно стање. Приликом узимања дозе која је једнака 7,8 грама алкохола на килограм тежине, што је приближно једнако 1-1,25 литара вотке, код одраслог човека наступа смрт. За децу је смртна доза 4-5 пута мања, рачунајући количину алкохола по килограму тежине.

Приликом дуготрајног узимања алкохолних пића развија се хронични алкохолизам који има своју клиничку слику која варира по степену, али са особином која је карактеристична за све алкохоличаре - они теже да пронађу повод за узимање пића, а ако повода нема - пију без њега.

Човеков карактер почиње да се квари, он постаје егоцентричан и груб, често се појављује претерана самоувереност, склоност према плитком и једноличном хумору; смањује му се памћење, пажња, способност за систематско мишљење и за стваралаштво.

ЛИЧНОСТ СЕ МЕЊА, појављују се елементи ДЕГРАДАЦИЈЕ. Ако се у то време не престане с пићем, до потпуног опоравка личности неће доћи.

Упоредо с поремећајем мисаоних функција коре великог мозга догађају се дубоке промене моралности. Као највиша и најсавршенија осећања, као круна у развоју функција мозга оне страдају врло рано. Прво што запажамо код пијаница јесте равнодушност према моралним интересовањима, равнодушност која се појављује веома рано, у време када умне и мисаоне способности остају још увек готово непромењене. Она се испољава у облику делимичне моралне анестезије, у облику потпуне немогућности доживљавања одређеног емоционалног стања. Што више и дуже пије човек, то више страда његова моралност. Алкохоличари често схватају ту ненормалност, али је схватају само здраворазумски, логички, не доживљавајући при томе ни најмању субјективну реакцију. Стање овакве врсте потпуно је аналогно моралном идиотизму и разликује се од њега само по свом пореклу.

Опадање моралности одражава се у губљењу стида. У читавом низу научних радова доказује се велика заштитна моћ стида и велика опасност таквог отрова као што су алкохолна пића која поседују својства да смањују моћ и истанчаност тог осећања.

Међу неминовне последице опадања моралности спада и повећање лажљивости или, барем, смањење искрености и истинољубивости. Губитак стида и губитак искрености народ је повезао у целовити логички појам "бестидне лажи". Лаж зато и расте зато што је човек, изгубивши стид, изгубио и своју савест и најважнији морални коректив истинитости.

У документима који осветљавају пораст пијанства у нашој земљи у периоду акцизне продаје алкохолних пића, убедљиво је доказано да су паралелно с порастом пијанства расла и криминална дела међу којима су лажна заклетва, лажно сведочење и лажна достава расли брже.

Способност за доживљавање осећаја стида губи се код пијаница врло рано; парализа овог узвишеног људског осећања снижава човека у моралном смислу далеко више, него било која психоза.

Ово је добро разумео Лав Николајевич Толстој. У свом чланку "Ради чега се људи опијају" он пише: "Узрок свеопште распрострањености хашиша, опијума, алкохола, дувана није у укусу, није у задовољству, није у забави, није у весељу, већ само у потреби да човек сакрије од себе грижу савести".

Трезног човека је срамота да украде, срамота га је да убије. Пијаног човека то ништа није срамота и зато, ако човек хоће да учини поступак који му савест забрањује, он се опија.

Људи знају за то својство алкохолног пића да угуши глас савести и свесно га користе у ту сврху. И не само што се људи сами опијају да би угу-шили своју савест; знајући како делује вино, желећи да приморају и друге људе да учине исти поступак супротан њиховој савести, они их намерно опијају. Свима је очигледно да су људи који живе неморално склонији рпој-ним средствима од других.

Друго осећање које пијанице лако губе јесте страх.

Слабљење страха може, по мишљењу психијатара, изазвати озбиљне последице. Ако се подсетимо да се страх у својим вишим манифестацијама претвара у бојазан од зла и бојазан од последица зла, постаје разумљив висок заштитни значај овог осећања у питањима морала. Осећање страха и осећање стида дубоко се мењају код пијаница, губећи најбитније своје саставне делове. У складу с тим се мења и мимика.

Сва осећања код пијаних људи се мењају на тај начин што се из сложених душевних чинова губе најузвишенији и најпрефињенији елементи, те човек у свим својим душевним манифестацијама постаје груб. Виша осећања, виши њихови облици претварају се у ниже.

Приликом дуготрајне употребе алкохолних пића развијају се не само обичне и брзо пролазне неправилности карактера, него и дубље промене. Сличну промену у карактеру и понашању људи изазива само лудило у периоду секундарне малоумности. Рано слаби снага воље која доводи на крају крајева до потпуне безвољности. Мисли губе дубину и заобилазе тешкоће уместо да их решавају. Круг интересовања се сужава и остаје само једна жеља - напити се. У поодмаклим случајевима ствар долази до потпуне отупелости разума. Што више људи пије, то се више мења психички жнвот самог друштва.

Упоредо с појавом великог броја идиота, као резултат зачећа од пијаних родитеља и душевних болесника, услед дуготрајне употребе алкохола у друштву постоји известан број субјеката, који су још увек здрави у умном погледу, али више нису слободни од карактерних промена изазваних алкохолом. То нису обичне и пролазне неправилности карактера, већ дубље промене.

Утичући на мозак, алкохол не прави скоковите прелазе од потпуно здравог душевног живота до потпуног идиотизма. Између ових крајњих облика мисаоног и психичког стања постоји много прелаза који се у неким случајевима приближавају дебилности, а у другима рђавом карактеру. Таквих људи, с различитим степеном промена умног стања и карактера, међу пијаницама има све више и више што доводи до промене карактера самог народа. И док је карактер целог народа прилично постојан и подлеже променама тек након неколико столећа, под утицајем алкохола карактерне промене нагоре могу се догодити знатно брже.

Међу грубе поремећаје психе под утицајем алкохола треба убројати и пораст самоубистава. Према подацима Светске здравствене организације самоубиства су међу алкохоличарима 80 пута више заступљена него међу трезним људима. Овакво стање није тешко објаснити дубоким променама које се догађају у мозгу под утицајем дуготрајног узимања алкохолних пића. При томе како убиства, тако и самоубиства пијаница понекад попри-мају страшан облик.

Све промене које се догађају у мозгу пијаног човека запажају се не само и не толико код алкохоличара и пијаница, него и код оних који по њиховом мишљењу нису такви, већ пију "умерено". Али такви људи су заправо у већини случајева, с гледишта медицине, већ одавно постали алкохоличари. Прва чињеница која говори о томе јесте страст према алкохолним пићима.

Ти људи себе не сматрају алкохоличарима и љуте се ако их неко тако назове. Приликом одређеног напора воље они још увек могу да владају собом и да престану да узимају алкохолна пића. Али њихов мозак, а отуда и управљање собом, налазе се на низбрдици. Још мало и они ће се брзо сурвати доле. Мозак ће доћи у такво стање да више неће моћи да управља човековим понашањем. Доћи ће до потпуне алкохолне зависности и отвориће се пут према деградацији.

Научници сматрају да алкохол брже разара здравље становништва и односи више жртава, него најтеже епидемије. Ове се појављују периодично, док је пијанство постало стална епидемијска болест. Такве су физичке последице употребе алкохола. Али далеко су важније моралне последице, које се испољавају у односу на нервно-психичко здравље становништва, што повлачи повећање броја криминалних дела, смањење моралности, пораст нервних и психичких болести, повећање броја људи с лошим карактером, поремећај навика и способности за рад.

Разматрајући тешке последице употребе алкохола и поредећи их с материјалним губицима, стручњаци с правом сматрају да не треба жалити због трошкова и материјалних губитака, треба се ужасавати при помисли на штету коју наноси држави морално распуштено становништво.

