Окултизам, подсвест и човекова воља

 

На гушењу човекове воље засновано је и кодирање методом Довженка и његовог најбољег ученика Григорјева. Човекова воља је уопште препрека приликом кодирања, хипнозе, сугестије и медитације, јер се воља активно супротставља сваком притиску.

Приликом хипнотизовања или кодирања у област подсвесног се убацује туђи програм понашања. Да би тај програм ушао у подсвест и постао снага која управља понашањем, па чак и мишљењем, треба лишити човека његове воље. У ту сврху му се предлаже да заузме удобну позу, да затвори очи, да се опусти, ни о чему да не мисли и да извршава наређења хипнотизера. Пасивност човекове воље приликом окултних радњи обавезан је услов.

Подсвест је тајанствена област човекове душе у којој се рађају мисли, осећања, представе, доживљаји и жеље. Код човека који живи недуховним животом, управо подсвест најчешће и формира његово понашање, усмерено углавном задовољењу његових физиолошких потреба. Она такође формира мотивацију понашања и његову агресивност. Мотивација понашања је умногоме условљена физиолошким процесима. На пример, осећај глади приморава човека да тражи храну. Полни инстинкти наводе на одговарајуће полно понашање итд. Ове унутрашње физиолошке потребе могу бити како нормалне, тако и патолошке, изазване болесним стањима или наступима страсти. На пример, страсна жеља за пушењем изазива одговарајуће понашање, усмерено задовољавању ове страсти. Жеља да пије код алкохоличара доводи до понашања, усмереног неизоставном задовољењу ове страсти. Све мисли, осећања, доживљаји, поступци и понашање оваквог човека усмерени су томе да на било који начин дође до алкохола.

Код човека који пати од блудне страсти, читаво његово понашање усмерено је управо задовољењу ове страсти. Овакви људи углавном живе телесним (плотским) животом и траже задовољење телесних, тј. физиолошких потреба: то су јело, пиће, сан, блуд, забаве, агресивност према онима који их ометају у остварењу њихових жеља, крађа, превара итд. За ове људе не постоје виша духовна начела, њима су непознати појмови као што су љубав, милосрђе, самилост, осећање дужности, осећање лепога итд. У основи мотивације њиховог понашања је задовољење физиолошких и изопачених духовних жеља.

Треба истаћи да овакво понашање не зависи од нивоа човекове писмености и образовања. Он може имати две, па чак и три високошколске дипломе, али може живети по законима плоти, јер мотивација његовог понашања је заснована на задовољењу физиолошких потреба.

Код људи који живе духовним животом, мотивација понашања је контролисана њиховим духовним начелима, а физиолошка мотивација је потчињена духовној. Велики значај ту имају вољна дејства душе. Али ако духовна начела ослабе своју контролу, човекова воља тада није у стању да га штити од ових или оних лоших поступака. То се дешава, на пример, у стању пијанства. Чак и човек са високом духовношћу и јаком вољом у пијаном стању може да прави ружне поступке или да чини нешто што је супротно његовим духовним начелима. У том случају човекова воља као да се паралише. Не каже се узалуд у народу: Пијанац се ничега не боји" и Што трезан мисли, то пијан говори", тј. на позадини смањења свесне и вољне контроле избијају подсвесна дејства. Апостол Павле је рекао: Не опијајте се вином, јер је у вину блуд".

Код човека који живи по начелима хришћанске наравствености (морала), који придаје велики значај молитви и богоопштењу кроз хришћанске тајне (исповест, причешће и друге), свест заснована на тим начелима, као да прелази и зарања у област подсвести која и формира одређени стереотип понашања. Али и у таквом случају активна свест и вољна контрола имају највећи значај у човековом понашању. Само живот у светости или на граници светости доводи до задивљујуће симфоније свести и подсвести. Код људи који се дуготрајно баве Исусовом молитвом, који воде аскетски начин живота и чврсто држе закон Божији, толико се препорађа свест и подсвест, да код њих као да долази до некаквог преображаја, и то не само њихове душе, него и тела. У том погледу је веома карактеристичан пример живота св. преп. Серафима Саровског. Сав његов живот је био у Богу и с Богом, његова свест као да се стопила са подсвешћу, а сви његови поступци и општење с људима зрачили су љубављу, радошћу у Богу, и све оне који би долазили к њему он је дочекивао речима: Радости моја". Познати су случајеви његовог телесног преображења, дар прозорљивости, исцељења болесника и чудотворења.

Али шта је то подсвест, и зашто у расправи о окултизму и екстрасензорици њој придајемо велики значај?

Научници одређују подсвест као посебну скривену активност мозга која је у стању да врши дубок утицај на понашање и сложене облике прилагођавања, на опажање осета које се остварује посредством чулних органа. Свест се неизбежно заснива на несвесним процесима који се одвијају у мозгу (и души). Процеси примања информација и њихове прераде у нервним ћелијама мозга имају управо несвесни карактер, и тек резултати тог рада постају доступни свести. Преко својих чулних органа човек добија огроман број информација, међутим, оне највећим делом не доспевају до свести, већ активно учествују у формирању наших осећања, доживљаја и жеља. Понекад се несвесни утисци пробијају у област свести у виду несхватљивих слика, мелодија и сновиђења.

