Догађај из живота Авве Агатона

Отачник

 

Једном приликом дођоше му у посету неколико браће да дознаду, дали је он заиста тако смирен и трпељив, као што о њему други говораху. Због тога га подвргоше искушавању овако:

 

„Оче Агатоне, ми смо чули да си ти горд, поносит, да презиреш друге и да си блудник?“

„Тако је, нажалост,“ рече Агатон.

Браћа: „Чули смо да радо оговараш друге?“

Агатон: „Признајем на себи све те пороке, и не могу се ничим оправдати.“

При овим речима он ничице паде пред ноге њихове са речима: „Молим вас, браћо моја, молите се Господу Исусу Христу за мене, оптерећеног небројеним гресима, да би ми их Господ Преблаги опростио.“

Браћа: „Оче, Агатоне, чули смо да си ти јеретик.“

Агатон живо: „То не! Ја нисам јеретик. Тај грех веома је мрзак мојој души.“

 

Тада му се браћа поклонише до земље и рекоше: „Оче, молимо те, кажи нам зашто се ти ни мало не збуни и не узнемири за оне страшне пороке и грехе, а при речи „јеретик“ сав си се узбунио и одбио си то од себе?“

Агатон: „Прва окривљавања да сам грешан, примио сам да смиравам самога себе, а у једно исто време, да ви имате о мени мишљења као о грешнику. Међутим, окривљавање да сам јеретик не могах примити на себе, зато што је јерес – отуђење од Бога. Јеретик се одлучава од Живога и Истинитога Бога и ставља се у друштво ђавола. А ја никако не волим да будем одлучен од Господа мога.“

 

 

 

^