Оргија

 

Оргије су биле саставни део паганске религиозности свих времена. Веровало се да оргија руши преграде између индивидуа, и да спаја природу, људе и богове. У једном племену са Нове Гвинеје сматра се да оргија цело село претвара у многоглаво, многоруко и многоного биће. Јаство се проширује, али и губи.

Код древних Грка постојале су две врсте изласка из себе: екстаза (која се изазива музиком, дрогама, плесом, алкохолом, оргијама) или поседнуће од стране богова. Најважнији "оргијастички" бог био је Дионис, син Зевса и Семеле, бог плодности и вина. У току његових обреда испијало се вино са халуциногенима, а у његовој пратњи били су сатири богови типа Пријапа или Пана (и сатири и Пан имали су рогове и папке јарца; били су јарцолики, рутави и у непрестаном полном узбуђењу). Жене - пратиље Диониса су менаде, које су носиле мушку одећу (јер оргија је преступање свих граница).

Циљ оргије је био увећање плодности; у руљи која је, четири пута годи-шње, учествовала у "слављу" спајао се ко с ким стигне, и било је скотолоштва. У оргијастичком лудилу било је и људских жртава - менаде су голим рукама растрзале мушкарце. У Риму, у коме је Дионис слављен као Бахус, долазило је и до канибализма. Према римском историчару Ливију, око седам хиљада грађана је ухапшено због злочина у баханалијама.

Вуду - култ, у данашње време присутан на Хаитију, подразумева екстатично играње уз звуке бубњева и жртвовање животиња (петла или јарца), после чега духови "богова" (лое) обузимају плесаче и "јашу" на њима. Бог смрти и гробља Геда  је, истовремено, и бог сексуалне распаљености и оргијазма, па вуду-култ подразумева и распусност. Кад "лоа" довољно "изјаше" опседнутог, оставља га и он се ничега не сећа. Женски еквивалент Геда је Ерзули, која јаше мушкарце. Кад она ухвати жртву, не пушта га и не препушта другоме, све док је жив. Она мушкарца не да другоме јер је веома љубоморна.