О Магији и окултизму

Старац Клеопа Румунски

 

Питање: Познајем пуно људи, који се у болу због губитка ближњих, обраћају спиритизму, прорицању среће, окултизму, или чак желе да разговарају са својим ближњима. Зашто Црква не дозвољава ово?

 

Старац Клеопа: Како у Светом Писму, тако и кроз дела Светих Отаца, постоји велики број сведочанстава, која јасно показују да Бог кажњава оне који су укључени у окултизам и некромантију (тражење да се разговара са мртвима). Наш Спаситељ учи да су блажени који не видеше, а вероваше (Јован 20:29). Апостол Павле нам показује нама, који верујемо у Христа, да морамо трагати за моћи вере, а не за опажањем нажих материјалних очију, говорећи ходамо вером, не гледањем (2 Кор. 5:7).

Демони који лутају, међутим, уче извесне људе да не буду задовољни учењем Спаситеља и Његових Апостола ходању са поверењем у веру у Христа већ да пре трагају за сваким средством, којим ће својим чулним очима моћи да виде оно, што је доступно само очима вере.

Човек који прибегава црној магији и некромантији јесте непријатељ Божији, непокоран заповестима Његовим, незадовољан учењем спасоносним учењем, којим га Господ учи кроз Свето Писмо; он радије, подстакнут демонима у овом недозвољеном послу, трага да испита ствари разумом. На тај начин, верујући у ове фантазије, он се окреће од Бога и учења Цркве.

Они који се занимају овим позивом и призивају духове мртвих, служе као пример Саула, који је тражио од врачара да призову душу Самуила (1.Сам.28). Они који су упали у ову обману Саула, требали би да знају из његове казне, да су криви пред Богом. Јер, јер управо због овог преступа, Саул је изгубио царство и живот, и био је кажњен од Бога да буде убијен својим мачем.

Саулова казна за његово безаконо призивање мртвих, описана је у Светом Писму овако: И тако погибе Саул за безакоње своје, које учини Господу што не слуша речи Господње и што тражи да пита дух врачарски,а не пита Господа, зато га уби, и пренесе царство на Давида, сина Јесејевог (1 Днев. 10:13-14)

У старом Завету, Господ заповеда следеће: Не обраћајте се врачарима игатарима, да се не скврните о њих. Ја сам ГОСПОД Бог ваш. (3 Мојс. 19:31). А на другом месту: А човек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих (3 Мојс. 20-27). Призивање духова мртвих је мрско пред Богом, Који то никада није дозволио Свом народу: ... нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар који пита мртве. Јер је гад пред ГОСПОДОМ ко год тако чини (5 Мојс. 18:10-12) Бог сматра ово нарушавање, једним од највећих човекових преступа против воље Божије.

Ми немамо потребу да разговарамо са мртвима, јер нам је Бог открио све, што сматра за неопходно и благотворно за наше спасење. На пример, разговарање са мртвима, није у стању да нам докаже да су душе мртвих, исте као што су биле док су биле у садашњем животу. Ова стварност следећег живота није нама нова, јер ми то знамо из Божанског Откровења и то је ствар вере, и стога нема потребе за трагањем и испитавањем нашим чулима. Божије Откровење нам нуди свако уверење истине. Ако неко жели да испита и осети ово, својим чулима, то значи да ставља у сумњу истине које су откривене Богом.

Штавише, у овим духовним сеансама, није сигурно да ће се дух мртвих, који је призван, појавити и говорити, јер зли духови, демони, имитирају парведне духове, као што Свети Павле учи: Јер се сам сотона претвара у анђела светла (2 Кор. 11:14). И Свети Јеванђелист Јован  нам говори следеће: Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога (1 Јован. 4:1).

Као додатак свему овоме, Свети Оци нам говоре да се у случају Саула и вештице, није појавио дух Самуила, већ демондки дух, који је заменио дух Самуила. Свети Григорије Ниски говори да је дух био толико ужасан и грозан, да је врачара била престрављена.

Слично, видимо и у догађају са Адамом, кога је Бог позвао на висину богопознања, а који је био преварен од ђавола и који се, отпадајући од благодати Божије, сакрио се са Евом. Постоје многи примери у Писму, из којих знамо да се обманом ђавола, смрт наслеђује уместо живота, лаж уместо истине, зло уместо доброг.

Због опасности од обмане у виђењима и сновима, неки од Светих Отаца нису прихватали никакве врсте снова пре него што су их пажљиво испитивали. Свети Јован Лествичник (аутор Лествице) говори онај који не верује сновима и виђењима је духовни философ, и такође да када демони сујете и гордости кушају слабу браћу виђењима и сновима, претварају их у лажне пророке.

