Замка окултизма
- Епископ Александар Милент

 А Дух разговетно говори 
да
ће у последња времена
одступити неки од вере 
слу
шајући лажне духове и науке ђаволске

(1 Тим. 4:1)

 

Као што дете пружа руке према мајци за помоћ, тако и човек инстинктивно пружа руке према Богу  - посебно у тешким периодима живота. У Богу види свог Небеског Оца, Који му жели добро и Који може извести чак и немогуће. Господ Исус Христос је обећао: Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. (Мат. 7:7)     

Бог одговара ономе ко тражи нешто што је заиста неопходно, као: јачање вере, молба да се научи молитви, задобијање Духа Светога, физички опоравак, помоћ у послу, побољшање породичних веза, дечије напредовање, итд. Бог прихвата молбе свих оних, који Му се обраћају са искреном вером и надом.

Поред чињенице да молитва привлачи Божију помоц на нас, вредно је наглашавања да она такође помаже човековом унутрашњем расту. То је из разлога што молитва није монолог, већ разговор, у коме Бог просветљује Духом Светим душу човека који Му се моли. Просветљујући човеково унутрашње биће, Бог га учи да тражи не само оно што је материјално и привремено; већ првенствено оно што је вечно и заиста драгоцено. Човек, у разговору са Богом, схвата да је Бог највише и најмоћније Бице, Које се мора обожавати са страхопоштовањем и љубављу, Којим се не може манипулисати као са неком слепом силом.

Према томе, искрене молитве које долазе као резултат различитих личних потреба, дубоко потребних, помажу у моралном напредовању и унутрашњем расту човека, водећи га према највишем благослову Царству Божијем.

У пуној супротности у односу на такву постојану и чврсту побозност, засновану на вери и послушности Богу, појављује се нездрава црна духовност окултизма. Овде такође постоји елемент натприродног и потрага за помоћи, али она се не тражи од Творца, већ од неких сумњивих духова, или од неких тајанствених нематеријалних сила.

Ако чврста и постојана вера у Бога оплемењује човека, онда га нездрава вера у окултно, осакаћује духовно. Ова нездрава вера је усмерена према свему ономе што је земаљско, безначајно и грешно.

Сврха занимања окултним је по правилу, увек користољубива: да се открију тајне, да се задобију светска признања, да се задобије нечија љубав, да се ојача неције здравље, да се подигне биоенергија са циљем да ојача нечије способности, да се освети непријатељу, или да се просто поигра са тајанственим. Многи су привучени чињеницом да се све ово задобија без икаквог физичког напора, или нарушавања  друштвених закона.

Приликом окретања Богу, човекова савест се буди и подиже га до покајања и промене своје личности; окултно знање, напротив, не везује га било каквим моралним обавезама. Као сто ћемо видети касније, духови нижег света су све осим несебични, и пре или касније човек ће платити скупо, било какву услугу, у вези са њима. Само се на први поглед све чини лако и дарежљиво.

Окултизам је стар колико и људски род. Кушање забрањеног плода у Рају је био човеков први покушај да прими необично знање и дарове, помоћу окултног. (Постање, глава 3). Врачари, шамани, спиритисти  и многи други су увек постојали, иако прикривено у многим друштвима. Значајно је да је наше доба сведок веома повећане популаризације и страсти за различитим облицима окултног, потврђених читавим низовима озбиљних савремених истраживања.

Према томе, Мирчеа Елијаде, добро познати научник, примећује у својој књизи Окултизам, вештичарење и културне моде следеће: Као историчар религија, не могу а да не будем шокиран, невероватном популарношћу вештичарења у савременој Западној култури и њеним субкултурама. Међутим, савремено интересовање у вештичарењу је само део шире моде, наиме моде окултизма и езотерије. (The University  Press, Chicago, 1976)

Под утицајем данашњег система веровања, познатог под називом New Age, хиљаде људи у САД, изјављују за себе да су контактери (медијуми).

Милиони им се окрећу за савет и услуге, будући заробљени њиховим писањима. Неки од ових медијума су врло добро познати у уметничким и круговима забаве. У Европи, Канади, Бразилу, Русији али и свуда остало, постоји такође значајан пораст у интересовању за нижи свет, свет палих духова. Окултне идеје су почеле да се увлаче у озбиљне науке, као психологију, медицину, филозофију и археологију.

Псеудо-хришћанске секте шире древне окултне идеје, прерушене у псеудонаучне и Хришћанске термине. Одељци New Age-а су у многим књижарама већи од оних, посвећених Хришћанству.

