Драги родитељи,

 

Врео дан, исувише налик на лето за Сан Франциско. Најзад сам завршио рад и предао сам га у петак, али дипломе се неће издавати из неког разлога све до септембра. За сада, и даље се бавим "кинеским" пословима, помажем свом бившем професору Ђи-Минг Сиену при преводу једног чланка (са кинеског) о кинеској философији за један стручни часопис.

Лицемерје академског света нигде се не види боље него на овом случају. Он познаје кинеску философију вероватно боље од било кога у земљи, а учио је и код истинских философа и мудраца у Кини; али не може нигде да нађе посао зато што нема диплому неког америчког колеџа, као и зато што не прича много - речју, исувише је поштен.

Истина је да сам изабрао научницки живот, будући да ми је Бог дао ум којим ваља да му служим, а академски свет је место на коме би ум требало да се користи. Но после осам или девет година знам врло добро шта се десава на универзитетима. Тек неколицина "старомодних" професора цене умност, а они ће ускоро изумрети. Остали се брину само да зараде новац, да обезбеде добар положај - док ум користе као играчку којом изводе веште обмане за које их плаћају, попут циркуских кловнова.

Љубав према истини је данас ишчезла; умни људи морају да проституишу своје дарове да би преживели. Мени је, међутим, то претешко, гајим исувише велику љубав према истини. Универзитет за мене представља само један од многих послова; али нећу дозволити да ме пороби. У академском свету ја не служим Богу, вец једино зарађујем за живот.

Ако ћу у овоме свету служити Богу и тако избећи да ми живот буде потпуни промашај, мораћу то да учиним изван академског света. Уштедео сам нешто новца, обећали су ми и посао на коме бих могао још несто зарадити, тако да би то требало, ако будем штедљив, да буде довољно за годину дана, али ћу чинити оно што ми савест налаже - написаћу књигу о духовном стању данашњег цовека, о чему, благодаћу Божијом, понешто и знам. Књига се вероватно неће продавати, будући да би људи најрадије заборавили оно што ћу ја рећи; они више воле да зарађују новац него да прослављају Бога.

Истина је да је ово збуњени нараштај. Једино што са мном није у реду јесте да ја нисам збуњен, исувише добро знам шта је људска дужност: да прославља Бога и Његовог Сина, да се припрема за свет који долази, а не да се прилагођава овоме свету искоришћавајући ближњег, заборављајући на Бога и Његово Царство.

Када би Христос поново дошао у свет, да ли знате шта би Му се догодило? Сместили би Га у душевну болницу и подвргли Га психотерапији, као што би био случај и са Његовим Светитељима. Свет би га распео и данас као и пре две хиљаде година, јер се свет ничему није научио, осим још одвратнијем облику лицемерја. И шта би било када бих, једнога дана на неком од мојих предавања, рекао студентима да осим служења Богу све учење овога света нема никакву важност, да је важно једино прихватити Богочовека Који је умро за наше грехе, да се морамо припремити за будући век? Вероватно би ме исмејали, а универзитетске власти би ме, ако сазнају за то, отпустиле - јер је противзаконито на нашим универзитетима проповедати Истину.

Кажемо да живимо у хришћанском друштву, али то није тачно; живимо у друству које је више незнабожачко, које више мрзи Христа од оног друштва у којем се Он родио. Недавно је један католички свештеник имао храбрости да на УКЛА каже како на том универзитету влада паганска атмосфера; и званичници су га прозвали "фанатиком" и "лудаком". Но он је говорио истину - али људи мрзе истину и због тога би радо распели Христа кад би се поново нашао међу њима.

Ја сам хришћанин и потрудићу се да будем поштен у томе. Господ нам је рекао да раздамо сав наш новац и да Га следимо. Ја сам веома далеко од тога. Али ћу се потрудити да не зарађујем више од онога што ми је потребно за живот; ако толико могу зарадити радећи годину или две на универзитету, у реду. Но имам прилику да то учиним, и учинићу. Мој професор (Будберг), будући Рус (чини се да је љубав према Богу код Руса више усађена него код других народа), није покушао да ме одврати од замисли да на годину дана напустим академски свет. Он исувише добро зна да је љубав према Истини, љубав према Богу несравњиво већа од љубави према безбедном животу, новцу, слави.

Могу једино да следим своју савест; немогуће ми је да лажем себе. И знам да добро поступам. Ако оно што чиним у очима света изгледа лудо, могу само да одговорим речима Светог Апостола Павла: сва мудрост овога света је лудост пред Богом.

Ово је нешто што исувише лако заборављамо.

 

Но, морам да се вратим свом преводу са кинеског.

Поздрав Ајлини.

Воли вас, Јуџин

 

(Светитељ се касније замонашио и узео име Серафим)