О незнабожачкој мистици

Архимандрит Рафаил Карелин

 

Кришнаизам се односи према екстатичном облику незнабоштва. Хиндуизам у својим ритуалима нагиње према позоришту. Ако су у Риму, сценом и гледалиштем највећег позоришта у престоници служили стубови огромног мермерног степеништа, које је водило ка храму Венере, то су у Индији храмовни ритуали собом представљали драматичне комаде, где су глумца пратили хорови певача. Саме представе су праћене музиком и подражавјућим плесовима.

Ако су се у древној Грчкој богови неочекивано појављивали на сцену, да би се размрсио чвор трагедије, то у индијском позоришту, богови уопште нису силазили са сцене. У грчкој трагедији, богови су, као носиоци највише правде, кажњавајуће правде, долазили у круг људи, што је доприносило претварњу трагедије из вештине у „шок терапију“, у катарзу. У хинду позоришту човек се уводио у круг богова, да би са њима пио једну заједничку чашу – сому. Мистика незнабоштва тече у две реке:

 

1.      расуђујућа мистика – упрошћење;

2.      емоционална мистика – опијање.

 

Расуђујућа мистика – то је утанчана, интелектуална анализа света и људске душе, која путем одрицања, апстракције долази до закључка, да је схватање, да је свет илузија, такође илузија. Овде почиње процес упрошћавања, то јест, ослобођења душе од интелектуалног терета, које би ми назвали само-изједањем. Упрошћавање происходи као свођење мноштва према једном јединству – према једној јединици. Душа посматра себе у тами и тишини – то је интелектуална екстаза, посебно карактеристична за будизам и делимично неоплатонизам.

Други вид – опијање, гашење свести путем снажног буђења осећања и чулности. Те методе су разрађене код древних шамана, код нас их је разумљивије називати дионисијством. То је емоционална екстаза. Обично је прати музика, плесови, посебно певање песама, а у појединим случајевима и узимање наркотика. У неким случајевима се практикује и медитирање еротских слика.

Хришћанство се разликује од свих осталих религија, што поседује посебну Божанску силу, која се назива благодаћу. Посредством те силе, сједињене са личним подвигом човека, долази до измене у самом човеку, буди се дух, који се обично налази у стању сна. За то је неопходна борба са страстима, које се јављају насилницима и поробљивачима духовних осећања.

Хришћанска Православна мистика – то је духовна мистика и зато је она страна егзалтацији, екстази, афективности, ономе, што припада душевном нивоу. Посматрање, сазерцање подвижника праћено је миром и тишином срца, посебном јасноћом и бистрином ума. Општење са светом Анђела, које некада доводи до заборава видљивог света, праћено је не осећањем губљења своје личности, већ обратно, њеним дубљим и пунијим осећањем.

Паганска екстаза води до даље агресије душе у области духа. Човек губи свест, познање и самопознање, живи непосредним осећањем бездана своје подсвести. Тамо нема измена као преображења душе, већ само буђење и распаљивање осећања. Кришнаизм је веома карактеристична форма екстатичног незнабоштва. Видљива је сличност између Кришне и Пана грчко-римског света.

Реч Пан значи „све“, то јест „свебог“. Овај шумски бог је насликан у виду демона, који свира на свирали, проводећи време у друштву сатира и нимфи. Кришна је у древна времена, у индијским причама био представљен као тамна сила.

У будистичким легендама, он је противник Буде и вођа демона. Постепено се претварао из злог духа у божанство природе, заштитника животиња. Његовим атрибутом, као и код Пана, служи свирала. Живот Кришне одвија се у играма са пастирицама.

Једном је морепловац у близини неког непознатог острва чуо глас, који му је заповедио да цезару Тиверију јави и пренесе, да је велики Пан умро. Та вест је била пропраћена великим плачем и ридањем. Не смејући да преслуша тајанствени глас, морепловац је, надвладавајући страх, јавио грозном цезару и саопштио му то, да је Пан умро. Тиверије се забринуо. Сабрао је мудраце и философе за разматрање ове вести, и они су закључили да је Пан заиста умро.

Овај догађај, записан у аналима историје, догодио се у оно време, када је Христос са Јеванђелском проповеди обилазио градове и села Палестине. Прошло је две хиљаде година и ево, Пан се враћа у своје пређашњу владавину, само са другим именима. Једно од тих имена је Кришна; он предлаже ранијим Хришћанима да уместо крста узму у своју руку, веселу пастирску свиралу и да мењају Евхаристијску Чашу за пехар наслада.

 

 

 

^