Окултизам, шта је то?
У последње време се у Русији примећује необично велико одушевљење окултизмом у свим његовим пројавама, рачунајући ту и окултне методе лечења. Као печурке после кише код нас ничу разна окултна учења, школе и правци, међу којима има и сатанских. У Москви су званично регистроване сатанска „црква" и масонска ложа. У новинама и часописима се објављују рекламни огласи врачева и магова који позивају људе да их посете да би им они скинули „урок", „исцелили" их од свих болести, љубавних чини и слично. Издају се окултне новине и часописи („НЛО", „Тајна власт", „Оракул", „Аномалија" и многи други), штампа се огроман број књига о магији, врачању, екстрасензорици, уфологији; основани су асоцијација „Екологија неспознатог", Међународни институт космичке антропоекологије, Међународни институт резервних могућности човека, Центар нетрадиционалних истраживања „Алфа", Међународно „Друштво древних астронаута", Међународна Асоцијација психоениосугестологије, мноштво центара за дијанетику, Академија парапсихологије, Академија енерго-инфромационих наука, уфолошки центри итд.
Сви се ови центри, друштва, асоцијације, академије, часописи, новине баве „истраживањима", „праксом" и ширењем окултних знања у народу. Али шта је то окултизам?
Велика совјетска енциклопедија (1974, т. 18, с. 348) овако одређује реч „окултизам". „Окултизам (од лат. речи оссикиз - тајни, скривени) је општи назив учења о постојању скривених сила у човеку и космосу, неприступачних обичном људском искуству, али приступачних „посвећенима", рнима који су прошли кроз нарочиту иницијацију (посвећење) и специјални психички тренинг. При томе се циљ ритуала посвећења... сагледава у достизању вишег ступња свести који открива приступ тзв. 'тајним знањима'". Управо се ова тзв. „тајна знања" налазе у основи врачања, магије из којих су изашли на светлост дана екстрасензорика, биоенергетика, уфологија и сл. Током последњих година окултне науке - екстрасензорика, биоенергетика, уфологија, учење о карми, хипноза, парапсихологија итд, постале су нарочито широко распрострањене, нарочито у средини научне интелигенције. Велику улогу у томе су одиграли и радови Рериха и Блавацке о развоју учења о Агни-јоги.
Окултна учења нам долазе и са Запада и са Истока. То је умногоме повезано са развојем идеолошког и духовног плурализма, или анархије, на позадини тзв. демократизације друштва. Пред нама се врши страшна духовна агресија против Русије и, на првом месту, против православља у Русији, јер само Русија остаје стуб и бедем истинског хришћанства у свету. Али управо зато се и улажу огромни напори да би се и споља и изнутра поткопало православље и Црква. Вероватно мало ко зна да је само прошле, 1994. године, ЦИА потрошила 150 милиона долара на духовну агресију против Русије и у нашу земљу је покуљала бујица разних антиправославних проповедника који су почели да стварају различите секте, школе, рачунајући ту и окултне - школе екстрасензорике, магије, уфологије, астрологије итд.
С друге стране, пропадање нашег здравства које се својевремено сматрало најбољим на свету, немогућност бесплатног добијања висококвалификоване медицинске помоћи која је постала предмет трговине, и то веома скупе трговине, велика скупоћа лекова, нестајање из апотекарске мреже многих неопходних лекова, појава великог броја екстрасенса, врачева, шамана, надрилекара, који скоро на сваком кораку нуде релативно јефтину помоћ, религиозна необразованост становништва, довели су до правог бума окултног исцелитељства и његове популарности међу многим људима који нису верници или су слаби верници.
С друге стране, однос наше Цркве према окултним методама лечења је изразито негативан. Према правилима св. Василија Великог, људи који се баве чаробњаштвом подлежу истој црквеној казни као и убице.
Према правилима Шестог васељенског сабора, људи који прибегавају помоћи чаробњака подлежу шестогодишњој епитимији, једнако као и они који гатају по облацима, бајачи, израђивачи талисмана. Оне који су окорели и неће да се окану овог посла Црква изопштава.