 

Питање: Предсказивачи среће и бајачи говоре да Свето Писмо наводи случајеве појављивања мртвих људи и анђела. Они такође говоре да пошто Писмо потврђује нашу неспособност да директно општи са мртвима, следи да призивање духова није страно Хришћанству, и изнад свега, није нешто антихришћански.

 

Старац Клеопа: Истина је заиста, да нам Свето Писмо наводи појаву Мојсеја и Илије у току Преображења Спаситеља (Матеј 17:3), а такође су након распећа Христовог многи мртви устали из гробова (Матеј 27:52-532). Писмо такође потврђује појављивање анђела, као што је било приликом вести о рођењу Светог Јована Крститеља и рођењу Спаситеља Лука 1:11-20), приликом Васкрсења Господа (Лука 24:4). А такође и прилико њихових служења одређеним праведним о светим људима Старог и Новог ЗАвета (Матеј 28:2-7). Они су општли са људима или лицем у лице, или кроз снове (Матеј 1:20; 2:13). Међутим, ова појављивања се нису догађала вољом и призивањем људи, већ по заповести Бога. Ова појављивања која сведоче о бесмртности њихових душа и њиховој моћи да се открију људима на изузетне начине, међутим, не подржавају тежње људи да трагају за контактом са мртвима.

 

Питање: У Старом Завету призивање мртвих је практиковано, као што је јасно у случају Саула и врачаре али и другде. У Хришћанској Цркви, слично се, оно што ми називамо заступањем Светитеља и Анђела, врши. У својој основи, то није ништа друго, него призивање праведних душа или општење са мртвима, са циљем помоћи живима у њиховим потребама. На рачун овог, тврди се да окултизам и прорицање среће, престављају учење Светог Писма, које се у пракси препознаје у Цркви.

 

Старац Клеопа: Истина о Саулу и врачари је горе објашњена. Што се тиче мољења Светих и Анђела, то ни на који начин није исто као и некромантија. У призивању Светих и Анђела, немамо намеру или права да говоримо чулно са њима, да их видимо, да чујемо њихов глас, или да нам се они показују, са циљем да нам открију тајне, које је Бог одредио да остану сакривене пред људима. Ми говоримо са Светима и Анђелима у нашим молитвама, помоћу умних очију и наше вере, без потребе да их чулно видимо или чујемо.

Призивачи имају циљ и потебу да призивају духове мртвих (верујем, међутим, да су они духови демона, који се појављују у облику духова мртвих) са циљем да им они открију извесне тајне, које су у вези са будућношћу мртвих или ради других радозналости, које су забрањене законом Божијим. Слушај шта Свето Писми има да каже: И ако вам кажу: питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих? Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре. (Исаија 8:19-20)

Када је немилосрдни богаташ звао Авраама, да пошаље Лазара у кућу његовог оца и да им обзнани ситуацију у којој се налази, да би довео браћу до покајања, Авраам му је одговорио да је живљење по откривењу Закона (Мојсеја и Пророка) довољно. Заиста, у Божанском Откровењу које нам је предано у Светом Писму и Светом Предању, не мањкамо ни са чим у путу знања о своме спасењу, тако да немамо потебу да тражимо од мртвих или боље, од демона нешто посебно за наше спасење.

Када нам Бог пошаље пророка, и то нам није одмах откривено, то значи да Он не жели да прави друга открића, знајући да она не би била корисна нама. Када неко ко пророкује није од Бога, он је несумњиво од ђавола, као што су били лажни пророци, поменути у Писму. Они су објављивали лажна виђења, испаразности, и бесмислена пророчанства према стању њихових срца. Када нам они стварно говоре истину, не треба да им верујемо, пошто то не говоре са циљем да некоме помогну, веђ пре, са циљем преваре желе да нас одведу у обману. Погледај на девојку са нечистим духом врачарским, у граду Филиби у Македонији. Све што је зли дух рекао кроз њена уста, било је истинито, а ипак јој је Апостол заповедио да ућути, изгонећи демона (Дела Ап. 16:16-18).

Као што је речено раније, у вези мољења Светитеља и Анђела, ми нисмо радознали шта ћемо видети, или шта ћемо чути од њих (материјално говорећи), као да су они некакви магови и прорицачи среће, који призивају демоне. Ми тражимо од Бога, кроз Светитеље, да оно што Он благоизволи да нам да за наше спасење, док медијуми и шамани трагају, да им се демони појављују у изгледу мртвих људи, које они сами желе да виде, а ово чак раде из саме радозналости.

Ако, међутим, по заповести Бога, неко од Светитеља или Анђела жели да се појави пред нама у материјалном облику, нема преступа у овоме, јер ми нисмо желели или трагали за овим.