Доктор Валтер Мартин, истакнути стручњак по питању култова и Америци, потврђује да најмање 60% Американаца посматра окултне сеансе, или показује интересовање за окултно, у једном или другом облику. Постоји најмање 3000 окултних књига и часописа, а чак и традиционални часописи који, иако немају правог интереса у овој области, без обзира на то, објављују чланке на тему окултних идеја, астролошких знакова, лечења помоћу кристала, итд. У Русији такође, страст за окултним, поприма епидемијске размере. Ове тужне чињенице указују на друштвено-духовно изопачење и указују на приближавање Другог Христовог Доласка (1 Тим. 4:1).

Реч окултизам изведена је из латинске речи occultus, која означава нешто скривено, неприступачно већини. У области окултног укључене су и различите необјашњиве појаве и дела, која стављају у покрет тајанствене бестелесне силе.

 

Окултизам тежи следећим циљевима:

1.                  да се стекне знање, неприступачно нормалним физичким путем,

2.                  да се оствари контакт са душама или натприродним силама,

3.                  да се научи како ће се манипулисати овим духовима или силама.

 

Оно што следи, је само делимичан резиме окултних учења и занимања: прорицање среће, астрологија, хиромантија (гледање у длан), химерологија (халуцинације), теозофија (засновано на учењу Мадам Блавацке), кабала, антропозофија, спиритизам, астрална путовања (такође позната под именом астралне пројекције, или путовања ван тела), неколико врста мистицизма, транцендентална медитација, каналисање, јога, незванично (алтернативно) лечење, лечење биофидбеком, ритуално кодирање, шаманизам, врачање и гатање, сви облици беле и црне магије.

Присутна, велика популарност је задобијена, у суштини окултним покретом Новог Доба (New Age), који је у себе уградио многе од древних окултних учења. У додатку, број савремених секти и култова, су настали или кроз утицај духова, или са собом носе многе елементе окултног и користе окултну праксу. Међу њима би требало да набројимо: Антропозофско Друштво, Америчко Друство Медитације, Баха веру, Децу Божију, Хришћанску Науку, цркву Светаца Последњих дана (Мормоне), Еканкар покрет, Универзално друштво Харе Крисне, Розенкројцере, Друштво самоостварења, Спиритистички национални покрет, Теозофију, Транценденталну Медитацију, Унификациону (Мунову) цркву, Друштво Веданте, Јеховине Сведоке, Зен Будизам да наведемо само пар њих.

Шта покреће просветљене људе двадесетог века, да се окрећу таквим ненаучним и сумњивим занимањима као што је призивање духова? Одговор је да сама наука и материјализам не могу одговорити на сва питања постављена од стране савременог цовека.

Нешто у свакоме од нас жуди и трага за вишим, духовним одговорима на основна питања, као што су: Због чега живимо? Да ли постоје други светови и други сложенији облици постојања? Шта нас чека након смрти? Да ли постоје бестелесне силе, које нам могу помоћи да превазиђемо законе тела и задобијемо трајну срећу? И  тако се људи који  живе у незнању, или једноставно игноришу Хришћанско учење, окрећу езотерији.

Ови езотерични култови тврде, да знају одговоре на основна питања постојања и да могу отворити путеве бестелесним силама. Али њихови одговори су лажни и методе катастрофалне. Најстрашнија ствар је чињеница да они убијају страх Божији у човеку, и осећај одговорности за своја дела. Пали духови радосно говоре почетнику у окултном да не постоји Суд Божији, или вечно мучење, већ напротив, да је све у будућем животу лако и пријатно. Зато обогати себе знањем и прихвати моћ која ти се даје.

Истина, као резултат бављења окултизмом, особа може да развије необичне способности: телепатију, видовидост, могућност да лечи биофидбеком, способност да помера предмете без њиховог додиривања (телекинеза), итд. Међутим, као што ћемо видети, ове могућности нису саморазвијене у човеку, већ му долазе кроз помоћ нечистих духова, и то је разлог зашто су оне застрашујуће и штетне.

Истина, да не би уплашили наивног поцетника, демони вешто крију своје присуство и себе представљају као безопасне, лутајуће духове, или као безличне бестелесне енергије, раширене у космосу, или сакривене у самом човеку.

Сада ћемо испитати и одговорити на ове тврдње окултиста.

 

Природа палих духова

 

Додир са палим духовима остварује се или кроз спиритизам или преко медијума. Историја призивања духова (спиритизам) иде до древних времена. Помиње се у Библији као грех, забрањен од Бога: Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их пипајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог вас.(3.Мојс. 19:31) А ко се обрати врачарима и к гатарима да чини прељубу за њима, окренућу Лице Своје насупрот њему, и истребићу га из народа његовог. (3 Мојс. 20:6) А човек или жена у којима би био дух врачарски ии гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих. (3 Мојс. 20:27)

Током спиритистичке сеансе, дух се појављује или у облику духа, или кроз његову реакцију на различите предмете, као што су: померање чаше, писање по столу, или померање показивача. На сеансама медијума, медијум у стању транса предаје своје тело на управљање духовима  који заузврат улази у појединца, обузима његове органе и кроз њих изводи различите покрете, и даје различита предсказања или откровења. Покрет Новог Доба нарочито ради на популарисању овог другог облика општења са духовима (или силама), називајући то као каналисање (из канала, као вођење или водич).

