Потерика Хари Потер, борац против зла?

Професор Владимир Димитријевић

 

Најважнији аргумент с којим се суочавају савремени критичари потероманије гласи, отприлике, овако: Све је то, у неку руку, тачно. Али, Хари Потер се бори против зла". То јест, Хари Потер је ваплоћење етичности, а све остало је додатак, који нема суштинске везе са његовом племенитошћу.

Прича почиње кад Хари стиже у дом свог тече Вернона и тетке Петуније, који су га усвојили пошто је његове родитеље Џејмса и Лили побио зли чаробњак Лорд Валдеморт. Брат од тетке, Дадли, од малена кињи малог Харија, а Петунија и Вернон га понижавају и терају да живи у материјалној и емоционалној беди. Они се плаше да Хари не сазна да је чаробњачког порекла, што ће се ипак десити кад дође његов 11. рођендан. Са школе за вештице и вешце, Хогворт, на чијем челу се налази чувени вештац Албус Дамблдор, стижу му писма и позиви да се придружи и изучи све потребне магијске вештине.

У првој књизи, Хари Потер и Камен мудрости", сазнајемо да убица његових родитеља, Валдеморт, има за циљ да поврати моћи коју је изгубио кад је, неуспешно, покушао да убије и Харија, скупа с Џејмсом и Лили. Желе да се Харију освети за ранији пораз, као и да поново скупи банду својих следбеника, злих чаробњака и црних вештица, да би завладао светом.

Остали романи, Хари Потер и Дворана тајни", Хари Потер и заточеник Азкабана", Хари Потер и Ватрени пехар", Хари Потер и Ред феникса" баве се Харијевим савладавањем препрека које му поставља Валдеморт и усавршавањем у магији и вештичарству у школи Хогварт.

 

Има ли Роулингова везе с окултизмом?

 

Иако Џоан Кетлин Роулинг тврди да су њени романи бојкотовани, и да немају никакве везе са правим окултизмом, истина је ипак другачија. Јан Потер (од њега је узела презиме за свог јунака) и његова сестра Вики, који су се дружили са Роулинговом, у детињству, сећају се да је она још као мала била фасцинирана окултизмом: стално се облачила као вештица, правила магијске напитке, итд.

Мада Роулингова тврди да се никад није бавила вештичарством као праксом, она ипак вели да зна много о истом. И заиста - зна! Почев од значајнијих ликова из историје окултизма. Рецимо, оснивач теозофског покрета, из кога је никао Њу Ејџ, Јелена Петровна Блавацка, у Заточенику Азкабана" јавља се као мадам Ваблацки, аутор приручника за прорицање будућности. Незаборавни Николас Фламел из Камена Мудрости" је заиста постојао, и заиста се бавио алхемијом, и веровало се да је нашао камен мудрости".

Роулингова је често изјављивала да сви људи имају магију у себи". Ту се не мисли на некакав унутрашњи шарм, него на основно учење окултног, паганског погледа на свет - сви смо по природи божанствени, и само треба да откријемо свој потенцијал. Позната америчка вештица Доријен Валијенте каже: Моћи вештичарства, магије, шаманизма, или како год ко то зове, латентно су присутне у свима нама". Говорећи о томе како је презадовољна опремом својих књига у издању Scholastic books", Роулингова је изјавила: Насловне стране Сколастика су баш онакве о каквим сам маштала.

Личе на књиге чини због својих боја и начина на који су илустроване". Књиге чини" је гримоар, неопходан сваком ко познаје враџбине и вештичарство; то је лични дневник упражњавања окултних вештина.

Иако се жали како је вешци и вештице стално проглашавају својом", а она то није, Роулингова магију познаје много више од обичног пролазника на улици, или било ког дечјег књижевника који у овом часу пише на енглеском. Као у страху да ће је неко провалити", она непрестано тврди да су они који је оптужују за тако нешто - душевно болесни... Но... Но, на другим местима (рецимо, у интервјуу датом Барнсу и Ноублу 1999. године), списатељка признаје: Да, изучавала сам вештичарство и магију, али те ствари користим само уколико одговарају мом заплету".

