Знаци Времена
Свети Серафим Роуз

 

У овом тексту Отац Серафим нам говори са растојања од пре скоро двадесет година, а опет његове речи су поприлично битне за наше време, док се приближавамо другом миленијуму. Иако су се неки од примера које он наводи већ десили, сада постоје још екстремнији примери истих појава о којима он говори.

Као и увек, он смирује своје схватање пред Светим Писмом и тумачењима Отаца. Стога његово учење о времену остаје безвремено, слободно од интелектуалних мода и предрасуда овога света. Како време одмиче, Православни поглед на свет од кога је задобио мудрост, постаће још неопходнији за духовни опстанак истинских Хришћана.

 

Зашто прoучавати знаке времена?

 

 Тема овог текста је уочавање, посматрање знакова времена. Пре свега, морамо знати шта у ствари значи фраза “знаци времена”. Овај израз долази директно из Јеванђеља, из речи насег Спаситеља у Матеју (16:3). Христос говори фарисејима и садукејима који су дошли Њему: “Лице небеско умијете познавати”, тј. знате какво ће време бити; “а знаке времена не можете познати”. Другим речима, Он им говори да то нема никакве везе са науком, или са знањем о нашем месту у свету, или било шта слично. То је питање религије.  Ми проучавамо знаке времена да би могли да препознамо Христа.

За време Христа, фарисеји и садукеји нису проучавали знаке времена да би видели да је Христос већ дошао, да је Син Божији већ на Земљи. Већ су тада постојали знаци које су они требали да препознају. Например, у књизи Пророка Данила из Старог Завета, налази се пророчанство у погледу седамдесет недеља, што значи да је Месија требао да дође око 490 година након времена Пророка Данила. Они Јевреји који су врло пажљиво читали Књиге, знали су тачно о чему је рец и у времену када је Христос дошао, знали су да је време да се Месија појави.

Али то је спољашњи знак. Што је важније фарисеји и садукеји су требали да пазе на унутрашње знаке. Да су њихова срца била права пред Богом, да се нису трудили да испуњавају само спољашње заповести закона, њихова срца би одговорила и препознала Бога у телу када је дошао. Као што су многи Јевреји урадили - Апостоли, Ученици и многи други.

Даљи пасуси у 16 глави Јевандјеља по Матеју говоре даље о знацима. Наш Господ говори Јеврејима: “Род зли и прељубнички тражи знак и знак неће му се дати, осим знака Јоне пророка”. Догађаји у Старом Завету предочавају догађаје из Новог. Када је Јона био три дана у утроби кита, то је била слика тродневног боравка Христовог у гробници.

Нас Господ је говорио фарисејима и садукејима да зли и прељубнички род тражи фантастичне догађаје, тј. да ватра силази са неба, или да се Римљани отерају, да се Анђели прикажу и да прогоне стране завојеваче Римљане и ствари сличне врсте. Христос им је рекао да им се такав знак неће дати. Зли и прељубнички род тражи ово, али они који су чистога срца радије траже нешто духовније. И један од знакова који им је дан је Јонин знак. Наравно, да је велики знак да човек буде у гробу три дана и да устане, будући да је Бог.

Према томе, из речи Спаситеља, знамо да не треба да тражимо фантастичне знаке, већ да гледамо унутра,  духовне знаке. Такође морамо да пазимо на оне знаке који према Писму морају да се десе.

 

Знаци које нам је дао Христос

 

Ми, Православни Хришћани смо већ препознали и усвојили знаке Христовог Првог Доласка. Сама чињеница да смо Православни, говори о овоме. Знамо шта ти знаци значе: знак Јоне, 490 година код Данила, и многе друге ствари које је Господ испунио. Наше Бозанске слузбе су пуне пророчанстава Старог Завета која су се испунила Христовим доласком. То смо све видели и препознали - то је јасно. Али сада треба да тразимо другачију врсту знакова, тј. знаке Другог Христовог Доласка. Целокупно учење о Другом Христовом Доласку и знаци који ће претходити томе налазе се на више места у Јеванђељу, нарочито у 24 глави по Матеју. Свети Јеванђелисти Лука и Марко такође имају главе о овоме.

Ово поглавље у Матеју, говори нам о томе како је Господ изашао из Храма и како су му Његови ученици показивали раскошну грађевину Храма. Наравно, тих дана је Храм био центар обожавања. Сваки Јеврејин је морао доћи у Храм бар за Пасху, Излазак, јер је то било једино место где је Бог могао бити обожаван на прави начин.