У неким примерима, кад медијум падне у транс, његови мимични мишићи и усне почињу да се грче невољно. Када дух потпуно запоседне медијума, ритам дисања се мења, као и његов израз лица, до степена да медијум некад постане потпуно непрепознатљив. Глас се такође промени; например, женски глас може постати дубок и мушки. Излазећи из транса, медијум не може да се сети шта се десило или шта је рекао, у стању у коме је био. На почетку, дух не мозе ући у медијума, без његове сагласности и неопходно је да медијум, прво сам призове духа.

Међутим, након поновљених медијумских сеанси, поседнустост духовима може бити и недобровољна, у спонтаном понашању, када медијум постаје предмет под контролом палог духа.

Очигледно је да межу спиритистима постоје шарлатани, иако постоји такође велики број који су прилично вешти и који заиста опште са бићима нижег света, добијајући од њих информације и способности, недоступних другима. Велики број обичних медијума и спиритиста су несвесни колико су лукава и опасна та бића, којима они поклањају своје поверење. Они су далеко од безопасних, лутајућих духова или безличних сила природе.

Напротив, постоје чврсти докази од стране многих искусних медијума и шамана, да духови са којима они имају посла, свесно покушавају да их обману. Они се претварају да су благонаклони, да би их лакше поседнули и нанели им штету. Штавише, медијум као што је Сатпрем, ученик окултизма код Хинду гуруа, Шри Ауробинда, написао је: Духови могу да узму облик, који год желе. (Satprem, Sri Aurobindo, or the Adventure of Consciousness, NY, Narper and Row, 1974)

Робер Монро живо описује један догађај, у коме је током једног од његових астралних путовања, био жестоко нападнут од стране два зла духа.У једном тренутку окршаја, почео је да паничи и очајнички покусава да уклони себе из мучења. Када је погледао у њих, видео је да се они тренутно претварају у слике његовихћерки, покусавајући да га емоционално избаце из равнотеже, у току борбе са њим. У тренутку када сам схватио трик, више нису имали облик мојих кћери... Међутим, стекао сам утисак  да су се забављали, као да нисам могао да урадим ништа, што би им наудило. Од тог тренутка почео сам да јецам за помоћ (Journeys out of the body, Garden City, NY, Anchor Books  1973). 

Истакнути медијум Емануел Сведенборг, који је посветио себе општењу са духовима и који је проглашен од многих за стручњака у питањима окултизма, потврђује чињеницу да су духови са којима спиритисти и медијуми имају посла, толико лажљиви и лукави да је немогуће за било кога, ко им се обраћа, да утврди њихове истинске личности и намере. Ови духови су одлични глумци, који се маскирају под видом мртвих душа.

Сведенборг упозорава почетнике окултисте, следећим речима: Када духови почињу да говоре са човеком, он треба да буде свестан да не треба да верује ничему што долази од њих; јер они говоре скоро све. Ствари су измишљене од њих, и они лажу...  Они би рекли толико много лажи и заиста са свечаним заклетвама... ако човек слуша и верује, они притискају, варају, и обмањују на многе начине... Нека се човек према томе чува и не верује ни речи од оног, што они говоре (A Compendium of the Theological Writings of Emanuuel Swedenborg, NY, Swedenborg Foundation, 1977).

Чујемо исту тврдњу од Ури Гелера, познатог по својој способности да савија кашике и ножеве уз помоћ телепатије. Он и његов ментор, парапсихолог доктор Андрија Пухарић, често су искусили нелагодна осећања, у њиховом додиру са духовима, бележећи некакво чудно, сумњицаво понашање у њима самима. Обојица окултисти, били су убеђени више пута, да се духови понасају двосмислено, као да се играју са њима (Andrija Puharich, Uri, NY, Bantam, 1975). Слична осећања су искусили и други, потврђени у вештини, спиритисти и медијуми.

Последично, ако дух у контакту са спиритистом лаже, зар није онда јасно да они нису добри Анђели и слуге Божије? Не могу бити ни душе мртвих, јер према Светом Писму, душама није дозвољено да лутају слободно светом. Напротив, након смрти особе, Бог шаље дусу на посебно место, у пакао или рај, на коме душа мора остати до Великог и Страшног Суда: И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд. (Јевр. 9:27)

Према томе, ако духови окултиста нису анђели, нити душе умрлих, онда су као последња опција, духови потчињени оном, о коме је Спаситељ рекао он је лажа и отац сваке лажи (Јов. 8:44) - т.ј. потчињени Сатани. Из тога следи да спиритисти и медијуми, који се ослањају на нижи свет, стављају себе у велику опасност (као што ће бити објашњено касније). Тешко је разумети како људи који никад не би веровали странцу, тако лакомислено стављају себе под контролу света нижих бића, о којима не знају ништа, а који су искусни лажови.