У непосредне људске губитке... треба убројати још и читаву армију "живих лешева" у облику пијаница.

Употреба алкохола се одражава на потомство и доводи до деградације нације, до деградације расе. Најновија истраживања су показала да се штетне последице очеве употребе алкохола одражавају више на кћеркама, него на синовима. На тај начин, зло алкохолизма мушкараца више се одражава код следећих нараштаја на женама, него на мушкарцима. Ето зашто жене морају да знају да алкохолизам прети пре свега њима, а преко њих и њиховој будућој породици и друштву; оне га теже подносе и код њих он изазива трагичније последице. И док је пре 40 година женски алкохолизам у односу на мушки износио стоте делове једног процента, данас он по неким подацима достиже мушки, то јест, порастао је много пута.

Тешко је замислити да писмени људи не знају сву истину о алкохолном пићу. Алкохол разара здравље милиона људи, повећава смртност код читавог низа обољења, представља узрок многих физичких и психичких болести, дезорганизује производњу, разара породице, нагло повећава криминал и у знатној мери морално поткопава темеље сваког друштва и народа. Али највеће зло јесте то што он води даљој деградацији нације и човечанства у целини, услед појаве високог процента умно заостале деце".[23]

Још један фронт рата против личности је псеудоуметност. Многи западни и домаћи историчари уметности говоре данас о томе да савремена уметност као да представља илустрацију "Ништа". Другим речима,она је постала култ клањања идолима "Празнине" и "Хаоса". У музици се "Ништа" испољава у облику безумног и хаотичног смењивања звукова. Док се поп култура од почетка припремала за ниже слојеве друштва, за "крем друштво" су били предвиђени узбудљиви звуци џеза, бесмислени звуци Шенбергове музике и њему сличних композитора, ново "виђење" класичних дела; све је то супротност класици, разара хармонију, служи сатанском послу мешања добра и зла. У сликарству у том правцу је радио апстракционизам са својим струјама. Није случајно то што с апстрактних платана ишчезава човеково лице и, што је врло важно, његове очи - човек се приказује као некакав безлични предмет.

Нешто слично се догодило и у књижевности где преовлађује безидејност и "губитак смисла". Уметничка дела су престала да буду целовита, престала су да буду позив и порука, она су постала одраз разбијеноети и искиданости, претворивши се у хаотичне гомиле обојених мрља, линија, звукова, речи и тако даље. Јеромонах Серафим Роуз је писао да у савременој авангардној уметности "уопште нема човека, то је уметност подљудска, демонска... У уметности човек није више чак ни карикатура самога себе, он се више не приказује у мукама духовне смрти, изложен нападима мрског нихилизма нашег века који циља не само у тело и душу, него и у саму идеју и природу човека. Не, све то је већ прошло, криза је иза нас, данас је човек мртав. Нова уметност празнује рађање нове врсте, новог бића из самих дубина, подчовека".[24]

Само веома непажљиви или не баш поштени људи могу тврдити како се дегенеративна "масовна култура" шири у друштву стихијски, сама од себе, без и најмањих напора с било чије стране. Кад би се она ширила стихијски, наши градови не би били у толикој мери преплављени непристојним часописима, новинама и књигама. Не би читави телевизијски канали радили на заглупљивању и развраћању одраслих и деце. У школама се не би скраћивали часови посвећени проучавању књижевности, а из програма се не би избацивала дела која развијају личност, замењујући их сасвим супротним. И ма колико нам говорили о комерцијалним интересима, користи, профиту, којима је тобоже сада све подређено, ми схватамо да ствар није толико у комерциЈалности, колико у одређеној усмерености државне политике - усмерености у правцу уништења људске личности.

Рок и поп-музика нису ништа мање моћно оруђе обезличавања од дрога. Тачније, савремена "омладинска" музика и јесте својеврсна дрога. Она приморава људе да упадају у еуфорију. Музичка нирвана постаје стална потреба, она "умирује" људе који су се навикли на њу. У суштини, она, наравно, не умирује, већ парализује личност. Само што се процес разарања личности одвија нешто спорије, не тако видљиво. Али ако се погледа у очи човеку који је дуго слушао савремену музику или је често ишао у дискотеке, тешко да ћемо у њима пронаћи мисаони поглед. У физиолошком јединству крда, препуштени ритму и властитим инстинктима, људи се у дискотеци "ослобађају" од људског. Атмосфера моралног релативизма и убеђења да је све дозвољено спаја се с антихришћанским, зверским и демонским садржајем песама. Рок-музику и сатанизам повезује много тога. Хистерија, тутњава, тупа биомаса која се њише - све подсећа на атмосферу сатанистичких скупова. У сличним условима врше се сатанска жртвоприношења, изругивање човеку и светињама.

"Личност адолесцента - истичу психолози Медведева и Шишова - који учествује у оваквим масовним скуповима - било на телевизији, на стадиону, на рок концерту или у дискотеци - почиње да се изопачује. Практично сви родитељи примећују да дете постаје претерано раздражљиво, агресивно, не трпи никакве примедбе, лако улази у сукоб. У њему се појављује некаква несхватљива жудња за разарањем, нестаје саосећање, ћути савест, срце као да се затвара, нема приступа у њега. Оваква разарајућа агресија у споју с душевном тупошћу једна је од главних обележја хебефрене, или нуклеарне схизофреније (схизофреније која задире у само језгро личности)!"[25] (Медведева и Шишова у својим истраживањима долазе до закључка да се данас, у вези с великим ширењем патолошких модела понашања, већ може говорити о "схизофренизацији друштва").[26]

Треба истаћи да се у свакој психичкој (то јест, душевној, јер се грчка реч психе преводи као душа) болести, приликом пажљивог посматрања симптома (таквих као што су бунило, халуцинације, афективни поремећаји и тако даље), могу видети више или мање упадљиво изражени симптоми обезличености и озверености.

Код схизофреније степен обезличености је вероватно највиши у поређењу с другим психичким обољењима. Психијатри говоре о "промени личности", која се испољава, на пример, у емоционалној опустошености, аутизму (стање унутрашње затворености које сведочи о непризнавању других личности, односно, о крајњој отуђености код њих), и тако даље. Узгред речено, реч схизофренија у преводу с грчког значи расцеп ума.

"Рок - пише Н. Богољубов - већ излази из оквира забаве и средстава емоционалног пражњења, он постаје стил живота, формира човекову психу, његов доживљај живота и однос према свету. Сама појава рок-музике педесетих година 20 века била је обележена самоубиствима у доиста психичкој епидемији која руши моралне и етичке баријере које треба да обуздавају животињске и ниске склоности у човеку".[27]

Естрадне "звезде" су у последње време готово у потпуности замениле музику и речи помамним вриштањем, прешло се на животињске звуке, те ритуално-сексуалне и ритмичке ефекте који раздиру душу, на безумне и патолошки бестидне покрете пуне отворене вулгарности и агресивно-зверске пожуде. Тријумфује символика сачињена од ђаволских рогова, сатанских и окултних (кабалистичких) знакова. Тако естрада претвара младе људе који се препуштају њеном утицају у психички инфериорна, морално мањкава и сексуално-разуздана звероподобна бића, у полуљуде којима је све свеједно - Отаџбина, гробови предака, народна несрећа, част сестре, потреба мајке.

Карактеристично је да једна песма популарне америчке певачице Мадоне садржи следећу скривену поруку коју прихвата подсвест слушалаца (снимљена је методом обрнутог звучања): "Ја се трансформишем у греху" (песма "Попут девице").[28] То још једном потврђује наш закључак о тежњи сила таме да остваре трансформацију човека у звер.

