Увод

Не примај лажне гласине да не би учествовао

са безбожником у сведочењу неправедном

(2. Мојс. 23,1).

 

Тежак грех против прве заповести Божије чине они који се држе сујеверја. Сујеверје или празноверје је веровање које ни на чему није засновано и недостојно је правих Хришћана.

Свети Оци и учитељи Цркве често су упозоравали на предрасуде и сујеверја којима су се некада заносили рани Хришћани. Њихова упозорења усмерена су против три појаве:

1)     такозвани добар или лош знак, када се најбезначајнији догађаји третирају као добар или лош знак који нам нешто говори о околностима нашег живота;

2)   гатања и враџбине, или силна жеља да било којим, па чак и средствима таме сазнамо

какав ће бити наш даљи живот, да ли ће ови или они наши потези бити успешни или неуспешни, и најзад,

3) жеља да се добије моћ исцељења од болести или заштите од разноразних невоља и опасности; коришћење и веровање у предмете који у себи немају никакву моћ, нити по својим својствима могу имати било какав утицај на наше благостање и срећу.

 

Добар и лош знак

 

 Многим Хришћанима - каже Свети Василије Велики - чини се да није штетно слушати оне који обраћају пажњу на добар и лош знак. Неко је у сред говора кинуо, и већ кажу: то је лош знак. Неко други ме је отпозади позвао по имену, нога се оклизнула на излазу, одећа се закачила... Све је то лош знак. Чак и људи познати као они који очекују Судију Небескога, хладнокрвно падају у овај погубни порок. Али чуј ме добро: одбачен је народ који се препуштао томе. Још у давнини, по закону Мојсијевом, чарања, враџбине, магија и гатање одбачени су као демонски изум. Речено је: Немојте врачати, ни гатати по времену (3. Мојс. 19, 26); јер ти народи које ћеш наслиједити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој (Књига поновљених закона, 18,14). Ко се уразумљује оправдањима Божијим, томе не доликује да чини оно што не треба, тј. не доликује да за саветнике, или још горе за учитеље и законодавце узима неразумна бића. Птица не зна ни за опасност која њој самој прети и која јој је већ

пред очима, а теби предсказује будућност! Када излети из гнезда да донесе птићима храну, често се враћа празна кљуна, а теби је она истинито предсказање! Узалудно птичије кретање за тебе је постало откривење будућности! Ако по деловању демона птице лете овако или онако да би се ти уплео у демонску мрежу, онда немој седети и отворених уста зурити у демонске обмане, и не препуштај се утицају ђавола. Он, ако једном улови душу која се лако одвлачи у пропаст, неће је пустити из руку, него ће је употребити на свако зло дело.

Али сујеверном срцу страх улива и гавран који гракће и орао који кружи не налазећи ловину. Непријатељ се толико руга човеку, да и мачка, ако пређе пут, или пас ако извири, или човек, ако се ујутру сретне, ма колико да је расположен и благ, али са повређеним левим оком или бедром, човек ће се у страху окренути одатле и отићи, а понекад ће чак и зажмурити од страха.

Шта има горе од таквог живота? Све и свакога подозревати, у свему видети лош знак, уместо да све то душу људску узноси ка Господу?"

У једној беседи Светог Јована Златоуста, упућеној оглашенима, читамо:

Ко од вас, излазећи из своје куће, сусреће сакатог или хромог и доживљава то као лош знак, тај помишља сатанске ствари, јер човека не чини несрећним сусрет са човеком, него греховни живот".

 

Гатања

 

У беседи поводом новога лета, Златоуст говори:

Највише ме жалосте игре које се данас дешавају... а пуне су разузданости и бешчашћа, јер они који те игре спроводе гледају који је дан, гатају и мисле да ако први дан у години успеју да проведу у весељу и задовољствима, да ће читаве године бити исто тако. Али година ти неће бити срећна ако се напијеш и будеш пијан првога дана, него ако и у први и у све остале дане будеш чинио оно што је угодно Богу. А ако не будеш марио за добра дела, него потражиш срећу почетком месеца или у бројању дана, онда ти неће бити добро. Гледање у дане није у складу са хришћанском мудрошћу. То је јелинска заблуда".