 

Да ли је духовна енергија безлична

 

Погледајмо сада друго популарно мишљење, да кроз окултне радње човек може активирати нетелесну енергију, која је или раширена у космосу или је сакривена у самом човеку. Ово мишљење се тиче посебно савремених скептика, који не признају ни Бога, ни духовни свет. Он постаје узбуђен, јер само кроз његову жељу он може ставити у покрет моћне нематеријалне енергије и силе које раде за њега. У наслућивању постојања безличних бестелесних сила, подигле су се серије савремених окултних теорија засићених квазинаучном терминологијом, која се нуди читаоцу у облику практичних савета за све животне прилике.

Велики успех окултних идеја је признање чињенице, да је велики број људи који трага, духовно необразован и ипак изгледа некако открива нови свет: где је све до тад било тајанствено и немогуће, одједном постаје разумљиво и доступно. Нема ничега чега би се требало бојати и нико ко је раније дрхтао - све је просто и могуће да  се схвати од оног, ко је научио да манипулише бестелесним силама.

Посебна опасност духовном здрављу, представљена је школом окултизма, која саветује метод отварања извора енергије у самом човеку. Према овом учењу, свака особа пошто је прилагодила себе посебној техници, може развијати у себи велику пријемчивост за спољни и унутражњи свет, да сачува и поново успостави здравље у себи и другима, да научи како да буде повезан са сваком информацијом, да отвори треће око, да изведе астрална путовања, да открије своје чакре (реч из санскрита, која се односи на центре енергије људског поља ауре (атмосфере), које је у вези са људским ендокриним системом.)

Пошто су чакре отворене, уз помоћ посебних метода са циљем да се ослободе психичке енергије, које нуде безграничне могућности, тврдња је да особа може бити уздигнута на ниво богова - поседујући видовидост, телепатију, телекинезу, итд. Поред свега, учитељи сами упозоравају да отварање био-сила у особи, често носи озбиљне последице. Детаљно истраживање ове теме иде ван поља овог чланка. Ми ћемо само навести да људи који су заузети отварањем чакри у себи, понекад неизлечиво повреде своју психу.

Довољно радознали, сами духови који делују на крилима савремених квазинаучних, окултних експеримената, никада нису увређени чињеницом да медијуми игноришу њихове трудове и ућуткују њихове заслуге. Напротив, духови се сами крију иза појма безличних бестелених сила, посто на овај начин могу постићи свој основни циљ: поробљавање. И они су врло успешни у овоме, јер је њихов кнез, ђаво префригани и обмањујући демагог. Особи са интелектуалним питањима, он говори: Даћу ти натприродно знање, а особи са мистичким нагињањима. Открићу ти тајне постојања. Особи која је жељна власти, он обећава славу и моћ; особи која тражи светску срећу, он обећава све благослове живота; а невернику, он шапуће: Ја не постојим. Ја сам измишљотина!

Према томе, пошто намами човека оним што највише тражи, ђаво га одводи све даље и даље од Бога, док га не баци у бездану јаму. Захваљујући својој способности да се прилагоди на мисли особе, ђаво је био у стању да савременог човека обмане древним, окултним баснама изложеним квазинаучном терминологијом. Чак и у наше време, појавила се грана науке, парапсихологија, која проучава и покушава да научно објасни древне радње шамана и медијума.

Међутим, остаје главно питање: да ли заиста постоји нетелесна, морално безлична енергија, и ако постоји, која је њена природа? Да би одговорио на ово питање, човек мора узети у обзир да је свака енергија или сила, било материјална или духовна, врло блиско повезана са извором који је ствара.

Тако например, ни физичка енергија нити поље (електромагнетно или гравитационо, нпр), постоје саме по себи, већ потичу из дефинисаних атомских или субатомских честица. И пошто су ове физичке честице безличне, силе које произилазе из њих су такође безличне и према томе морално неутралне. Слично томе, ни духовне енергије, ни духовне силе, не постоје саме по себи, већ произилазе из духовних бића. И пошто су духовна бића (анђели, људи, демони) појединци, следи да је енергија која произилази из њих, обојена њиховим моралним стањем - добрим или лошим. Искусни медијуми знају ово врло добро, и према томе покушавају да себе заштите од моралне инфекције.

