Култ плодне земље

 

Паганизам, у најкраћем, значи поклонење твари уместо Творцу. Зато је старозаветно Откривење радикално указало на понор између Творца и творевине, и на то да се овај понор не да премостити људским напорима. Пагани, међутим, обоготворавају природу, и потчињавају себе њеним циклусима.

С тим у вези, култ женске плодности и плодности земље повезан је нераскидивим везама.

Древни Кинези и Монголи веровали су да мушко небо семеном - кишом плоди женску земљу; - слична веровања постоје у Африци и Азији; на Папуи Новој Гвинеји, у неким областима, жене се излажу киши да би остале у другом стању.

У Сумеру је био развијен култ Инане, који је прерастао у култ вавилонске Иштар. Инана/Иштар су, као звезда Даница, девице, али као вечерња звезда, оне су сакралне проститутке. Инана у једној химни (3000 год. п. н. е.) пита ко ће оплодити њену вулву - земљу. Дамузи (касније Тамуз), њен брат (или - син) се прихвата да то уради. Касније ће, сваке године, Сумерци и Вавилоњани понављати ритуални чин спајања краља и храмовне блуднице, да би била обезбеђена плодност земље.

У Грчкој је постојала и идеја светог брака (hieros gamos), која је нарочито била везана за култ богиње плодности Деметре и њене кћери Персефоне-Коре коју је отео бог подземног света, Хад, и због чега земља у зиму остаје бесплодна. Да би се Деметра умилостивила, одржаване су елевсинске мистерије, слављене у фебруару (мање) и септембру (веће). На врхунцу мистерије, хијерафант (жрец) је подизао житни клас, узвикујући да је "Страшни дао живот Страшном".

Клас је символизовао сина који је Персерона родила господару смрти, ука-зујући на то да је смрт извор живота и спаситељ човека. Затим је жрец ступао у ритуални однос са жречицом Деметре, опет да би се обезбедила плодност.

 

 

Назад