Зашто су демонима потребна жртвоприношења

(суштина идолопоклонства)?

 

Друга врста демонске хране јесу жртвоприношења. Ево шта о томе говори свети Василије Велики: Будући да су предани сластољубљу и страстима, демони се у знатној мери наслађују и хране жртвама. Док се спаљују жртве, крв се претвара кроз то горење у испарења и, растворивши се на тај начин у фине делове, прелазе у стање које одговара демонској природи.

Они се, дакако, хране испарењима, не тако да би их они јели, или пунили њима стомак, већ попут неких животиња, острига и сличних из те врсте које узимају храну целим својим организмом. Из тог разлога демони пожудно прождиру гасове који потичу од горења жртава и упијају у себе дим запаљеног тамјана, као вештаства које им је припремљено за храну".

Тиме се, узгред, и објашњава култ жртвоприношења пред статуама идола код паганских народа, како сматра исти угодник Божији: Уз све идоле, којима се незнабошци клањају, невидљиво присуствују и пребивају неки демони који налазе насладу у нечистим жртвама. Близу месара, тамо где се избацује покварена и згрушана крв, бораве пси који похлепно жуде за храном такве врсте: исто тако и демони, будући да су робови прождрљивости, који пожудно траже уживање у мирису и распадању крви жртвоприношења, лете око жртвеника статута које су им посвећене. Можда се чак хране тиме њихова тела која се састоје од ваздуха и огња, или пак од мешавине тих стихија".

Власт демона над статуама које су им посвећене јасно се открива у садржају приповести коју читамо у Књизи о царевима (1. Цар. 5,2,3). Туђинци су отели заветни Ковчег Господњи и ставили су га у храм свог бога Дагона. Ушавши ујутру затекли су Дагонову статуу како је пала на лице. Дагон је био свима видљива статуа, а пала је због демона у њој, који је био оборен славом која је окружавала Ковчег завета. Управо је демон пао на лице и срушио и оборио идола.

Из тог разлога они који користе као храну идолске жртве признају да су учесници трпезе демонске (1. Кор. 10,21). Када се приноси жртва идолу, известан њен део преузима демон који је ту присутан, јер демони узимају известан део и од крви која се претвара у ваздух (гас), и од сала које се дими и од осталих жртвоприношења. И зато онај који пије из жртвене чаше која се употребљава приликом жртве, пије из чаше демонске (1. Кор. 10,21).

Као што видимо из реченог, кнез овога века не само да је видљиво и преко помисли ловио људе, него је и ступао у отворено општење с њима, проричући кроз идоле. У томе су му помагали тако очигледни злочинци, какви су били познати Јаније и Јамврије и други врачари, жреци, астролози и чаробњаци. Људску заблуду они су подржавали демонским чудесима и прорицањима.

Бунтовне и непријатељске силе радо умножавају број учесника своје погибељи. Осим тога, за лажна чудеса која су они чинили, људи су им приносили жртве које демони толико воле, и указивали су им божанске почасти, угађајући самим тиме сатанској гордости.

 

<  ^  >