Цар Мученик

Пре четрдесет година, у једном дану је виђен колапс величине и славе Руске Државе, бастиона мира у целом свету. Потпис Владара, Импераотра Николаја II, на абдикацију са Престола је историјска међа између велике и славне прошлости Русије и њеног тренутно мрачног и суровог стања.

Целокупна тежина зла садашњег режима и преобликовање живота, усмерено је на часне, добронамерне и одане људе, а цела нација је угњетавана и у сталном страху. Људи се боје сопствених мисли, мисли које нису изразили гласно; боје се да би он што мисле, могло да се види на изразима њихових лица.

Шта се десило на тај дан, пре четрдесет година?

Одступништво од Богом Изабраног, одступништво од власти покорне Богу, одступништво од заклетве верности Изабраном Владару, дане пред Богом и предавање Цара на смрт.

Он, који је сву своју снагу посветио Имену Божијем, у службу Русији, лишен је власти, а онда и слободе.

Деценијама су се силе зла бориле против Божијег Изабраника, протв владавине одане Богу. Исте ове силе су такође убиле и Императора Александра II, Цара Ослободиоца.

Овај злочин је отрезнио људе, потресао је читаву земљу и тај морални успон дао је Императору Александру III, дао могућност да Русијом влада снажном руком.

Русија је уживала две деценије мирног живота и развоја. Онда је нова завера настала за збацивање Царског Престола.

У самој Русији је постојала борба против саме њене суштине, а унитавајући њен Престо, непријатељи Русије су чак уништили њено име. (Совјетски Савез; нап. webm.)

Сада читав свет може видети блиску повезаност између Царске власти, верне Богу и Русије. Када је Цар престао да постоји – Русија је престала да постоји.

Борба против Цара и Русије била је вођена од прикривеног безбожништва, које се касније отворено показало. Таква је била суштина борбе против Цара и Русије, против основа њеног живота и историјског развоја. Такав је значај и циљ те борбе, коју вероватно нису сви схватили – они који су били саизвршиоци у тој борби.

Све нечисто, мизерно и грешно што се могло наћи у људској души, било је сазвано против Цара и Русије. Све то, са свом својом снагом, устало је у борбу против Царске Круне, која је била украшена Крстом, јер је Царска служба ношење Крста.

Људи увек устају против Крста помоћу клевета и лажних учења, вршећи дело ђавола, јер, према речи Господа Исуса Христа: “кад говори лаж, своје говори; јер је лажа и отац лажи” (Јован 8:44).

Све је устало против најкроткијег, чистог и изобилно љубећег Цара, тако да је у ужасном часу борбе против њега, он остао сам. Прљаве клевете су биле раширене раније против Цара и његове Породице, тако да су људи постали хладни и одбојни према њему.

Безбожне снаге су узеле учешће у завери. Када је Владару била потребна морална подршка, његови најближи сарадници му је нису пружили и нарушивши свој завет. Неки су учествовали у завери; други, из слабости, саветовали су абдицирање. Цар је остао потпуно сам, окружен “издајом, поквареношћу и кукавичлуком.“

Од дана абдицирања, све је почело да се руши. Није могло бити другачије. Онај који је сјединио све, који је чувао Истину, био је збачен. Грех је почињен, и сада је грех имао лак приступ. Узауд неки желе да одвоје Фебруар од Октобра [1], једно је била директна последица другог. У тима Мартовским данима, Псков је постао Гетсиманска Башта Цара, а Екатеринбург – Голгота.

Цар Николај је умро као Мученик, са неуздрманом вером и трпљењем, испијајући чашу страдања до дна. Грех против њега и против Русије, био је почињен од свих оних, који су на један или други начин, деловали против њега, који се нису супротстављали, или који су само са наклоношћу учествовали у оним догађајима, који су се десили пре четрдесет година. Тај грех лежи на сваком, док се не опере искреним покајањем.

У уздизању молитви за покој његове душе, ми се такође молимо за Цара Павла I и Александра II, који су слично убијени у Марту. И молимо се за опроштај грехова народу Русије, тешког греха издаје и убиства Цара. Тешко онима који зову зло добрим, и добро злим. Пред нама, пред народом Русије, лежи пут поновнов устајања – пут свести о греху и покајању.

За поновно рођење Русије сви политички и други програми су узалудни: оно што је Русији потребно је морално обновљење народа Русије.

Морамо се молити за опроштај наших грехова и за милост за нашу отаџбину, као што је Господ Бог ослободио Израел из Вавилонског ропства и повратио разорени град Јерусалима.

[1] Многи приписују Руску Револуцију Бољшевицима, који су завладали у Октобру 1917. Архиепископ Јован и други указују да је припрема за Револуцију положена много раније, што се видело у мањку подршке пружене Цару у време Фебруарских немира, који су убрзали његову абдикацију у Марту.