Једна од данас у Русији најпопуларнијих музичких група управо се тако и назива - "Звери". Та популарност свакако није случајна. Учесници ове групе отворено изјављују да су њихове песме намењене данашњем „зверском поколењу". На питање у коју врсту звери они себе убрајају, одговарају овако: "Дању смо травоједи, а увече месоједи". Песме и видео спотови "Звери" (управо се овако уобичајено називају учесници групе) усмерени су одлучном разарању свих могућих моралних норми, што значи и разарању (деградацији) личности оних који ту музику слушају и долазе на "зверске" концерте. "Звери" су најочигледнији пример како силе зла преко својих свесних (што је највероватније у датом случају) или несвесних служитеља остварују на земљи програм заглупљивања (дебилизације), развраћања и коначног поживотињења људи, нарочито омладине. И овде је најстрашније то што се млади људи сада неће бојати свог поживотињења. Бити човек-звер сада је "супер".

Тако сатана руши последње унутрашње моралне баријере у човековој души, приморавајући га да у потпуности одбаци "терет моралног избора", то јест, савест. Равнодушни, развратни, отупели и поживотињени млади људи стапају се у вулгарну, агресивну и космополитску гомилу у којој неопозиво царује смрадни грех и отуђеност. За ту гомилу, за свакога од њених обезличених чланова, постаје готово коначно немогућом тежња према личном општењу с Богом и с ближњима, што значи да немогуће постаје спасење бесмртне људске личности за Царство Небеско. Убеђени смо да стварање једне такве музичке групе није ништа друго до одговор сатане на покретање теме духовног поживотињења, теме коју су покренули православни хришћани, а у вези с разматрањем савремених догађаја и појава у светлости сведочанстава Апокалипсе.

Џон Колман у књизи Комитет 300 убедљиво показује да се култ рок и поп-музике, као и дрога, никада не би одомаћио у друштву да није постојао брижљиво разрађени план уношења у живот људи тог изузетно разорног елемента који мења човекову свест.[29] Тај талас који је захватио Запад 60-их година, означио је рушење традиционалне културе и морала. Омладина је била "поново програмирана". Нарочито озбиљне промене у свести омладине догодиле су се од 1968. до 1969. године, када су стекле нарочиту популарност песме групе "Битлс", које су славиле дроге, појавио се огроман број различитих дела која славе разврат као универзални об-лик побуне. Управо се у то време појавило масовно занимање за такозвану контракултуру, дошло је, изражавајући се научним језиком, до "мутације културне парадигае". Водећу улогу у тој "промени свести" стекла је индустрија рекламе у најширем смислу те речи ("научно утемељени" чланци, "ток-шоуи", филмови, различите емисије и представе које славе, на пример, смелост човека који "крши забране", или које сликају "свет снова и символа" који се открива пред наркоманом и тако даље).

Године 1970. совјетски писац, уредник Књижевног листа А. Б. Чаковски о "западном друштву" је писао: "Настао је век 'кик-бокса’,[30] тврди Шлам (амерички социолог - прим. аут.) који је постао најважнији чинилац у животу новог друштва... Шта је у основи 'кик-бокса'? Наравно, страх, свестан или несвестан. Он рађа цинизам који је Оскар Вајлд одређивао као способност да се зна цена свему, а да се не придаје вредност ничему.

Шлам пише: 'Цинизам је појава која је својствена онима који нису у стању било чему да се надају, те зато нису способни ни за разочарање. Циници се никада нису препуштали илузијама. Они се јављају тамо где царује Ништа'".

Ради увођења "нове културе" и "новог морала" у послератно западно друштво измишљен је и организован омладински покрет "хипија". "Било је то у западном Берлину - износио је своје утиске с путовања по Западној Немачкој А. Б. Чаковски - У једној улици кроз огромно стакло излога угледао сам чудан призор. У малој полупразној соби (рекли су ми да је то атеље за моменталне снимке, атеље који нико не опслужује пошто је у потпуности аутоматизован и ретко ко га посећује) и угледао сам више него необичан призор. Млади људи старости, по мом мишљењу, од 16 до 18 година, дуге косе до рамена, у отрцаним јакнама, у панталонама од ла-ког материјала излизаним на коленима, седели су у тој соби. Не, нису 'се-ели' - та реч није згодна. Они су се разместили на поду крај зидова, као да су се залепили за њих, на прозорским даскама, прибивши се челима уз стакло излога. Посматрао сам их петнаестак минута. Седели су ћутке и непомично, као да су били у летаргији, у каталепсији. Чинило се да живе у неком другом свету, баш у оном који се назива 'Ништа'. Они - младићи и девојке - имали су мртва, беживотна бледа лица и укочене очи. Седели су, обухвативши рукама колена, забацивши назад главе или притискајући чела уз стакло, седели су непомично, ћутке, празних очију које не жмирка-ју, упереним у 'Ништа'".[31]

У чланку "Привидни свет, сурова стварност. О ‘деци цвећа', њиховим продавцима и купцима", посвећеном хипи покрету, Чаковски је писао о владавини отуђености међу људима у западном друштву: "Последњих година у страној, да тако кажемо, интелектуалној штампи могле су се често срести речи као што су 'отуђење', 'некомуникативност'... Отуђење је Каинов жиг западног друштва. 'Некомуникативност', то јест, концепција човекове усамљености у буржоаском друштву, блиска је појму отуђења и представља тему многих савремених књига и филмова који се појављују на Западу. Чини ми се да је покрет (назваћемо га, мода, манир понашања) 'деце цвећа' (тако су називали себе енглески хипици - прим. аут.) једна од илустрација отуђења".[32]

Дакле, "нова култура", ратоборно антихришћанска по својој суштини, била је створена од богоборачких снага ради обезличавања човека. Ево још једне илустрације. "Сви експерименти достизања 'нирване', 'разоваплоћења’, растварања личности уз помоћ психоделије, смишљени су у паклу - пише Ј. Воробјовски - Ево једног од њих: 'Најзанимљивије је било када када сам хтео да пробам потпуну дезидентификацију (распоистовећење). Припремио сам тројицу својих момака: свако од њих је морао да прихвати под своје руководство за време експеримента - један - моје тело, други - психоенергетику, трећи - свест. И успело је - ја сам се распоистоветио (изгубио идентитет) и они су причали како је моје тело вршило мишићне покрете, као по команди човека којем је било препуштено, психоенергетика и свест такође. Ја сам пак боравио у празној, као празнина, празнини и мрачној, као мрак, тами".[33]

Не само савремена уметност, него и савремена философија приморава људе да се клањају "Ништа". Нихилистичка по својој суштини (то је добро показао јеромонах Серафим у својој књизи Човек против Бога), она своди реалност и људску природу на што је могуће простије појмове.

Отац Серафим је наводио врло тачне речи западног мислиоца Ерика Калера: "Неодољива тежња према разарању и обезвређивању људске личности, тежња кцја је очигледно присутна у најразноликијим правцима савременог живота: економији, технологији, политици, науци, образовању, психологији, уметности - изгледа тако свеобухватна да смо принуђени да признамо у њој праву мутацију, промену целокупне људске природе". "Али међу онима који све то схватају - пише отац Серафим - Веома мали број њих схвата дубински значај и подтекст овог процеса, пошто то спада у област богословља и налази се ван граница једноставне емпиријске анализе, осим тога они не знају ни лек против њега, јер тај лек мора бити духовне природе".[34]

Као још један пример "многих појава савременог живота које добијају логику у контексту глобализма" може се навести увођење у руским школама система тестова ради оцена знања - такозваног "јединственог државног испита" (ЈДИ). Како се истиче у "Саопштењу научног савета Московског државног универзитета" од 13. октобра 2003. године, ЈДИ "води доминацији принципа стандардизације и преоријентације средње школе од задатака учења које се заснива на развоју према механичком учењу задатака у облику тестова у циљу полагања ЈДИ" и "не може испољити таленат човека који је увек резултат појединачних индивидуалних способности личности". Оваква "модернизација" образовања, како истичу многи стручњаци, води његовом, рекло би се, потпуном укидању.