Ипак, чак и у таквим случајевима, неопходно је за нас да будемо веома опрезни, смирени, обазруви и пуни страха Божијег, јер знамо да такође и сатана може узети маску Анђела, и да то може бити обмана ђавола (2 Кор. 11:14-15). Наравно, чак и када је виђење од Бога, боље је за нас да га не примамо. Јер ако ово урадимо са смирењем, Бог неће бити ожалошћен, јер зна да пазимо, да не примимо вука, уместо пастира. Ми заиста, немамо потребу да видимо Свете и Анђеле, већ само да им се молимо са вером и унутрашњим виђењем. Свети Нил говори: Блажен је онај ум који стиже до тачке, када обожава Бога без давања форме Њему  унутар себе.

 

Питање: Некроманти и окултисти тврде да према учењу Писма, да је поновно рађање или враћање у живот, прихваћено из Писма, као што је у случају повратка Илије у облику личности Светог Јована Крститеља. Анђео је рекао о Јовану: И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној (Лука 1:17). И Спаситељ говори исте речи о Јовану: И ако хоћете веровати он је Илија што ће доћи (Матеј 11:14), другим речима, Он  је мислио на оно што се пророци рекли, да морад оћи (Малахија 4:4). Други пут су ученици питали Господа, Зашто дакле Писмо говори да Илија мора прво доћи? А Исус им је одговорио и рекао Илија заиста мора прво доћи, и поново успоставити све ствари. Али вам кажем да је Илија већ дошао, и они га нису знали, и учинили су са њим шта су хтели. Исто тако ће и Син Човечији пострадати од њих. Онда су ученици схватили да је говорио о Јовану КрститељуПоследично, следи да је Јован Крститељ уствари Илија, који ће поново доћи у свет. Према томе, Исус Христос је овде учио да постоји поновно буђење и повратак у живот. Зар то није тако?

 

Старац Клеопа: Заиста, Пророк Малахија је пророкаовао о појави Илије, међутим, то није испуњено до рођења Месије. Илија ће се појавити управо пред долазак великог и славног Дана Господњег и на тај начин означити почетак краја света (Малахија 3:23).

Ми треба да схватимо речи Анђела, да ће Јован доћи у духу и сил Илијиној, као да ће он имати моћ Илије, у својој мисији у свету и у свом проповедању покајања, својом ревношћу, делима, напором и ревношћу.

Речи Спаситеља заиста могу изгледати, да подржавају повратак Илије у личности Јовановој, (Матеј 11:14; 17:10-13), и да ће се то десити тада, а не на крају света. Поред свега тога, засновано на духу учења Спаситеља, није могуће за Јована да се поистовети са Илијом, већ само да личи на њега. Разумљиви непогрешив доказ је чињеница да је на питање Јевреја из Јерусалима, постављено Јовану кроз свештенике и левите, да ли је он или није Илија, он одлучно одговорио Нисам (Јован 1:21). Да ли је могуће да би Јован говорио супротно Спаситељу и негирао своју истоветност са Илијом?

Штавише, ако је Илија дошао у личности Јована, како се он онда појавио на Гори Тавор са Мојсејем, у току Преображења Господњег?(Матеј 17:3)

Обнова о којо Спаситељ говори Никодиму (Јован 3:3-7), није телесна обнова већ духовно поновно рађање свише водом и Духом, то јест, кроз Свето Крштење. Сам текст одбацује сваку могућност телесног поновног рађања, као што је Никодим погрешно разумео, када је наглашено да се не говори о другом телесном или природном рођењу.

А ипка, може ли разборити ум прихватити могучност поистовећивања Јована са Пророком који треба да дође, са Илијом. Слично, погрешно је то што спиритисти уче, наиме да се његов повратак десио, ради сврхе моралног очишћења и савршенства, пошто Илија нема потребе за очишћењем и моралним усавршавањем. Према Хришћанском учењу, постоји повратак душе у тело, али само једном, и то на крају света, када ће сви бити васкрснути и материјално тело ће бити претворено са циљем да учествује у вечном животу.

 

Питање: У вези са овим, пронашао сам део у Писму који је тежак за схватање. То је део који говори о причи о човеку који је рођен слеп, који се окупао и био исцељен у бажи Силоамској. Апостоли су питали Господа, говорећи Господе, ко сагреши, или овај, или родитељи његови, те се роди слеп? (Јован 9:2). Изгледа из овог да је очигледно слепи човек био у стању да отплати те личне грехе, почињене пре његовог рођења. Ово је оно у шта верују одређени окултисти и они који верују у реинкарнацију.