У свету у коме живимо постоји црно и бело, али постоје и нијансе сиве, као што знамо; постоји светлост, постоји и тама, а ту је и сумрак, такође. Медјутим, у празном космосу нема сумрака, само потпуна светлост или потпуна тама. Слично и у свету духова не постоји морално неодређено стање.

Духови (насупрот људима) су проста бића: они могу бити или потпуно добри (Анђели) или потпуно зли (демони). Дакле, у свету духова, постоје дамо два стања: Рај и пакао. Не постоји средње, неутрално стање. Посто смо разумели ово, ми се морамо сложити да је сила (енергија), која произилази из Бога и Анђела, увек благонаклона и вуче ка добру, док је сила (енергија) која произилази из демона, увек зла и тежи ка злу.

Имајући искуство од две хиљаде година, Православна Црква је недвосмислено установила ову чињеницу. Сила која проистиче из Бога, или боље нестворене Божанске енергије (по речима Светог Григорија Паламе) просветљује и оживљава дусу. Господе, добро нам је овде бити, узвикнули су ученици, када их је на Гори Тавор, божанска светлост просветлила (Мат.17; 1-13).

 Међутим, људи су много сложенији од простих духова (анђела и демона). Зато људи могу провести извесно време, у морално неодређеном стању и способни су да се колебају између добра и зла. Као признање чињеници да у човеку постоји морална несигурност и одређена недоследност, добро и зло највећи део времена се неутралишу међусобно, остављајући његову духовну енергију слабом и неплодном у поређењу са енергијом простих духова. Ово је слично, например, равнотежи набоја хемијског једињења, које настаје од дељења електрона између позитивно и негативно  наелектрисаних молекула.

У духовном свету, не постоје морално неутралне, нетелесне силе, јер оне увек проистичу из морално одређених бића, Анђела и демона. Према томе, сваки пут када особа дође у додир са енергијом која потиче од ових бића, он ће осетити нагињање према добру или према злу.

Наравно, врело свих врста енергија је Бог, Који је добар. Међутим, пали анђели су злоупотребили енергију коју су примили, баш као и све друге дарове, који су им дани од Творца.

Последично, окултисти греше по питању неутралности и сигурности нетелесних сила. Пошто нити Бог, нити Анђели Његови не дозвољавају да се Њима манипулише, демони су ти који вољно долазе да служе окултистима. Према томе, они дају окултистима потребну енергију. Али они не раде ово несебично. Напротив, они позајмљују своју енергију, са сврхом да је добију назад са добром "каматом". Врачари, вештице, сатанисти и многи вешти окултисти, су врло добро свесни овога, али то чувају у тајности. Испитајмо неке од закљуцака неких специјалиста.

Професор Мајкл Харнер, је био ванредни професор на Универзитету Колумбија и Јејл, предаје антропозофију на Новој Школи за Друствено Истразивање у Њујорку. Он је издао књигу Пут Шамана, (NY, Bantam, 1986). Његово истраживање у пољу окултизма донело му је убеђење да је основни извор енергије шамана, произилази из света духова. Без водећег духа, немогуће је бити шаман, јер шаман мора имати тај снажни, основни извор моћи

     Гуруи (учитељи) Хиндуизма и Будизма, признају да њихова енергија долази из света духова. Индрис Шах изјављује, например да Гуруи сами по себи не поседују необичну духовну моћ. Они је примају од  духова. Гуруима припада једино способност концентрације. (Oriental Magic, NY, E.P. Dutton, 1973).

У књизи Авантуре Медијума, Џес Штерн, дугогодишњи истразивач парапсихолошких појава, даје следеће опажање: Скоро без изузетка сви велики медијуми... осећају да су били инструменти више силе која је деловала кроз њих. Они нису претпостављали да сами поседују моћи. (NY, Signet, 1982).

Међутим, колико год да окултисти желе да буду слављени, за њихове неодољиве способности, они су ипак обавезни да признају да у стварности, духови са друге стране делују кроз њих. Например, упућујући на парапсихолошко истраживање Лоренса Ле Шаха, који је проучавао низ Западних и Истоцних медијума, Чарлс Панати пише следеће: Али ако су исцелитељи које је он проучавао, имали нешто заједничко, то је било да сви осећали да нису они изводили исцелења сами од себе; дух је то радио кроз њих. Они су осећали да су били само пасивни агенти... Сви исцелитељи које је он проучавао склизнули су у промењена стања свести да би лечили. (Supersenses, Garden City, NY, Anchor/Doubleday, 1976).