Између осталог, ђацима се додељује идентификациони број, а на самим формуларима тестова налази се бар-код. Има основа за сумњу да су аутори тестова примењивали методе неуро-лингвистичког програмирања у циљу промене свести у правцу који је потребан глобалистима. Све ово још једном потврђује да је глобалистима потребно послушно нумерисано стадо, а не мислеће, образоване личности.

Несрећне слуге ђавола, градитељи антихристовог "новог светског поретка" (царства звери) - овде, на земљи, "оживотворују" идеју сатане о бројчаном обезличавању и претварању човека у управљаног биоробота, неспособног за унутарњи живот и прихватање благодати. По мишљењу кабалиста, број и име су најважнији инструменти деловања на материјални и духовни свет. Према Кабали, име одређује саму суштину предмета. То нас право води садашњој бројчаној идентификацији која спаја у себи оба та инструмента. Ако је човеку додељен безлични број, он, значи, по логици кабалиста, у стварности није човек, већ предмет или животиња. Управо се уз помоћ бројчаних имена закулисне газде спремају да управллју човечанством.

Што се тиче организације ратова и оружаних сукоба, ту се такође јасно види антихристовска подела човечанства на људе у правом смислу и на човеколике животиње које се могу бомбардовати "ради постизања мира и јачања демократије". Америчке агресије против Југославије и Ирака су најупечатљивији примери таквог "цивилизованог" човекоубиства.

"У прошлом десетлећу - пише Воробјовски - у свету се догодило преко 200 оружаних сукоба у којима је погинуло 35-40 милиона људи. Према подацима Обавештајне управе министарства одбране САД, следећих 10-15 година биће, 'ништа мање бурне, ако не и бурније него претходно десетле-ће'. Је ли то прогноза? Или програм?".[35]

Истакнути истраживач савремених цивилизација, писац и публициста Олег Платонов пише да је у септембру 1995. године одржан Први светски форум фонда Горбачова, на којем су разматрана питања руковођења процесима глобализације и "ефикасних путева контроле становништва путем његовог регулисања", као и стварања "глобалног труста мозгова". Смисао многих излагања на форуму био је следећи: вишак светског становнивдтва прети благостању "златне милијарде човечанства", те зато становништво мора бити "смањено". Хришћанство се оптужује за "проблем пренасељености".

У резолуцији Форума се истиче: "Постоји јединствено мишљење (међу учесницима) да религиозне установе морају прихватити на себе одговорност за експлозију становништва. Ми морамо јасније да се заложимо за проблем сексуалности, контрацепције, абортуса, јер еколошка криза је криза пренасељености. Смањите број људи који живе на земљи за 90% и неће имати ко да наноси озбиљну штету екологији".[36]

Данас није нимало тешко схватити (и многи, чак и они који не знају добро учење Цркве о околностима антихристовог доласка, то наслућују), да се такозвани "међународни тероризам" користи као повод за "примену у животу" планова архитеката "новог светског поретка", рачунајући ту и увођење система тоталне електронске контроле. "Терористичке акте", по правилу, не организују они о којима се говори у издањима новости, већ специјалне службе - по наруџбини тајне светске владе. У овоме се такође испољава кабалистичка мржња према људима чији живот, с гледишта антихристових слугу, нема значаја.

Различити поремећаји човековог имунитета (то јест, одбрамбеног система организма) у последње време су добили џиновске размере ширења. Узрок томе треба тражити у различитим стварима, на пример, алкохолизација становништва, хемијски додаци у храни, биолошки активни додаци...

"Пројекат стварања светске државе - пишу Медведева и Шишова - претставља не само укидање граница и стварање јединственог економског и информационог простора, него и одвајање људи од национално-културног тла, од традиционалног морала, традиционалних норми понашања. Управо се то и скрива иза лепе речи 'вестернизација'. Но у суштини термин је варљив, јер и у земљама Запада многи доживљавају те процесе као нешто туђе. Они бацају кривицу на Америку, али и у Америци нипошто нису сви усхићени новим струјањима и називају их 'контракултуром', самим тим подвлачећи њено непријатељство према нормалној, традиционалној култури".[37]

Идеологија "новог светског поретка" усмерена је унификацији свести и уклањању непоновљивости, те нарочитог пута развоја народа. Глобализам тежи да сруши националне културе, да обезличи народе, да избрише с њи-ховог лица националне црте. Глобалистима је преко потребно да униште национални карактер, да разоре национални идентитет који они називају "стереотипним мишљењем". Гпобализација брише државне границе и ломи економске системе. У свему томе се види сличност са идејама масонства које такође "тежи да створи везу међу људима различитих раса, религија и националности, да им улије у душе друге идеје, други морал, друге обавезе од оних које они имају у оквиру своје расе, своје религије и своје националности".[38]

Наравно, овакво уједињавање свих народа заправо је за масоне средство постизања њиховог главног циља - светске владавине. Унификованим "људским материјалом" лако је управљати из једног центра. У изјави Брока Чизолма, својевремено функционера Светске здравствене организације, која званично делује у саставу Организације уједињених нација, управо се о томе говори: "Да би се дошло до стварања јединствене светске владе неопходно је ослободити људе од њихове индивидуалности, од везаности за породицу, национални патриотизам и религију коју они исповедају".

Масони теже мешању народа, граде нову Вавилонску кулу. Историјска Вавилонска кула (Пост.11), чији је иницијатор био Нимрод (јеврејски - бунтовник, побуњеник), као колосални људски подухват, а у стварности сатански, између свега осталог морао је да символизује једнакост свих људи окупљених на једном месту (у земљи Сенар), њихово јединство и слободу од Бога, то јест, први пут су тада биле избачене пароле које ће касније користити масони. Видећи да људима штети овакво јединство у греху, да они уче једни друге само злу, Господ им је побркао језике и поделио људе на поједине народе, давши сваком народу одређени задатак и посебни пут.

Национална самосвест, национална култура, народни обичаји[39] и породица увек су били најважнији чиниоци формирања људске личности. Свака национална култура садржи кодекс етичких животних правила. Ето зашто се данас тако масовно уводи и намеће се народима једнообразност у свему: у навикама, укусима, пристрасностима, уводи се примитивни унификовани стил мишљења, руши се породица. 'Американизација" народа за светску владу је средство гушења у човеку духовног начела и уништења човекове самобитности и индивидуалности.

"Глобализација уклања индивидуална својства човека и претвара личности и друштво у безобличну масу... Ако испитамо историјске податке, видећемо да је од времена Римске империје до времена данашње Америке предузето мноштво покушаја глобализације и уложено много напора у том правцу. Ради се о циљевима који су постизани на разне начине ради успостављања владавине различитих облика деспотске власти над људима. То су оне 'глобализације' које су тежиле да остваре они који се сматрају владарима народа (Мт. 10,42), било грубом, било префињенијом и гипкијом силом или влашћу. Данас се покушај наметања глобализације врши методично, систематичније, безличније и скривеније.

Уз помоћ упорног коришћења јавних гласила и систематског утицаја на економију ствара се јединствена светска власт која ће заменити народе, државе, друштва и саме личности, јер ће све то постати само степеник за достизање циљева глобализације. Једини критеријум оцене религија, система власти, моралних вредности и врлина појединих личности постаје за глобализацију само њихова корисност с гледишта моћника овога света. Зато очекивана победа глобализације може довести до уништења човека као личности и значиће крај историје и културе.

