У шта верује Руски студент?

Владимир Трухин

 

Много анкета се спроводи у скорије време међу младим људима Русије. Можемо сазнати много интересантних чињеница, од политичких погледа младих људи, до њихових сексуалних приоритета. Међутим, анкете о религију су прилично ретке а иа када се спроводе, обично се то ради прилично примитивно.

У исто време питање веровања савремених руских студената је далеко од досадног. Није ни реторичко. Док је не дуго пре, изгледало да атеизам влада над становништвом, садашњи студент је слободан да изабере било коју религију оја му се допадне. Човек може видети разлиите уличне проповеднике, одмах поред високошколских установа следбеници Мунове секте, Московске цркве Христове, свудаприсутне Кришнине следбенике... Они нису више добродошли у просторијама универзитета, у предавачким салама, иако је руски Православни свештеник у учитељској столици данас уобичајени призор.

Они који учен Московски Државни универзитет (МГУ) су под много већим протиском од стране различитих религиозних секти. Добро је познато да многе секте чине посебне напоре да регрутују студенте МГУ-а. Представници Московске цркве Христове изгледа да су посебно активни а у протеклим годинама, замењени су Муновим следбеницима: не можеп пронаћи бруцоша, који није био узнемираван њиховим питањима.

Међутим, ни Руска Православна Црква не занемарује сам Универзитет. Православни јерарси посећују редовно Универзитет, тамо се одржавају теолошке конференције а курс предавања Оца Андреја Курајева на Философском факултету се стално одржава са пуним амфитеатром, привлачећи такође студенте и са факултета Биологије, Математике и Историје.

Спровели смо нашу анкету међу студентима два факултета Историје и Језика. 159 студената је било интервјуисано. Очигледно је да ова анкета не може представљати све руске студентре; ипак, може нам донети неке вредне информације.

Као по правилу у сличним анкетама, испитаницима је понуђено да изаберу своју религију са ограниченог списка: атеисти, Рус Православац, муслиман, Јеврејин или представник других деноминација. Број Православних Руса према овим анкетама, достиже до 80%, што онда изводи неке нереалне закључке. Скоро увек питање, зашто се сваки испитаник изједначава са Православни Рус није на дневном раду, било да је човек који је питан био тек крштен у уској Православној Цркви или иде једном годишње у Цркву да запали свећу.

Ограниченост оваквог упитника, огледа се у томе што није заснован на самом суштинсом схватању да сваки Рус, који није атеиста, нити представник друге деноминације, јесте Православни верник (а не само етнографски верник). Тако игноришу чињеницу да се религиозни погледи већине Руског друштва тек развијају, а често су прилично синкретистички. Испада да није важно да упитана особа, нема ни идеју о Символу Вере, иде у Цркву на пола сата за Ускрс, али зато верује у реинкарнацију и лечи своје болести окрећући се надрилекарима.

Да би избегли синонимност речи Православан и крштен у Православној Цркви, у току наше анкете понудили смо нашим упитаницима да изаберу своју веру из доста опција, укључујући који подржава Руско Православље, агностик, Бог је у мојој души и такође теиста особа, која мисли да има Бога, али јој је тешко да изабере конкретну религију или скуп веровања.

Испало је да су се религиозни погледи студената ових факултета прилично разликовали. Испитаници су укључивали муслимане, римокатолике, монофизите, баптисте, чланове Московске цркве Христове, следбенике старе Православне вере, незнабошце и сатанисте. 24% студената факултета Историје и 30% студената Језика сматра себе Православним. 13% историчара и 25% лингвиста подржавају Руско Православље. Факултет Историје има 11% атеиста и факултет Језика само 4% атеиста. Коначно, постоји велики број теиста и оних са Богом у њиховој души све укупно 24% историчара и 35% лингвиста. 67% и 77% студената је посебнои рекло да верује у бесмртност људске душе. У сито време 62% и 63% посебно верује у Васкрсење Христово, тако да је њихова вера заснована на њиховим Хришћанским веровањима.

Иако само половина од њих: 30% и 35% признаје да верују у део Символа, који говори о васкрсењу мртвих пре Страшног Дана.

Тако, као резултат имамо 24% свесних (а не етнографских) Хришћана. Међутим, можемо да процењујемо њихово учешће у Цркви, чињеницом да више од 40% њих се није никада причестило. Један од најважнијих формалних критеријума повезаности са Црквом је претпостављена учесталост нечије Исповести, док се особа која се не исповеди барем једном годишње, сматра се да је напустио Цркву. Према томе, само 10% Хришћана у анкети нису ту. Међутим, чак ни ово не доказује њихов степен религиозности.

Стварност је да се многи Хришћани сете свог Православља само током Поста, који покушавају да држе, онда се Прричесте на Ускрс, а онда... узму одмор до следећег Поста. Могуће, људи који се могу описати као делатни Хришћани јесу само они који се исповедају редовно (рецимо, четири пута годишње). Анкета је показала да је таквих 6%. Тако да би ова цифра, а не 30%, била стварнији број делатних Хришћана. Карактеристична је чињеница да пушачи међу онима који себе сматрају Хришћанима, су скоро уобичајени међу остатком студената, док практично не постоје међу онима који се редовно исповедају. Поред тога, међу онима који себе сматрају Хришћанима, вера често иде заједно са сујеверјем, а понекад су сујевернији од просека. Међутим, делатни Хришћани нису уопште сујеверни.

У целини, анкета показује да међу студентима МГУ-а, Православне мисионарске активности изазивају највећи одговор. Највише студената се обратило током својих година студирања (више лингвиста него историчара).

У исто време требало би да узмемо у обзир да оних 6% јесте вероватно граница данас. Факултети Језика, Историје и Философије се нормално сматрају за водеће у броју Правсолавних Хришћана. Са једне стране,Православни обично имају виеш интересовања у овим предметима, а са друге стране, изучавање ових наука, даје студентима веће могућности да науче о Православљу, многи почињу да иду уЦркву кроз своју уметност, историјска и философска интересовања. Остали факултети традиционално имају нижи број Хришћанских верника, иако нико не зна тачан број.

Москва је Православни главни град света. Имамо Православно позориште овде, биоскопе и чак Православни клуб екстремних спортова. Човек има избор добрих духовника, избор добрих парохија, након свега постоји неколико стотина руских Православних цркава у Москви. Шта са оним људим који живе у другим градовима и местима? Обично немају овакав избор. А и број Православних би тамо био природно много нижи.

Морамо такође памтити да је МГУ елитна установа, а и то би могло бити друго објашњење високог броја верујућих међу студентима, након свега није случајност да је сваки десети свештеник у Москви, дипломац Московког државног универзитета.

Нажалост мали степен нађе анкете, не дозвољава нам да откријемо да ли постоји високи број (у поређењу са другим универзитетима) представника других религија (муслимана, Јевреја) на МГУ. У сваком случају реултати су нам дали разлог да верујемо да сутрашња Русија неће бити ништа мање религиозна него данас.

 

 

 

 

^