Стари Завет има веома оштар став према врачевима, гатарима и чаробњацима, тј. према представницима окултних наука. У Књизи поновљених закона (глава 18, ст. 9-13) каже се: „Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа. Нека се не нађе у тебе који би проводио свога сина и кћер кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који изазива духове, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је мрзак пред Господом свако ко тако чини, и због таквих гадости тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Буди непорочан пред Господом Богом твојим".
У Књизи Левитској се каже: „Не обраћајте се врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не оскврните о њих, ја сам Господ Бог ваш" (19,31). „А ко се обрати врачарима и гатарима да блудно иде за њима, обратићу пице своје на ту душу, и истребићу је из народа њена. Зато се освећујте, и будите свети, јер сам и ја Господ Бог ваш, свет" (20,6-7).
У Књизи Изласка се каже: „И када вам кажу: обратите се дозивачима умрлих и чаробњацима, врачарима и трбухозборцима, тада одговарајте: не треба ли народ да се обраћа свом Богу? Питају ли мртве о живима? Обраћајте се закону и откривењу. Ако они не говоре као ова реч, нема у њима светлости". И још: „Вештици не дај да живи" (22,18).
У Књизи Левитској нарочито се оштро и отворено говори о људима који се баве окултизмом: Ловек или жена у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, а крв њихова на њих" (20,27).
На тај начин, у Старом Завету однос према људима који се баве чаробњаштвом, гатањем, врачањем, према звездочатцима (астролозима) и сл., тј. који се баве окултним радњама, потпуно је јасан и суров - све до смртне казне. О онима који им се обраћају за помоћ гатањем и слично, каже се: „... обратићу лице своје на ту душу и истребићу је из народа њена" (Лев. 20,6). Из нашег каснијег излагања ће се видети да они који се обраћају за помоћ врачарима, маговима, шаманима и екстрасенсима заиста почињу да пате духовно и телесно, све до смрти. Многи људи који се интересују за НЛО и „ванземаљце" такође трагично завршавају свој живот. Тако се збивају у животу речи Библије „... обратићу лице своје на ту душу и истребићу је из народа њена".
Због чега су опасни окултни методи лечења? Хипноза, екстрасензорика, чаробњаштво, кодирање, користе методе насилног деловања на човекову психу, слабећи његову вољу и усмеравајући људско понашање у складу са туђом вољом - вољом хипнотизера, екстрасенса, врача итд. Делујући на човекову подсвест они у програм убацују свој програм понашања и мишљења. Овај програм, продирући у свест, одређује човеково понашање, поступке, па чак и његов начин мишљења. Њему се чини да поступа по својој вољи и по својој жељи, а заправо он врши вољу туђег човека и туђег духа. Овакво насилно деловање сакати човекову личност, паралише његову вољу, мења понашање, па чак и мишљење. Човек као да постаје биоробот, у њему се убија Лик Божији.
Лик Божији носи у себи сваки човек, ма колико био лош и пао. Лик Божији у човеку састоји се у томе што човек има особине, својствене Богу: разум, слободну вољу и бесмртну душу. Одузимајући човеку вољу и намећући му своју, мењајући човеков начин мишљења и понашања, окултисти се изругују Лику Божијем, понижавају га, потчињавају човекову душу себи.
Према учењу Светих Отаца Цркве, човек може поступати по својој вољи, по вољи Божијој и по вољи демона која му се у датом случају намеће преко посредника - врача, екстрасенса или хипнотизера.
Екстрасензорика, биоенергетика, чаробњаштво, магија долазе нам путем чулног искуства, насупрот забрани Цркве и Светог Писма, продирући у духовни свет и постижући одређене резултате у лечењу. Али екстрасенс и врач улазе у духовни свет својом греховном, неочишћеном душом, и зато, природно, они у духовном свету могу да опште само са светом негативних (демонских) сила.
„Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети" - каже се у Еванђељу. Окултисти пак улазе у духовни свет огреховљени, не очистивши своју душу покајањем, насупрот забрани Цркве.