На први поглед подсвест се налази ван утицаја наше свести. Али то није тако. Ми можемо приморати себе да се пробудимо у одређено време или можемо да приморамо себе да се сетимо да треба да учинимо ово или оно на одређеном месту или у одређено време или под одређеним околностима. То јест, свесно и помоћу своје воље можемо кодирати своју подсвест на укључење његовог дејства на нашу свест у одређено време или под одређеним околностима. Уводимо у нашу подсвест одређену информацију која треба да се у условима које смо ми одредили активира. Али унутрашњи механизми овог подсвесног рада нама су непознати, имамо посла само са резултатом тог унутрашњег рада, скривеног од наше свести, рада душе и мозга.

Управо преко подсвести најлакше утичу на нас зли духови. Својим дејством они могу да изазивају у нашој подсвести разне греховне помисли, жеље, представе, тежње и да утичу на наше понашање. Код недуховног и неверујућег човека свест и подсвест су отворени за непосредан утицај злих духова. Карактеристичан пример таквог утицаја је понашање човека као резултат хипнотичке сугестије. Приликом хипнозе кроз област подсвесног човек прима информацију заповедног карактера, која представља руководство за његово деловање. Овде дух једног човека утиче на дух другог човека на подсвесном нивоу. Други пример духовног деловања на подсвесном нивоу је телепатија. Ми можемо пренети неке своје мисли, жеље и представе блиским људима на огромна растојања. На аналоган начин утичу на нас и зли духови. Испоставља се да је наш дух потчињен демонским утицајима и као да постаје немоћан пред њима. Управо овде - на нивоу свести-подсвести - води се онај невидљиви рат о којем говоре Свети Оци Цркве. Они су израдили у својим аскетским подвизима систем духовне трезвености (трезвеноумља) који нас штити од воље демона која делује телепатски у виду помисли, жеља или слика (представа). Наш задатак је да се пажљиво односимо према свакој помисли, представи и жељи, да бисмо одредили не потичу ли они од ђавола, и нагоном воље да одбацимо сваку прљаву тежњу.

Морамо бити веома пажљиви према нашим унутарњим доживљајима, а наша воља мора непрестано да ради у сагласности с нашом духовном пажњом.

Управо да би овладали човековом душом, демони се преко хипнотизера, исцелитеља-програмера који врше кодирање, магова и труде да угуше човекову вољу и да унесу у дубине душе и у подсвест своје програме.

У систему духовне трезвености (трезвеноумља) велику улогу има честа исповест и откривање помисли духовнику. Из светоотачке литературе знамо да се овога демони боје као ватре.

Човекова воља је нераскидиво повезана с његовом активном свешћу. Свест која се не на религиозном и философском, већ на медицинском плану може посматрати као стање будности различито од сна, укључује у себе и пажњу и мишљење, и представе, и жеље, и вољу. Вољним дејством можемо концентрисати своју пажњу на овим или оним појавама спољне средине, на унутрашњим доживљајима, можемо приморати себе да мислимо о нечему, или обрнуто, да не мислимо итд. Али на наше доживљаје, помисли, жеље, душевни мир или немир огроман утицај врши наша подсвесна делатност душе и воље.

Подсвест која није контролисана активном свешћу представља улазна врата за демоне у нашу душу. Наиме, уколико би нам на нивоу свести демони сугерисали убиј", блудничи", превари", укради", ми једноставно нећемо прихватити такве мисли. Али мисли и жеље и представе које нам долазе изнутра, из наше подсвести, као да јесу наше и природне су нам, као што је жеља да једемо и пијемо итд. Ове мисли и жеље могу нам сугерисати демони или њихови посредници (врачеви, чаробњаци, магови, вештице) телепатски или посредством магијских радњи.

Ако прихватимо ове мисли и жеље и свесно их развијамо, то је већ пут ка греху. Кроз сваки грех, ушавши невидљиво у човекову душу и изазвавши у њој неке покрете према греху (макар и најмање), ђаво проширује улаз", повећава свој делокруг и наводи човека да учини други грех. И тако, постепено, ако човек не води активну борбу, не улаже напоре своје воље у правцу искорењивања греховних помисли и греховних склоности, он постаје извршилац туђе - демонске воље.

Али управо су на слабљењу воље и заснована окултна дејства на човека. Није важно то што нам се та дејства чине благотворним и спасоносним, као што нам то говоре бели магови, екстрасенси, исцелитељи", психотерапеути-програмери који врше кодирање, хипнотизери. Важно је то да је човековој личности, његовој души, лику Божијем у човеку начињена штета - помућен је у њему Лик Божији: угушена је воља, унесена је туђа информација, човекова душа је кодирана за вршење туђе воље.

А та воља је на крају крајева усмерена чињењу греха, удаљавању од Бога и духовној пропасти.

 

 

 

< ^ >