Један од најсажетијих извештаја по питањима таквог лечења, мозе се пронаћи у збирци названој Healers and the Healing  Process, где је у десетогоди[њој истрази у којој су учествовали многи специјалисти, пронађено да било које проучавање исцелитеља, одмах доводи истразивача лице у лице, са концептом да духовне интелигенције (различито наведени као водичи, контроле, или заштите) делују кроз умове исцелитеља да би обезбедили информацију о којој сам исцелитељ нема свесно знање. (Wheaton, IL, Theosophical Quest, 1977). Ова истрага је такође закључила да су абнормална исцелења, више раширена у земљама где су спиритизам и веровања у духове популарна.

Последично је установљено, да без обзира на терминологију која се користи, окултисти улазе директно у додир са стварним, палим духовима, који их снабдевају знањем и нетелесном енергијом.

 

Плодови окултних радњи

 

Већ смо изнели тврдњу да ови духови, нису ни Анђели, нити душе умрлих, вец су пре демони. Последице настале кроз ово удруживање са демонима, јасно ће показати да су у питању демони. Ово је најбезопаснији начин истраживања духовних појава, на које је Сам Спаситељ указао: По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве? Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа. (Мат. 7:16-17)

Овде дакле, многе наведене чињенице од стране оних који су посветили себе окултним, убеђују нас у следеће:

 

а) да духови подстичу људе који имају додир са њима, на све могуће врсте греха и злочина

б) да им они оштећују здравље и обогаљују животе

 

Утврђено је да они који учествују у окултним радњама, пре или касније почињу да показују психичке или психолошке ненормалности; многи падају у депресију, или бивају одвучени у злоупотребу алкохола или дроге. М.Ламар Кин је провео тринаест година међу професионалним медијумима. У својој јавној исповести, написао је да су сви медијуми које је знао, или лично или преко других, завршили трагично.

Сестре Фокс, например, завршиле су своје животе као безнадежне пијанице. Вилијам Слејд, који је био чувен по читању умова, полудео је и завршио у Мичигенској лудници. Медијум Марџери умрла је као безнадежна пијаница. Где год је погледао, иста слика се сама осликавала: медијуми су без разлике завршавали своје јадно постојање још јаднијом смрћу. Он је био потпуно сломљен целокупним синдромом медијума - преваром, уобичајеном изопаченошћу, бесмисленим пијанством и наркотичком зависношћу. (The Psychic Mafia).

Поред свега, откривајући своју злу и садичтичку природу, духови муче на различите нацине оне којима помажу. Они раде ово лукаво, са циљем да не уплаше свој плен пре времена - полако и препредено повећавају патње. Особа која практикује окултизам, почиње да осеца повећану нервозу, психичку нелагодност, постаје предмет несхватљивих оштећења и различитих неугодности, временом осећа неосновани страх и почиње да размишља о самоубиству. Када коначно схвати да су духови ти, који руководе свим тим несрећама против њега, покушава да их се ослободи и прекине са својим окултним занимањем. Тада духови дуплирају свој бес, и гуше га у мору великих несрећа, да би га застрашили и приморали га да им се преда. Затежући и попуштајући ланце, они га постепено поробљавају и на крају уништавају.

Ово запажање је потврђено од стране доктора Нандора Фодора, аутора добро документоване Encyclopedia of Psychic Science: Довољно радознао, медијумизам, ако је потиснут манифестоваће се симптомима болести... Једном када су радње прихваћене, болести нестају (Secaucus W.Citadel, 74).

Истакнути медијум Едгар Кејс је јасан пример овога. Џозеф Милард каже да је уствари, он био жалосна марионета сила са друге стране. (Edgar Cauce: Mystery man of Miracles, Greenwich, CT, Faucett,1967).

Ранији медијум, Рафаел Гасон, написао је следеће из сопственог искуства: Многи су веома пропатили, јер су почели да истразују ову ствар (спиритизам и каналисање), и били су коначно доведени до умне поремећености, када су покушали да се ослободе тога. Хомс је пукао, убиство и лудило су мучили оне који су једном били у томе, и усудили се да траже избављење од њихове моћи. Они који су пронашли то избављење, захваљују Богу, на Његовој милости и наклоности. (The Challenging Counterfeit, Plainfield, Logos, 1966).

Спиритист и гуру, Шри Чинмој, духовни саветник Уједињених Нација (?!), коментарише да су многи врачари, али и други, имајући додир са духовима, били угушени или убијени на други начин. Он је био лично упознат са неколико таквих догађаја. (Astrology, the Supernatural and beyond, Jamaica, NY, Angi Press, 1973).

Професор Курт Кох, који је посветио 45 година проучавању абнормалних појава, потврђује да међу онима који се занимају окултизмом, постоји високи ниво самоубистава, трагичних повреда и лудила.