Православље нема за циљ стицање било каквих натприродних способности, већ има за циљ очишћење душе кроз покајање, молитву, пост, уздржавање, чињење добрих дела, љубав према Богу и људима.
У темељу хришћанског живота налазе се љубав и вера, добра дела, аскеза (пост и уздржање). Хришћански пут пролази кроз наравствено (морално) усавршавање: „Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески", а не кроз вежбе које развијају натприродне способности без очишћења душе (покајања), љубави и чињења добрих дела. Такав пут је опасан и погубан.
Савршена љубав води смирењу, а смирење је антигордост. У гордости човек доживљава себе као савршеног, великог, најбољег међу људима, моћног. А окултизам управо и развија код људи тежљу према власти над људима, тј. развија гордост која је почетак и крај сваког греха. Управо је због гордости пао Даница - ђаво, и управо су гордошћу саблажњени згрешили први људи на земљи - Адам и Ева. Змија, у чијем лику се скривао ђаво, убеђивала је Адама и Еву: „Зна Бог да ће вам се у онај дан у који их окусите (плодове с дрвета познања добра и зла), отворити очи и бићете као богови..." (Пост. 3,5). Ето у чему је суштина греха: непослушност и гордост - „бићете као богови".
Тако бива да се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат.
Улажење у духовни свет без наравственог (моралног) очишћења и покајања, преко физичких и духовних вежби доводи до развоја гордости, и често таква гордост доводи до тешких психичких обољења тог човека и потамњује Лик Божији у њему.
Хришћански пут је усмерен развоју Лика Божијег и Његовом уздизању. Тај пут је избављење од ропства греху. „Познаћете истину, и истина ће вас ослободити" - каже се у Еванђељу. Али шта је истина? Господ Исус Христос је рекао: „Ја сам пут, истина и живот". Значи, само у познању Бога ми стичемо прави пут, спознајемо истину и задобијамо живот. Ван Бога тога нема. Окултизам нас пак изводи на пут без Бога, пут који није истинит и није животан.
„Познаћете истину, и истина ће вас ослободити". Ослободити од чега? Може ли човек бити слободан у овом свету који лежи у греху и злу? У овом свету човек је потчињен утицају различитих закона: природних, биолошких, физиолошких, правних, социјалних, економских, моралних, духовних. Ниједан од тих закона не сме да наруши, иначе ће морати да строго одговара због тих прекршаја. Од чега ће човека ослободити спознање истине? Од чињења греха. Дакле, познавши истину (Бога), он постаје слободан од чињења греха. Ап. Јован Богослов је рекао: „Сваки који у Њему (Богу) пребива не греши" (1 Јн. 3,6). Ето у чему је истинска човекова слобода!
Ослобађајући се греха, човек побеђује своју природу, тј. законе биологије. Знамо да многи хришћански светитељи нису били ожењени, тј. да су живели у потпуном уздржању, да скоро уопште нису спавали, да су се много молили, веома мало јели (на пример, једну просфору дневно или један комад двопека). Али зато су у аскези, у вери и љубави према Богу и људима, „побеђујући природни поредак", многи од њих добијали благодат Божију и могли су да исцељују и чине чудеса.
Окултисти пак иду сасвим другим путем - они путем посебних ве-жби, без очишћења душе и тела од грехова, развијају у себи натприродне способности које поседује сваки човек, или их добијају од ђавола.
Без нарочитог духовног напора и наравственог усавршавања човек добија непосредно плодове свог рада - „исцељења", предсказивање догађаја (видовитост), дејство на догађаје, „исправљање човекове судбине" итд.
У хришћанству циљ живота није развој или стицање натприродних способности, већ стицање, тј. задобијање, Духа Светога, према речима преп. Серафима Саровског. Хришћанство је пут ка стварању „нове твари у Христу" (ап. Павле). Овога нема у окултизму. Зато окултисти не делују благодаћу Божијом, већ делују кроз свет негативних духовних сила - свет демона. А то доводи до тешких, а понекад и до трагичних последица.