Будизам и Православље

 

У будизму средства и путеви спасења (марга") по опису С. Чатерђија и Д. Дата јесу:

 

1) Исправни погледи

 

Незнање је главни узрок наше патње. Ако одстра-нимо узрок несреће нестаће и патња. Исправан став то је правилно разумевање четири узвишене истине" које је формулисао Буда:

1)          Живот у свету је пун патње; 2) Постоје узроци патње; 3) Постоји могућност прекида патње; 4) Постоји пут који води избављењу од патње.

 

2) Исправна одлучност

 

За избављење од патње потребно је: а) одрицање од свега земаљског; б) одрицање од лоших намера; в) одрицање од мржње према другим људима; г) чврста решеност да се живот саобрази према истини.

 

3) Исиравно учење

 

Неопходно је уздржавање од лажи, клевете, грубих речи и бестидних разговора, то јест, контрола сопственог говора.

 

4) Исправно понашање

 

Неопходно је одрећи се од уништења сваког живота, од неправилног удовољења чулима, од лоповлука, итд.

 

5) Исправан начин живота

 

Неопходно је живети часно и поштено, не прибегавајући недозвољеним средствима чак ни ради опстанка.

 

6) Исправан напор

 

Постојано искорењивање из себе старих идеја и навика, прихватајући нове и умножавајући знање усва-јањем нових идеја.

 

7) Исправно настројење ума

 

Неопходно је стално имати на уму да су ствари по природи пролазне. То је потребно ради тога да бисмо се ослободили од везаности за предмете и жалости због губитка истих.

 

8) Исправно усредсређење

 

Овде се има у виду психотехничка пракса удуб-њивања (медитација) са циљем достизања стања ослобођења од патње (нирвана).

Ова пракса се састоји од четири степена:

а) осмишљеност и спровођење истине чистим и непомућеним умом, уз отклањање сумње у четири племените истине.

б) постајање свесним радости духовног спокојства које се рађа из непомућеног расуђивања.

в) искуство уласка у стање равнодушја, тј. одрицање радости усредсређивања.

г)  достизање савршене непомућености, равнодушја и самосавладавања (28, с. 116-121).

 

Разматрајући ових осам ступњева будистичког учења ми не налазимо у њима ништа слично покајању, иако јасно видимо исто оно узгајање непомућености, равнодушја, самосавладавање. И овде на налазимо љубав ону љубав у којој човек полаже душу своју за друге, као што је Христос распет за нас. Осим тога, будизам одриче постојање Бога, и будиста нема пред ким да се каје. Идеал будизма је супротан идеалу хришћанства: то је идеал егоисте.

Истине ради, потребно је рећи неколико речи о једној грани будизма, махајана-будизму, који проповеда идеал бодисатве. Бодисатва означава такво стање човека који је достигао нирвану када се он, покренут сапатњом, одриче уласка у нирвану да би спасао људе који остају у незнању. Жртвујући лично спасење" он постаје проповедник равнодушја, као суштинског лека од живота. То је слично препоруци болеснику да уместо лека за оздрављење узме отров који ће прекратити болест заједно са животом.

Господ је рекао: Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу". (Јн. 10, 10). Идеали источних учења и хришћанског учеша су супротстављени. Исток тежи избављењу од живота, а хришћанство стреми преображењу истог, обожењу.

Интересантно, што је у опажању присутнија хладноћа расуђивања и интелектуализам, својствени јоги и будизму, сами њихови методи више личе на ,други вид молитве", описан код Светог Симеона Новог Богослова. Таквих видова молитве има три, и само је један од њих правилан. Ево шта он каже.

Други вид молитве је тај, кад неко своди ум свој у себе одвајајући га од свега чулног, чува своја чула, прикупља помисли да не би лутао по таштим предметима овога света, испитује своје помисли, прониче у смисао изговорене молитве, чува своје помисли да не би постале ђаволским пленом пристанком на нешто сујетно и зло (све то са великим трудом и самопрегором!); настоји да дође до себе самог да не би био побеђен неком страшћу. Одлика овог подвига је што се сав одвија у глави: помисао се са помишљу бори.

Имајући такав подвиг и такву борбу са самим собом, он нема мира од себе самог никад, и не налази времена да се занима творењем врлина, да би задобио и венац правде. Такав човек је сличан борцу против непријатеља у ноћној тмини, који чује њихове гласове, прима ударце од њих, али не може да их види... Зато што он сам пребива у глави а зле помисли из срца излазе...

Бескористан је труд њему несрећнику, и чак, сасвим губи плату своју, зато што не примећује да је савладан таштином, и уображава да добро познаје себе. У својој гордости он друге презире и осуђује их, а сам себе хвали, машта да је достојан да буде пастир овцама словесним, да их руководи а личи на слепца који води друге слепце" (8, т. 5, с. 330-331).

Данас је веома распрострањена агни-јога (јога огња). У хришћанству, покајање се јавља као главно средство очишћења од греха. О очишћењу говори и класична јога. Спознаја о унутрашњој чистоти постоји и у агни-јоги. Агни-јога је тесно везана са традицијом окултизма. Зато је важно рећи како се овде схвата та унутрашња чистота. Ево шта пише тим поводом мајка агни-јоге" Јелена Рерих, у писмима својим ученицима:

Одбаците сваку нечистоту мисли, заменивши је добрим мислима. Пожурите да очистите дух изграђујућим мислима о чудесном будућем" (16. с. 46). О ефикасности таквог очишћења духа" ми можемо судити на примерима бивших комунистичких државних руководилаца којима изграђујуће идеје о чудесној будућности" нимало нису сметале да проливају крв невиних људи у време револуције, грађанског рата и масовних репресија. Само покајање пред Господом очишћава, али се оно у агни-јоги не спомиње. Христос је за њих обичан човек, који је личним напором достигао над-човечански ниво; Бог је Апсолут који се не меша у земаљ ске ствари и потпуно је равнодушан у односу на људску судбу на овој грешној земљи. У овом учењу очигледно је присутан будизам, који је утицао на формирање става Николаја и Јелене Рерих.

Говорили смо о интелектуалном и рационалном карактеру будизма, али ова особина није присутна у свим његовим разноврсним облицима. У зен-будизму влада супротна тенденција порицање интелекта док се акценат ставља на психичка стања која се зову озарења, просветљења, сатори. Међутим, и овде се ум преображава зато да би човек достигао потпуно пра-жњење ума од сваке мисли и сагледао првобитну светлост нествореног ума". За ово пустошење ума примењују се типично интелектуалне загонетке које се зову коани". Циљ коана је увођење ученика у стање менталног шока, кад он, после вишедневних и безуспешних напора, коначно убоде" правилан одговор, ум му се отвори и он осећа празнину".

Оперисање умом не доноси спасење. Свети Григорије Палама каже: Онај који пројављује дејство ума и просвећује се светлошћу разумевања или умним озарењем, ако се због тога сматра прочишћеним, прелашћује себе упавши у лаж, и путем самообмане широко отвара врата ономе који свагда настоји да нас преласти" (8. 2. 5, с. 326).

 

 

 

< ^ >