Гледано буквалистички, Роулингова не пише о вештичарству као неопаганској ВИКИ - религији, која је у САД званично призната (WICCA). Али, о окултизму пише и то с великим знањем и уживањем. Познати неопагани Лиза Браун и Мајкл Сихмелер кажу да филмови засновани на њеним романима одлично одражавају пагански поглед на свет.

Вештица Старлинг цитира Лордемортовог слугу Квирела, који у Камену мудрости" каже: Нема добра и зла, постоји само моћ, и они који су преслаби да је уче". Слажући се с тим, вештица вели: Ово ће можда неког увредити, али ту је једна од највећих истина вештичарства - нема црне или беле магије, постоји само магија, и само је наш начин на који је користимо оно што одређује циљ, мада ми употребу црне магије не сматрамо снагом него слабошћу".

Стерлинг каже да је серија о Харију Потеру, и књишка и филмска, сјајна метафора за начин на који ми вештице (вешци, пагани), магови доживљавамо своју духовност (делање) изучавање, и наше виђење света". Није случајно да се на познатим вештичарским сајтовима попут Wicca Women" и Inner Sanctim of Wicca & Witchcraft" налази мноштво материјала о Роулинговој и њеном јунаку.

Један од окултиста са мреже зато јој поје химну: Да, Џ. К. Роулингова је урадила свој домаћи задатак. Њене скривине референце тако су бројне, њено знање тако дубоко, да сам уверен да је веома истраживала област праве магије. Многи њени ликови носе име по правим окултисти-ма, многе њене маштовите чини заиста постоје, и магијска бића заиста потичу из древних митологија..." Тако, стручњак!

 

Књиге и стварност

 

Да видимо како то изгледа. У књигама Роулингове појављује се Клиодона, друидска богиња, коју обожавају многи неопагани, данас. Адалберт Варлинг је Адалберт Магдебуршки, осуђен због враџбина у VIII веку, а ту је и Корнелијус Агрипа, без кога не би било модерног окултизма.

У Хогвортсу су уџбеници: Стандардна књига чини", Историја магије", Хиљаду магијских биљака", итд. Књига чини" постоји у правом свету окултиста (аутор Артур Едвард Вајт), Историју магије" је писао Елифас Леви, а Скот Канигем је 1985. год. објавио Енциклопедију магијског биља".

И прави окултистички редови, попут Ordo Anno Mundi (OAM) y својим курсевима нуде исти школски програм" који постоји у Хогвортсу. Рецимо, ОАМ нуди, на првом нивоу упознавања са магијом, бацање чини. И у Камену мудрости", на првом курсу, неопходни уџбеник је Стандардна књига чини".

Окултна секта ОАМ на четвртом степену нуди преображавање у животиње и вукодлака. Сиријус Блек се, у Заточенику из Азкабана", претвара у вукодлака, а његови другови у пријатеље анимаге. На петом нивоу ОАМ поучава курсисте историји магије - тај предмет се учи и у Харијевој школи, и тако даље. (О вези алхемије и философије романа о дечку вешцу доносимо врхунски оглед Лоренса Бекхолдера.)

 

Литература:

 

1.       Willy Peterson: The Leavening/ A New Age Primer for Christian Prents, Linvood, KS, 1997.

2.       Richard Abanes: Fatasy & Yoir Famili, Christian Publications, Camp Hill, Pennsylvania, 2002.

3.       Catou Grinyer: Pokemon for the Uninitiated, SCP Journal 24:2-24:3/ 2000, Berkley, California

4.       Harry Potter/ The Truth Behind the Story, без места и године издања.

5.       Brad Mec Donald: Learning Pull the Trigger, True Education, Winter 2004.

 

 

преузето из специјалног броја "Истине",

зборника посвећеног демонизацији деце,

број 2. 2005.

 

 

 

^