Он, али и многи други специјалисти у пољу парапсихологије, потврђују да продужено занимање окултним, непромењиво уништава психичко здравље особе, као да извесни унутрашњи вампир исисава снагу окултиста. Људи падају у замке окултизма, јер не успевају да виде опасност. Изпрва све изгледа лако и пријатно. Малахи Мартин у својој књизи Ђавољи талац, описује судбину извесног Карла, истакнутог психолога са дипломом у медијумизму, и жудним интересовањем у религији и парапсихологији. Карл је забављао своје пријатеље својим натприродним психичким способностима.

Пратећи свој позив, он је озбиљно проучавао учења која се тичу астралних путовања и реинкарнације. Напредовањем, како је схватао ове окултне науке, све више и више су се хоризонти отварали пред њим. Карл је био и опрезан и са знањем. Био је убеђен да је његово истраживање за добробит науке и човечанства. Пошто је примио професуру на Универзитету Мидвестерн у САД, почео је експеримент у пољу парапсихолошких и мистичких појава.

Међутим, почео је полако да примећује неке негативне промене у свом карактеру и расположењу. Касније је почео да буде узнемираван осећањем неповерења и чак страха, према духовима, са којима је био у општењу. Тако је Карл дошао до закључка, да је неопходно да промени основни метод свог истраживања, и да се одрекне својих изворних теза. У то време, постао је паралисан и у несвесном  стању, одведен у болницу. Након неких једанаест месеци интензивне терапије и егзорцизма (истеривања ђавола), уз молитву породице и пријатеља, Карл се опоравио.

Након напуштања болнице, одрекао се свега што је задобио у пољу парапсихологије и открио тајну своје болести, да је он хвалисаво и слободно предао себе злом духу. Али иако му је дух пришао, под маском да га усаврши и помогне му у помоћи другима, он је све време знао да је у стварности дух био зао.

Поред свега тога, упркос чињеници да је толико много њих пропатило због својих активности у окултном, и да постоје толико много документованих чињеница повезаних са опасностима окултизма, већина људи наставља да се дрзи мита, да је окултизам безопасно шарлатанство или невина разонода, или чак и позитивна духовна потрага. Ништа од ова три. Мишљење да поред опасног облика, постоји безопасан облик окултизма, такође је лажан. Неки се надају да уз правилну предострожност, човек може извући неку корист од окултизма.

На несрећу, сви подаци указују на чињеницу да се у било ком облику окултних радњи, несто негативно и разорно  приљепљује за особу, од чега се човек сам, не може ослободити без помоћи свише. Ово биће из нижег света, почиње да манипулисе вером особе и гура га све дубље и дубље у окултни вртлог.

То је као зараза AIDS-ом. Овај вирус, када једном уђе у систем, вара здраве ћелије у веровању да је он добра страна, тако да здраве ћелије спусте своју одбрану и прихвате нападача. Само када је вирус изнутра препознат као Тројански коњ, паразит који напада почиње процес уништавања. Наравно, заражени може живети нормалним животом још неколико година, и чак ни не сумњати да су му дани одбројани. Само у завршним стадијумима ове болести, постојање овог потпуног разарања постаје видљиво. Међутим, тада је прекасно! Окултизам убија духовно, баш као што и AIDS убија физички.

Постоји још један фактор који, иако веома важан, није поменут у научним студијама окултног. То је оно што открива одвратну theomachistic (богоборну) природу окултних духова: необјашњиву одбојност према Богу, и све друге свете ствари искушане од особе, након примања од окултиста било ког облика помоћи. Особи са вером, изненадна промена у духовном оквиру ума је нарочито осетљива. Након што добије помоћ или од спиритисте, или од окултисте, губи жељу да се моли, чита Свето Писмо, иде у Цркву, узима Причешће, тражи помоћ и савет свештенства, итд. Ова одбојност је пре свега у сразмери примљене енергије, кроз окултне радње. Поновљени додири са окултним, стављају особу у богоборни оквир ума.

Професор Кох говори о следећем догађају. У извесном Таи селу живео је домородац Хришћанин, који је био активни члан Цркве. Након повређивања руке, створио се гној који је испунио рану. У тој тропској клими, инфекција је почела да се шири врло брзо и  након тога, део руке је био прекривен црном лезијом. Међутим, пошто је најближи доктор био поприлично далеко, овај Хришћанин је покушао да излечи своју руку, кућним лековима. Коначно, када је гангрена досегла скоро до рамена, отишао је до доктора, где му је речено да је ампутација руке неопходна; иначе ће умрети од гангрене. У паници, Таи је изјавио, Шта ћу радити само са једном руком? Ко ће сејати и садити пиринач за мене?