Још није јасно да ли нас је фамозна глобализација нашег времена довела до те тачке уништења или није. Али данас је несумњиво да се глобализација остварује не само методично и с разних страна, него се већ и примењује у пракси о чему сведоче реални подаци и догађаји који се збивају у свету" (Георгије Манзаридис, Глобализација и глобалност: химера и истина).

Амерички економиста, угледни јавни радник и политичар Линдон Ларуш, који је многе године живота посветио борби против светске финансијске олигархије, говори о томе овако: "Ради промене менталитета присталице светске владе су лансирале у масе антихришћанску идеологију 'Новог доба'. Она пориче да је човек створен по образу и подобију Божијем, а уместо тога уводи у масовну свест представу о човеку као о развратној животињи. Управо је зато у масе била лансирана такозвана култура рока, секса и дрога (sex, drugs and rock’n’roll).

Управо су зато, надахњујући се примером Римске империје, градитељи нове утопије почели да подржавају и пропагирају хомосексуалност и остале полне изопачености. Они су навикли да поступају с људима као са стоком без мозга, која покорно иде тамо куда је терају. Зато владајућа светска олигархија, с једне стране, није заинтересована за пораст становништва, а с друге, измишља различита средства заглупљивања човека. Ето зашто се свуда толико уводи безвредна масовна култура".[40]

У посмртним пророчанствима преп. Нила Мироточивог много се говори о "лихварима" који угњетавају и варају обичан народ. Под тим "лихварима" (лихварство значи узимање лихве, то јест, камате од кредита, у чему се састоји суштина делатности банака - кредитних установа), пре свега треба разумети савремене финансијске олигархе, светске банкаре који су својим мрежама, као неки пауци, прекрили цео свет својим капиталом и који, захваљујући том капиталу, поседују реалну политичку власт, контролишући при томе медије.

Џон Колман говори о томе да је за човека створена некаква "наркотичка околина". "Природна средина нашег стила живота је затрована - пише он - наше мишљење је затровано. Наша способност да управљамо властитом судбином је затрована. Суочили смо се с променама које су затровале наше мишљење до те мере да више не знамо уопште више шта да радимо... Као додатак тоталној компјутеризацији, изложени смо готово тоталном 'испирању мозгова' - потпуно смо лишени способности да се супротставимо наметнутим променама. Све то означава формирање још једне 'природне средине', заправо контроле личности, познате такође као контрола личних информација, без које владе не могу да играју своје игре".

Како тврди Џон Колман: "Све је то резултат намерне стратегије коју су разрадили стручњаци за 'нове науке' и 'социјални инжењери', стратегије која је усмерена на најрањивије место - на нашу представу о самима себи, на то како ми себе доживллвамо. Оваква обрада свести доводи до тога да постајемо као стадо оваца које воде на клање... Нама манипулишу злонамерни људи, а ми то и не слутимо".[41]

Један од водећих идеолога и властодржаца "новог светског поретка" пољски Јеврејин Збигњев Бжежински, бивши саветник америчког председника Картера за националну безбедност и члан кључних структура светске владе (Римског клуба, Комитета 300, Савета за међународне односе, Билдербершког клуба и других) у својој књизи Технотронска ера, која излаже планове јудеомасонерије, говори о томе да савремено друштво "доживљава информатичку револуцију засновану на забавама и масовним приредбама (на пример, бескрајни телевизијски преноси спортских такмичења) које представљају још једну врсту наркотика за масе које постају све беспосленије". Џон Колман, цитирајући Бжежинског у књизи Комитет 300 подвлачи: "У Технотронској ери Бжежински говори о људским 'масама' као о мртвим предметима - можда ми заиста тако и изгледамо Комитету 300".

"У исто време расту могућности социјалне и политичке контроле личности - предсказује Бжежински у Технотронској ери - ускоро ће бити могуће остварити готово непрекидну контролу сваког грађанина и водити компјутерске фајлове који садрже, осим обичних информација, најповерљи-вије појединости о стању здравља и понашању сваког човека. Одговарајући државни органи ће имати тренутни приступ тим фајловима. Власт ће бити усредсређена у рукама оних који контролишу информације.

Постојећи органи власти ће бити замењени установама за управљање предкризним ситуацијама чији ће задатак бити упозоравајуће разоткривање могућих друштвених криза и израда програма управљања тим кризама. То ће створити тенденције које ће владати неколико следећих десетлећа и довести до технотронске ере - ере у којој ће готово у потпуности бити укинуте данас постојеће политичке процедуре".[42]

У Технотронској ери се такође помиње клонирање, могућност биохемијске контроле свести, генетске манипулације с људима и "роботоидима", то јест, бићима која дејствују и чак размишљају као људи - споља личе на људе, али нису људи.

Други поборник светске масонерије, оснивач Римског клуба, Аурелио Пеци (Пећеи) написао је књигу Пред безданом, чија је основна мисао: У будућности ће свет бити гурнут у хаос ако не буде управљан јединственом светском владом". У тој књизи он је показао планове светске владе) да покори човека којег је отворено назвао - непријатељем. Џон Колмаи/ пише: "Пећеи је цитирао Феликса Ђержинског (шефа крваве ЧЕКЕ) који је једном рекао Сиднеју Рејлију (британски обавештајац који је контролисао рад Ђержинског у периоду развоја бољшевичке револуције - прим. аут.) у јеку црвеног терора када су били убијени милиони Руса: 'Зашто би ја требало да се узнемиравам колико људи умире? Чак и хришћанска Библија каже да ће се о човеку побринути Бог. За мене су људи мозгови на једној страни и фабрика измета на другој'. Управо је од таквог зверског односа према човеку - тачно примећује Џон Колман - дошао да спасе свет Христос Емануил".

Ђержински је, наводи на другом месту Колман, "сматрао да људи по свој развоју стоје нешто мало изнад животиња". "Једном је - наставља Колман - за време једне од уобичајених пијанки рекао Рејлију следеће: 'Човек нема никаквог значаја. Погледајте шта се догађа када га морите глађу. Он почиње да прождире своју мртву сабраћу да би преживео. Човек је заинтересован само за своје лично преживљавање. Само је то реално. Сва Спинозина философија је гомила старудија".[43]

"Све злато света данас је бачено да би се створило на планети послушно људско крдо - тврди депутат Државне Думе Руске Федерације А. В. Шуљга - Стадо контролисано и управљано. Крдо чији се број може смањивати за љубав шачице нељуди који себе називају светском елитом".[44] /.../

Послушајмо како оцењује садашњи историјски тренутак један од носилаца и поборника идеологије да су, осим његовог, остали народи стока, Елиезер Воронел-Данцевич (политиколог и културолог, професор израелског универзитета у Бар-Илану) изјављује:

"С хришћанством се завршава историја Европе, историја звери која је пожелела да постане човек. Аријевци НИСУ ПОЛОЖИЛИ ИСПИТ ЗА ЧОВЕКА. Али ми им не можемо дозволити да понављају разред. Време муњевито пролази. Око нас се организује диван свет. Они, бивши господари, спустили су руке, пали су ничице. Грана историјске еволуције понела их је наниже, низлазном линијом. Сећате ли се?

 

Ако је све живо само промашај,

Током кратког дана без наследника,

На покретним степеницама Ламарковим [45]

Заузећу последњу степеницу...

 

Ето куда је усмерена њихова трка. Тихо, клизећи низбрдицом бића - према земљи, према трави, у меку шталску преграду, у стају, у влажну сламу, натраг, према нижим облицима духовног постојања, у пепео, у смрад, у балегу. Њих треба клати или шишати, како је говорио најбољи међу Гојима - Пушкин".[46]

Колико је у овим речима сатанске мржње према човеку и његовој духовној природи!