Изобличавајући сујеверје по коме се једни дани сматрају срећним, а други несрећним, Свети Јован Златоуст каже:

Ђаво се труди да пресече наше подвиге у добрим делима и да угаси добру вољу у нашој души, те нас због тога наговара да успехе и неуспехе у свакодневним пословима приписујемо данима. Ако неко верује да дан бива срећан или несрећан, тај се у несрећни дан неће трудити да чини добра дела, мислећи да је тај труд узалудан због баксузлука, те да му ништа неће поћи за руком. Штавише, ни у срећни дан он неће ништа чинити, надајући се да му тога срећнога дана неће нашкодити његова сопствена лењост. Тако и једно и друго наноси штету његовом спасењу. Поступајући понекад неразумно, а понекад и без наде, он проводи свој живот у доколици и злу. Ми, међутим, треба да избегавамо ђаволске мреже, да одбацимо бојажљивост духа, да не гледамо у дане, нити да једне дане мрзимо а друге да волимо".

Блажени Августин такође строго осуђује гатања:

Њихове последице - каже он - најчешће су у складу са мислима и предубеђењима сваког човека. Јер зли дуси, желећи да држе човека у обмани, задовољавају његову уобразиљу приказивањем онога што они виде да одговара његовим очекивањима и жељама... Иначе, на предрасуде да неке појаве имају одређени значај треба гледати само као на својеврстан договор и уговор са злим дусима. Људи који су у себи одгајили жељу за погубном науком гатања, у ствари науком обмањивања и ругања над другима, често ће за такву своју жељу по тајном суду Божијем подпасти под утицај палих анђела којима се понекад допушта да имају утицај на доњи део творевине. Од тих изругивања и обмана злих духова дешава се да сујеверје и погибељна вешти-на прорицања понекад заиста откривају погађачима нешто од онога што је било у прошлости или што ће бити у будућности и говоре им много тога што ће се касније обистинити. Такви мали успеси побуђују и потхрањују њихову знатижељу, због чега они и себе и друге све више уплићу у мреже злокобне заблуде... Чак ни тачност таквих предсказања нимало не оправдава науку предсказивања. Због тога је ова светогрдна вештина, уз чију помоћ је била позвана сенка умрлог Самуила, достојна сваког гађења и проклетства, иако је та сенка, када су је показали цару Саулу, предсказала чисту истину".

 

Употреба предмета за исцељење болести

 

Оштру осуду ношења амајлија и вршења сујеверних обреда у циљу заштите од болести и несрећа срећемо у беседама Светог Јована Златоуста о Првој посланици Коринћанима:

После склапања брака, ако се роди дете, ми видимо мноштво символичних поступака који су достојни смеха: треба ли да говоримо о повезима, о звечкама, о црвеној нити и многим другим доказима великог безумља, када се зна да на дете не треба стављати ништа друго осим спасоносног крста. Међутим, управо крст, који је обратио читаву васељену, поразио ђавола и срушио сву силу. његову, данас се занемарује. А тканинама, нитима и другим привесцима поверава се безбедност детета. Зар вас није стид? Реците ми: хоћете ли једном схватити да ђаво од најмлађег узраста човековог мало-помало поставља своје мреже и користи све своје лукавство? Смешно је и забавно оно на шта сатана наговара човека, али наговорени човек се не излаже само смеху, него и паклу огњеноме! Ако то раде незнабошци, онда то није нимало чудно, али када они који се поклањају крсту, који учествују у неизрецивим Светим Тајнама и који су стекли љубав према мудрости, када се они придржавају таквих срамотних обичаја - онда је то достојно многих суза".

На другом месту Свети Златоуст каже: Шта рећи о онима који на ноге и на главу каче бакарне новчиће Александра Македонског? Реци ми: јесу ли то наша надања? Како после Крста и смрти Господње ти полажеш наду на своје спасење у лик незнабожачког цара?"

После оваквог изобличавања сујеверја код Светог Јована Златоустог и других Светих Отаца и Учитеља Цркве подсетимо да у књизи Православно исповедање вере" у одговору на питање: Ко греши против прве заповести и на који начин?" - читамо следеће: Против ове заповести греше они који се баве враџбинама, гатањима, као и они који подражавају њихова дела, а то су сви они који носе привеске и повезе ради заштите од урока или какве невоље, сви они који се везују за сујеверне обичаје и верују у њих, а такође и сви они који у болести иду код врачара или их позивају код себе, па покушавају да се лече бапским шапутањем и придржавају се сличних сујеверних ствари, а најзад и они, који на сваком кораку виде неки добар или лош знак".

 

 

^  >