У великом узнемирењу, он се изненада сетио једног старог Хиндуа које лечио људе, неким врстама тајанствених моћи. Чак иако је знао да Хришћани не треба да се обраћају врачарима, његова очајна ситуација натерала га је да оде до Хиндуа по помоћ. Изгледа да је Хинду, био све само не шарлатан, јер су његове магијске моћи учиниле немогуће. Гној са запаљењем је био ограничен и рука је била спасена. Убрзо након добијања помоћи од врацара, сељак је престао да иде у Цркву и вратио се паганској вери својих предака. Тако је за своју руку, платио својом душом. (Occult Bondage and Deliverance, Kregel Publications, Grand Rapids, MI, 1970).

Даље, професор Кох изјављује да је најмоћнији врачар, кога је икада срео један Ескимо шаман, Алуалук. Његове окултне моћи су биле толико јаке, да је он чак васкрсао неколико мртвих пагана, од којих је један живео још десет година након враћања у живот. Међутим, сам шаман будући просветљен извесним проповедником, почео је да верује у Христа и био је крштен, након чега је изгубио све своје моћи. Када је Кох постао заинтересован за порекло моћи којом је он чинио своја цуда, бивши шаман, је изјавио категорички: Демонска наравно!, додајући да његова моћ није деловала на делатне и верујуће Хришћане.

У наше време, опасност од уцешћа у окултном се веома повећала, јер се врло често представља као религиозна, чак и Хришћанска активност. Традиционално, окултизам још није потпуно покрио своју антихришћанску склоност.

Данас, од активних медијума и других окултиста, можете чути чак и предлоге као: да се оде и да се крсти, проведе неко време у Цркви, прими Свето Причешће, попије мало свете водице. Неки од ових медијума, чак призивају Име Божије током сеанси, читају молитве, стављају Знак Крста; на тај начин, одају утисак да Божија сила дела кроз њих. Ово је све ужасна подвала!

Сви облици окултног, без обзира шта покривају, остају, самом својом природом, ирелигиозни!

Истина, све основне индикације окултног у савременим Хришћанским натчулним наукама указују, да су ово покушаји да се манипулише натприродним силама, ради жудње за добитком и зарадом. Религија захтева покорност Творцу, веру, покајање, морално побољшање, тежње према небеском и несебичну службу добру. У окултном, објекат прима светлу енергију, да би задобио светски успех, да би добио познање тајни, итд. Све ово без моралних обавеза према Богу.

Особа која јури за окултним, не тражи Христа када иде у Цркву, већ биоенергију. Док зури у иконе, он не види Бога, већ пре врело за исхрану. Он себично пруза своје руке према светињама, да би допунио себе, за своја богохулна дела, којим се руга величини Творца.

Шта ови медијуми говоре за себе? Погледајмо изјаву Урија Тарасова, насловљену Ја сам врачар четврте генерације. У одговору на постављено питање, Закључио сам да сте извели врачање над пацијентом (са болешћу костију) уз помоц вашег биофидбека, ручне терапије, психотерапије. То је добро познато. Упознати смо са неколико представника холистичке медицине. Да ли сте ви један од њих? Онда где је ту врачање?, Тарасов је одговорио, Одговор је у вашем питању. Зашто не називам себе медијумом? Јер он задобија само десети део онога, што је осредњи и безначајни врацар усавршио. Исто се може рећи и за хипнотизере, психотерапеуте, видовњаке. Свака од ових способности... је само врх леденог брега. Ово је речено са највећом искреношћу. Ово је врх леденог брега, чији се темељ налази у области таме, у Аду.

Због своје богоборне природе, Свето Писмо строго забрањује учешће у свим окултним радњама. Наводимо само пар примера. Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар који пита мртве. Јер је гад пред ГОСПОДОМ ко год тако чини и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога свог. (5 Мојс. 18:10-13)

Ако устане међу вама пророк или који сне сања, и каже ти знак или чудо, па се збуде тај знак или чудо које ти рече, и он ти каже : Хајде да идемо за другим боговима којих не знаш, и њима да служимо. Немој послушати шта ти каже тај пророк или сањач, јер вас куша ГОСПОД Бог ваш да би се знало љубите ли ГОСПОДА Бога свог из свег срца свог и све душе своје. За Господом Богом својим идите, и Њега се бојте; Његове заповести чувајте, и глас Његов слушајте, и Њему служите, и Њега се држите. А онај пророк или сањач да се погуби, јер вас је наговарао да одметнете ГОСПОДА Бога свог. (5 Мојс. 13:1-5)

Према томе, док здрави религиозан живот просветљује и морално оплемењује човека, нездрава псеудо-религиозна окултна дела га морално обогаљују и уништавају. Сви облици окултизма, без изостанка воде у општење са палим духовима. Чак иако на почетку, ове радње могу да донесу неком успех у пословима и створе утисак, да отварају пред човеком неограничене могућности, на закључном рацуну, човек мора да скупо плати за услуге које је примио од палих духова.

Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп човек дати за своју душу? (Мат.16:26)

 

^