Циљ оваквог погледа на свет јесте светска владавина и сва његова делатност је усмерена тој владавини. Ту морамо схватити да је освајање светске власти од стране окултних глобалиста нужно повезано с довођењем народа у животињско стање, с уништењем људске природе у људима.

Њима је потребна светска политичка власт, а њиховом господару, сатани, неопходно је коначно поживотињење човечанства, потпуно утапање човечанства у безлично-мртву стихију отуђености. Ту се може говорити о постојању некаквог "узајамно корисног" уговора: "Ја вама помажем да освојите светску власт, а ви спроводите у живот моје планове обезлича-вања човека". Довођење народа до животињског стања омогућава светску владавину ограниченој скупини лица.

У књизи Духовне беседе и поуке старца Антонија отворено се говори да је за коначну припрему доласка антихриста служитељима таме неопходна не само концентрација светске власти, него и "поживотињење човечанства".

Циљ богобораца је да искорене у човеку лик Божији, да му се наругају, да обезличе човека. Главни ударац "тајне безакоња" увек је био усмерен на личност, на самосвојност. /.../

Али духовни закон је следећи: ако се према некоме односиш као према звери, и сам постајеш звер.

Деловање овог духовног закона се упечатљиво испољило у случају Лењина. Писац Н. Брешко-Брешковски овако описује Лењинов изглед уочи смрти: "Он, који је желео да цела Русија иде четвороношке, сам се претворио у животињу, у стрвину која се распада. Печат нечег утишалог, идиотског, жигосао је сав његов изглед... Он више није могао да говори као човек. С његових усана се откидало некакво грготање и није се могла разабрати ниједна реч. Ниједне људске мисли, и уопште, ничег људског у уским, мутним очицама утонулим у подбуло лице".[47]

Свети Јован Златоуст у Беседи против Јудејаца, поредећи Јудејце и хришћане, каже: "Они, призвани усиновљењу, спали су на сродство са псима, а ми, будући некада пси, успели смо да благодаћу Божијом одбацимо некадашњу неразумност и уздигнемо се до почасти синова Божијих. Из чега се то види? Није добро узети хлеб од деце и бацити псима (Мт. 15,26). Тако је рекао Христос хананејској жени називајући децом Јудејце, а псима незнабошце. Али погледај како се променио поредак: они (Јудејци) постали су пси, а ми деца Божија. Чувајте се паса - говори апостол Павле - Чувајте се злих посленика, чувајте се обрезаних! Јер обрезани, то смо ми (Фил. 3,2-3). Видиш како су они који су некада били деца, постали пси? Хоћеш ли да сазнаш како смо ми који смо некада били пси, постали деца? А онима који Га примише - говори еванђелиста - даде власт да буду деца Божија (Јн. 1,12)".

"У масонству се сматра неопходним - пише В. М. Острецов - да се говори о слободи, доброти, лепоти и томе слично и све с великим словом. Али парадокс се (тачније, духовни закон - прим. аут.) састоји у томе што су чланови сличних организација по степену слободе пре робови, војници, шрафови, бића безлична и плитка. У тим организацијама њихови чланови не смеју да имају нормална људска осећања.

Они морају хладно и равнодушно да посматрају пропадање милиона људи... Они морају да буду мртви већ за живота; и гладна деца, и омладина која се опија, и слика распојасаног лоповлука не смеју да изазивају у њима никаква нарочита осећања. Класични симболи масонства: коцкаст, раван и обрађен камен, шестар, троугао, вага јесу најбоље сликовито објашњење оваквог душевног стања члана овог или оног масонског реда...".[48]

О уништењу људске природе као циљу антихриста и његових слугу говорио је преп. Нил Мироточиви: "Након убиства Еноха и Илије пустиће на слободу антихрист своје најгоре производе. Ти производи, или духови зла су: прељуба, блуд, мужелоштво, убиство, пљачкање, крађа, неправда, лаж, мучење, продаја и куповина људи, куповање дечака и девојчица за блуд с њима попут паса на улицама. И наредиће антихрист злим духовима, њему послушним, да доведу људе до тога да чине десет пута више зла него раније. Извршиће зли производи његови ову погибељну заповест и кренуће у уништење људске природе разноликошћу безакоња. Од појачаног напора и крајње енергије његових злих порода пропашће чулно и мисаоно људска природа у људима... Антихрист ће видети да је људска природа постала зла и гора и сујетнија неголи његови најгори породи, веома ће се томе обрадовати што се зло у човечанству умножило, што су се природна својства људска изгубила, а људи постали гори од демона...".[49]

Џон Колман је назвао "нови светски поредак" - "завером против Бога и човека, која укључује поробљавање већине људи који су остали на овој земљи после ратова, несрећа и масовних убистава".[50] Тајне силе које остварују ту глобалну сатанску замисао - то и јесте оно чудовиште из Апокалипсе - "звер из мора".

Зверску суштину овог система осећају не само тумачи Апокалипсе. "Паралелна тајна влада - пише обавештајац Колман - блиска је оним страшним филмовима о 'монструмима', филмовима који смишљено имају за циљ да нам се следи крв, где се појављује (остаје нам само да додамо - "из мора" - прим. аут.) чудовиште с унакаженим цртама, дугом косом и још дужим зубима, режећи и прскајући пљувачку на све стране. Ти филмови само одвлаче пажњу, док права чудовишта носе пословна одела и иду на посао на Капитол Хил у лимузинама".[51]

Морамо схватити да је антихришћанска власт систем који методично убија личност, брише је, претвара је у ништа, коначно утапајући човечанство у безлично-мртву стихију отуђености. Управо се у томе састоји чудовишна суштина тог сатанског система, на шта је и указивао Спаситељ говорећи у Еванђељу о томе да ће у последња времена пред крај света у многима охладнети љубав.

Обезличавајући, дехуманизовани систем власти добро је приказао енглески писац Џорџ Орвел у свом роману-антиутопији 1984 (само што савремени антихристов систем још префињеније уништава у људима људску природу).

"Данас је - с правом истиче уредник часописа Први и последњи К. Ј. Гордејев - Орвелов роман 1984 поново свима познат, истина, само у оном свом малом и незнатном делу који се тиче неких техничких подробности и који лако препознајемо у нашој садашњости претрпаној електроником и слуђеној у бесперспективном, али неуморном трагању за неухватљивим 'терористима'. На шта нас подсећа? На 'Великог брата' који те непрекидно 'посматра!, и постављене на сваком углу 'телевизијске екране који раде на пријем и пренос', у вези са чим се 'морало живети и ти си живео по навици која се претворила у инстинкт - уз сазнање да сваку твоју реч прислушкују и да сваки твој покрет мотре све док се не угаси светло'.

Али све је то, иако је изузетно актуелно у данашње време, оптерећено изградњом општељудског мравињака, глобалног и управљаног посредством свеприсутне тотал-не контроле, ипак секундарно у поређењу са оним на шта је покушавао да упозори људе Орвел у свом изразито философском роману чији центар није ухођење и особине функционисања тоталитарног друштва, већ самоопредељење човека који тражи своје место у односу на троугао: слобода - ропство - власт. Мислим да то наглашавање избора није случајно, јер разумевање узрока појава и догађаја омогућава да се утиче и да се промене њихове по-следице, а то јако не би желели градитељи 'новог светског поретка'".[52]

Ако пажљиво прочитамо роман 1984 видећемо да његова средишња тема јесте тема обезличавања, озверености и отуђености. Ево само неких цитата који то потврђују (они су схватљиви и ван контекста; очигледне су паралеле са рашчовечујућим системом "новог светског поретка").