 

Старац Клеопа: Као што смо раније рекли, на крају света ће бити поново успостављање душе и тела пре Последњег Суда. Овај опроштај личних греха или родитеља слепог човека, је нешто потпуно другачије. Случај човека рођеног слепог, нема везе са тиме ко је грешио и тако казнио слепог, као што су Апостоли погрешно претпоставили. Спаситељ је само прошао поред овог њиховог мишљења, говорећи да човек није слеп због сбојих грехова, већ зато да се на њему јаве дела Божија (Јован 9:3), или тако да се Његова исцелитељска моћ покаже. У учењу Христовом, нигде не постоји, чак и у овом животу, казна као плод праведне награде. Губитак и опроштај грехова, дешава се у овом животу. Међутим, ослобађање из окова греха дешава се након Последњег Суда, када неће бити очишћења већ надокнаде. Покајање је дошло кроз Самог Господа, ради спасења целог човечанства и нико, никаквим средствима, није у стању да себи опрости сопствене грехе.

А што се тиче других учења спиритиста, као них представљених раније, она су сва антихришћанска и њихова маска се уклања након прегледа учења наше Православне Цркве. Наша Црква учи:

 

1.   Душе су створене директно од Господа.

2.  Према учењу наше Цркве, нико ни под којим условима, не може говорити о преегзистенцији душа.

3.  Тела су творевине Божије, не анђелске.

4.  Место кажњавања је Ад, у коме су услови непромењени нешто што је потврђено речима Божијег Откривења.

5.  Демони не могу бити спасени.

6. Постоји само једно васкрсење и повратак душа у васкрснута тела, што ће се догодити на крају света за Последњи Суд.

 

Нико међу људском расом, није у стању да натера душу да напусти рај и оде у пакао, или обратно, као што обманути спиритисти верују. Како се таква ствар може догодити, када врло добро знамо да су душе праведних у рукама Божијим? Слично, ми такође знамо да између живих и мртвих је постављена велика пропаст, и нико одатле, није у стању да пређе овде (Лука 16:26)

Да ли мислиш да је могуће за неког међу људима, да узме душу из руку Божијих, насупрот Његове воље и да захтева да се она укључи у општење?

Да ли неко може прећи тај непрелазни понор, који је наведен у Јеванђељу и кроз своје призивање доведе душу из другог света на земљу? И ако претпоставимо да смо од користи од таквог медијума, како можемо прихватити, знајући да је то мрско и гад пред Богом? (5 Мојс. 18:10-12)

Неко би заиста могао рећи, да су душе праведних у рукама Божијим, међутим, спиритисти у својим сеансама не призивају душе праведних, већ злих, који нису у рукама Бога, већ у Аду.

Да ли се душе проклетих и оптужених налазе ван надзора Божијег? Слушај шта Господа говори у Откровењу Светог Јована, у вези са тим: Не бој се, Ја сам Први и Последњи, и Живи: и бејах мртав и ево сам жив ва век века, Амин. И имам кључеве од пакла и од смрти. (Откр. 1:17-18).

Последично, као што су душе Праведних у руци Божијој, тако су такође, душе порочних у царству Ада, под бесконачном и неописивом влашћу Бога. Оне се не могу наћи у располагању неких спиритиста који би хтели да их призивају, да им служе у њиховим безаконим делима. Ако, кроз медијума, појави дух кога су призивали, нека знају да то нису духови рођака или пријатеља.

Напротив, то су нечисти духови таме, којима је до Последњег Суда, Бог допустио да слободно кушају људе, и који обитавају према сведочењу Светог Писма у највишим слојевима атмосфере, или на висинама (Еф. 6:12). Против ових сила и власти, Хришћани се боре оружјем, даним им од Бога. (Еф. 6:11, 13-17).

 

Питање: Да ли нам можете дати кратак преглед учења, оних који себе заокупљају окултизмом, који се различито називају: спиритисти, предсказивачи среће, врачари, некроманти, итд.?

 

Старац Клеопа: Учења спиритиста узимају многе облике, према сведочењима авангарде окултизма. Овде су општи појмови:

 

1.                  Одбацују догму о Светој Тројици, замењујући је једним, врховним богом и другим сунчаним боговима, који се сматрају његовим синовима, или другим планетама, које они пореде са Духом Светим, а све је то организовано јерархијски.

2.                  Неки сматрају да Бог није Творац космоса, већ само Његов организатор.

3.                  Говоре да је Исус виши дух и наш сунчани бог, којио води људе али га не спасава. Верују да право откровење долази од духова, који се појављују човеку преко медијума.

4.                  Верују да је човек створен од тела и окружен духом; да душа човека има облогу или омотач, да може напустити видљиви свет и након смрти општити са онима од живих, који су достојни и који верују.

5.                  Говоре да је спасење задобијено еволуцијом према богу и реинкарнацијом. Прихватају бесконачног бога, који има под својом влашћу друге, мање богове, који управљају посебним планетама и областима на небу, потпомогнути анђелима. Духови планета, животиње и осећајна бића насељавају свемир. Тело човека је уништено, али шкољка и дух су бесмртни. Људска бића која су добра, имају у себи добар дух, док зли прелазе из једног тела у друго, док и они такође, не постану добри, и тако даље.

 

 

^