 

О обезличавању и озверености:

 

"Винстон је наједном схватио да је мајчина смрт пре скоро 30 година била трагична и жалосна у оном смислу какав сада више није разумљив. Трагедија је, синуло му је - врлина старих времена, времена када је још постојало лично, када је постојала љубав и пријатељство, и људи у породици су били једни уз друге, немајући потребе за аргументима за то".

"Правоверност (има се у виду оданост систему - прим. аут.) је несвесно стање".        

"Гледајући лице без очију са устима која су се отварала, Винстон је имао чудно осећање да пред њим није живи човек, већ манекен. Тај говор није настајао у људском мозгу, већ у грлу. Бујица се састојала од речи али није била говор у правом смислу, била је то бука коју производи несвесно стање, пачије гакање".

"Навика да се не показују своја осећања толико се утиснула да је постала инстинкт, и то се све догађало непосредно пред телевизијским екраном".

"Све у чему се може видети љубав према самоћи - чак и шетња без сапутника - сумњиво је. За то у новоговору постоји реч: 'саможив' што значи индивидуализам и чудаштво".

"Проли су по својој природи нижа бића, њих, као и животиње, треба држати у послушности... Тежак физички рад, бриге о кући и деци, ситне зађевице са суседима, биоскоп, фудбал, пиво, и што је главно, игре на срећу - то је све што спада у њихов видокруг. Управљати њима није тешко... Заправо, и религија би била дозвољена када би проли имали склоност за њу... Како гласи партијска парола: 'Проли и животиње су слободни'".

"Чак се и технички прогрес догађа само тамо где се његови резултати могу некако искористити ради смањивања човекове слободе".

"Сада разумете какав свет стварамо? Свет страха, издаје и мучења, свет оних који газе и згажених, свет који ће, усавршавајући се, постајати не мање суров, већ суровији; прогрес у нашем свету биће усмерен порасту патњи. Претходне цивилизације су тврдиле да су засноване на љубави и праведности. Наша је заснована на мржњи... Ми искорењујемо некадашње начине мишљења - остатке предреволуционарних времена. Ако вам буде потребна слика будућности, замислите чизму која вечно гази човеково лице".

"Ти замишљаш да постоји нешто што се зове људска природа, што ће се згрозити од наших дела и побунити се против нас. Али људску природу стварамо ми. Човек се може месити до бесконачности. Или си се можда вратио свом старом веровању да ће се пролетери или робови дићи и збацити нас. Избаци то из главе, они су беспомоћни. Човечанство - то је Партија. Остали су ван њега; неважни су".

- "Па шта је то онда, који је тај принцип који ће победити?

-   Не знам. Дух човека.

-   А да ли ти себе сматраш човеком?

-   Да.

Ако јеси, Винстоне, онда си последњи. Твоја врста је изумрла; наследници смо ми. Схваташ ли да си сам, сам? Ти си ван историје, ти и не постојиш".

"Ми ћемо вас згњечити тако да се никада више нећете подићи. Догодиће вам се оно од чега се нећете опоравити, па макар живели хиљаду година. Никада нећете бити способни за обично људско осећање. Унутар вас све ће изумрети. Љубав, пријатељство, радост живота, смех, радозналост, храброст, поштење. Све то у вама никада више неће бити. Постаћете шупљи. Исцедићемо из вас све до последње капи - а затим ћемо вас испунити собом".

"У твојим грудима је нешто убијено, нешто је искорењено, спаљено".

"... он је осећао... неку празнину у глави".

"Ми нисмо људи".

"Али Сајм није просто мртав, он је укинут - нелице".

 

О људима:

 

"равнодушни људи"; "синтетичко лице"; "са скамењеним лицима стајали су аутомати"; "глас говорника је потонуо у зверској рици која је избијала из хиљада грла";"... с бледим правилним лицем које личи на воштану маску"; "он је заурлао као животиња, без речи"; "када смо завршили с њима они су били само љуске од људи".

 

О отуђењу:

 

"Ми смо прекинули везе међу родитељима и децом, између мушкарца и жене, између једног човека и другог. Нико више не верује ни жени, ни детету, ни пријатељу. А ускоро ни жена ни пријатеља неће бити. Новорођенчад ћемо одузимати од мајке као што узимамо јаја испод кокошке".

- Издала сам те - отворено рече она.

Издао сам те - рече он.

Она баци на њега још један кратак и одбојан поглед.

-   Понекад - рече она - понекад ти запрете нечим - нечим чему се не можеш одупрети, о чему чак не можеш ни мислити. И онда кажеш: 'Урадите то неком другом, урадите то томе и томе'. После можеш и да се претвараш да је то био само трик, да си то урадио само да би престали и да то уствари не мислиш. То није истина. У оном тренутку заиста тако мислиш. Мислиш да нема другог начина да се спасеш, и потпуно си спреман да се спасеш на такав начин. И просто пожелиш да се то деси том неком другом. Није ти стало колико ће он да се мучи, стално ти је само до себе.

-   Стало ти је само до себе - понови он као одјек.

-   А после тога не осећаш се исто према том неком другом.

Не, рече он, не осећаш се онако исто. Чинило се да се више нема шта рећи".

 

О идеолошкој обради маса:

 

"Истина може бити било шта".                                               

"Стварност постоји у људској свести и више нигде. Не у индивидуалнрј свести која се може варати и у сваком случају је пролазна. Само у свести партије, колективној и бесмртној. Оно што партија сматра истином и јесте истина. Немогуће је видети стварност другачије до гледати је очима парти-је... Ради тога је потребан чин самоуништења, напор воље".

"У извесном смислу поглед на свет партије најуспешније је уливан људима који нису у стању да га схвате. Они пристају на најочигледније извитоперавања стварности, јер не разумеју сав ужас те замене и мало се занимајући за друштвене догађаје, не примећују оно што се догађа око њих. Неразумевање их спасава од лудила. Они гутају све од реда, и оно што они гутају не наноси им штету, не оставља остатак као што кукурузно зрно пролази несварено кроз једњак птице".

 

О власти:

 

"Власт није средство; она је циљ. Диктатура се не успоставља да би се сачувала револуција; револуција се прави ради тога да би се успоставила диктатура. Циљ репресија су репресије. Циљ мучења је мучење. Циљ власти је власт".

"Све је оправдано крајњим циљем".

"Ми смо свештеници моћи - рече - Бог то је моћ. Но што се тебе тиче, моћ је тренутно само реч. Време је да стекнеш представу о томе шта је моћ. Пре свега треба да схватиш да је моћ колективна ствар. Јединка је моћна само кад престане бити јединка. Теби је позната парола Партије: 'Слобода је ропство'. Је ли ти падало на памет да се она може читати и натрашке? Ропство је слобода. Усамљен - слободан човек ће увек бити поражен. Тако мора бити. Јер је сваком људском бићу суђено да умре, што је највећи од свих људских пораза. Али ако је у стању да се потпуно, до краја потчини, ако се може утопити у Партију тако да су он и Партија једно, онда је свемоћан и бесмртан.

Друго што треба да схватиш јесте да моћ значи моћ над људским бићима. Над телом - али пре свега над духом. Моћ над материјом - спољном стварношћу, како би је ти назвао - нема значаја. Наша власт над материјом је већ апсолутна... Ми имамо власт над материјом зато што имамо власт над духом. Стварност је садржана у лобањи. Постепено ћеш научити, Винстоне. Нема ничег што ми не можемо. Да будемо невидљиви, да лебдимо у ваздуху - шта год хоћеш. Ја бих могао узлетети с овог пода као мехур од сапунице кад бих хтео. Али нећу, јер Партија то неће. Ти би се морао оканити тих схватања из 19. века о природним законима. Ми правимо природне законе".

"Човечанство стоји пред избором: слобода или срећа, и за огромну већину срећа је нешто боље".

 

О рату (и "међународном тероризму) као начину успостављања и одржавања тоталитарне власти

 

"Рат апсорбује вишак потрошне робе и доприноси одржавању оне посебне менталне атмосфере која је потребна хијерархијском друштву. Рат, као што ћемо видети, данас представља чисто унутрашњу ствар сваке земље... Рат води владајућа група против својих сопствених поданика, а циљ није освајање туђе или одбрана своје територије, него очување структуре друштва".


 

[1] Преп. Јустин Поповић, Ратујућа Црква, Петроград, 1997.

[2] По овом питању видети, на пример: Н. Богољубов, Тајна друштва 20. века, издање 2,Петроград, 1997, стр. 33-34. Извори зла (тајна комунизма), Москва, 2000. "Маркс", Буквар: наука, философија, религија, књига 1.

[3] Наведено по: Буквар: наука, философија, релиgiја, књига 2, стр. 1268-1269.

[4] Тамо, стр. 1269.

[5] Тамо, стр. 1268.

[6] Наведено по: Игуман Теодосије Кољчицки, Ко су мајстори укусног умака? Ко су они? Ако прочиташ, прогледаћеш, ако не прочиташ следи ропство, Москва, 1996, стр. 29.

[7] Ј. Ањенков, Дневник мојих сусрета, наведено по: Ј. Воробјовски, Ј. Собољева, Пети анђео је затрубио, стр. 259.

[8] Буквар: наука, философија, религија, књига 2, стр. 1269.

[9] Наведено по: А. Јаковицки, Геноцид у новозаветној историји: циљеви, методи, средства", Друштвено-политички зборник "Истрајавање за истину", Москва, Света Русија, 2002, стр. 19.

[10] Наведено по: Руски Весник, 1991, бр. 5, стр. 6.

[11] Наведено по: Екоцид у СССР, Москва, 1992, стр. 23.

[12] Извори зла (тајна комунизма), стр. 42.

[13] Наведено по: Буквар: наука, философија, религија, књига 2, стр. 1268.

[14] Архиепископ Аверкије Таушев, Савременост у светлу речи Божије. Беседе и говори, т. 1, Петроград, 1994, стр. 75.

[15] Добар зборник материјала о плазматском (геофизичком, климатском, психотронском) оружју може се наћи у бр. 2 за 2005. годину часописа Први и последњи. Истој тој изузетно важној теми посвећеви су следећи чланци на интернету: П. Иванченко, "Оружје Армагедона - плазмени 'микроталаси' за планету" (http://www.segodnia.ru/?part=article&id=517); В. Барањец, "Американци стварају 'оружје безумља'" (http://kp.ru/daily/23215/2651); "Бисер за САД" (http://usatruth.by.ru/haarp.htm); и други

[16] И. Медведева, Т. Шишова, "Диктатура безумља", Први и последњи, 2004, бр. 5 (21), стр. 18. (ова изузетна студија  се може наћи на нашој презентацији – прим. уредништва).

[17] Наведено по: Први и последњи, 2002, бр. 1.

[18] Тумачења апокалиптичне слике новог Вавилона видети у 4. поглављу ове књиге.

[19] У вези са овим проблемом видети, на пример, материјале Руског Весника (бр. 9 за 2004) чији називи говоре сами за себе: "Трговина робљем, 21. век", "Усвајање деце у иностранству: нове могућности за хомосексуалце", "Руска деца ће остати у Русији", "Је ли грех давати децу у дечији дом?".

[20]  П. Рузанкин, "Психолошки рат данас", Преглед "Библиотеке српског крста": прегледелектронских и штампаних медија, Москва, 2004, стр. 22.

[21] Наведено по: Зборник: време безакоња и крај земаљског света, Москва, 1997, стр.56.

[22] Подробније о методу "шокови будућности" и програму "промена људског лика": Џон Колман, Комитет 300. Тајне светске владе, Москва, 2001, стр. 97-98,104-115, 124-125 и друге.

[23] Ф. Г. Углов, академик, СамоУБИЦЕ, Петроград, 1995.

[24] Јеромонах Серафим Роуз, Човек против Бога, стр. 75.

[25] И. Медведева, Т. Шишова, "Диктатура безумља", Први и последњи, 2004, бр. 5 (21), стр. 15.

[26] Видети, на пример: И. Медведева, Т. Шишова, "Проклетство Хама", Први и последњи, 2005, бр. 1 (29). (ову студију можете наћи на нашој презентацији – прим. уредништва)

[27] Н. Богољубов, Тајна друштва 20. века, стр. 116.

[28] Видети: Н. Богољубов, Тајна друштва 20. века, стр. 124.

[29] Џон Колман, Комитет 300, стр. 115-130.

[30] Кик значи ударац, подбадање

[31] А. Б. Чаковски, Јесу ли блажени сиромашни духом?, Москва, 1970, стр. 10-11.

[32] Тамо, стр. 138-139.

[33] А. Данилов, ЛСД, халуииногени, психоделија и феномен зависности, Москва, 2001, наведено по: Ј. Воробјовски, Ј. Собољева, Пети анђео је затрубио, стр. 385.

[34] Јеромонах Серафим Роуз, Човек против Бога, стр. 74.

[35] Ј. Воробјовски, Ј. Собољева, Пети анђео је затрубио, стр. 190.

[36] Видети: О. А. Платонов, Трнов венац Русије, Москва, 1998, стр. 490-492.

[37] И. Медведева, Т. Шишова, "Диктатура безумља", Први и последњи, 2004, бр. 5 (21),стр. 18.

[38] Max Doumic “Le Franc-Macconerioe est elle juive ou anglaise?” Наведено по: игуман Теодосије Кољчицки, Ко су мајстори укусног умака? Ко су они?, стр. 5.

[39] "Обичајима земље се потчињава чак и хијена" (етиопска пословица).

[40] И. Медведева, Т. Шишова, Логика глобализма, Москва, 2002, стр. 82,84.

[41] Џон Колман, Комитет 300, стр. 129-130.

[42] Наведено по: Џон Колман, Комитет 300, стр. 40-41.

[43] Тамо, стр. 26-27,210-211.

[44] А. В. Шуљга, 'Аушвиц у светским размерама или за шта ће човеку лични код?", прилог часописа Први и последњи, специјално издање, новембар 2003.

[45] Ламарк (1744-1829) - Дарвинов претходник који је створио учење о еволуцији живе природе (ламаркизам) према којем се врсте животиња и биљака стално мењају, усложњавајући се у својој организацији услед утицаја спољашње средине и некакве унутрашње тежње свих организама ка усавршавању.

[46] Завршни фрагменти предавања "О нашој победи, или криза хришћанства" одржаног у Јерусалиму 14. јула 1999, Сутра, 1999, бр. 34 (299).

[47] Н. Брешко-Брешковски, Светска завера, Софија, 1924, наведено по: Ј. Воробјовски, Ј. Собољева, Пети анђео је затрубио, стр. 356-357.

[48] В. М. Острецов, Масонство, култура и руска историја, Москва, 1998.

[49] Посмртне поуке преподобног Нила Мироточивог Атонског, издање Благовештенске келије на гори Атон, 1912, поглавље 38.

[50] Џон Колман, Комитет 300, стр. 10.

[51] Тамо, стр. 11.

[52] К. Ј. Гордејев, "1984, после 20 година: глобална империја Великог брата'", Први и последњи, 2004, бр. 1 (17).

 

 

 

ПретходнаНазад