Господ је погледао у Храм и рекао Својим ученицима “Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овдје ни камен на камену који се неће разметнути.” Рећи Јеврејину у то време, да ће цео Храм бити срушен, да неће ништа остати од њега, било је као да му се каже да је крај света, јер је Храм био тачно и једино место где је Бог могао бити обожаван. Како ћеш се клањати Богу ако нема Храма? Тако је овим речима Господ подстакао ученике да мисле о крају света.

Они су одмах упитали: “Кажи нам, када ће то бити? И какав је знак Твојега Доласка и пошљетка вијека.” Другим речима, они су знали да ће Он поново доћи и да ће тада бити и крај света.

Онда им је Господ дао цео скуп знакова који ће се десити пре него Он дође поново. Пре свега, Он казе: “Чувајте се да вас ко не превари. Јер, ће многи доћи у име Моје говорећи: Ја сам Христос и многе ће преварити.” Значи, многи ће се лажни христоси појавити. Ово смо већ видели у историји Цркве, они који су устали против Цркве, који су хтели да буду као Бог, да буду као Христос.

Даље им Господ говори: “Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите, јер треба то све да буде. Али није још тада пошљедак”. Наравно, од почетка ере Хришћанства су били ратови и гласови о ратовима, чак и више у насе време “јер ће устати народ на народ и  царство на царство; и биће глади и помора и земља ће се трести по свијету.” Опет, ратови, глад и земљотреси. И Он говори: “А то је све почетак страдања.”

Затим, долази следећи знак. То су прогони. “Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас Имена Мојега ради.” Тако, прво имамо лажне христосе, ратове, глад, земљотресе, прогоне и веома важан знак нашег времена - у погледу растућег хлађења љубави:  “И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многијех.” Ово је најсмртоноснији од свих знакова, јер је знак Хришћана, по речи Светог Јеванђелисте Јована Богослова, да имају љубав једни према другима. Када ова љубав захладни, то значи да су и Хришћани почели да губе Хришћанство.

Још један знак, у наредном стиху: “И проповједиће се ово Јеванђеље о царству по свему свијету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи пошљедак.“ Овај знак да се Јеванђеље проповеда свим народима, ми видимо сада. Јеванђеље се преводи на стотине језика, на скоро свим странама света и Православље се проповеда у скоро свакој земљи света. У Африци су велике мисије у Уганди, Кенији, Танзанији, Конгу и шире се одатле.

Затим, једно дубље место где Господ говори у погледу гнусобе опустошења о којој говори пророк Данило. “Када дакле угледате мрзост опушћења о којој говори пророк Данило, гдје стоји на месту светоме (који чита да разумије).” То јест, треба да разумете ово из нечег другог. Ово је други знак. Тиче се, наравно, Храма у Јерусалиму и неке врсте његовог скрнављења.

Онда, у 21 поглављу, ту је знак велике невоље: “Јер ће бити невоља велика какова није била од постања свијета досад нити ће бити.“ То јест биће време највећих и најтежих патњи у историји света. Можете да читате књиге из историје и пронаћи да је било много пута у историји време када је свет преживљавао велике патње. Ако читате шта се десило Јеврејима када је Јерусалим заузет након Христове смрти, наћи ћете такве патње које су у то време биле неописиве. На другим местима је такође било много патње. А опет, патња на крају света ће бити много већа. Наравно биће раширена свуда по свету и обухватаће свакога, не само једну групу људи, и биће нешто врло импресивног карактера. Описана је као “таква невоља каква није виђена”.

Одмах, након овог времена, долази још несто горе. У 29 стиху пише: “И одмах ће по невољи дана тијех Сунце помрчати, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба спасти, и силе небеске покренути.” Такав догађај, наравно, се није десио никада раније и очигледно говори о времену уочи краја света, када ће се целокупна творевина распасти са циљем да се поново обнови.

Коначно, следећи стих: “И тада ће се показати знак Сина Човјечијег на небу,” тј. знак Крста ће се појавити на небу. “И тада ће  проплакати сва племена на Земљи, и угледаће Сина Човјечијега  где иде на облацима небескима са силом и славом великом.“ То јест, долазак Христов ће бити са неба са знаком Крста -  и то је сам крај свега.

Након приче о знацима на крају, Господ нам даје последњу заповест, говорећи: “Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ вас... Зато и ви будите готови, јер у у који час  не мислите, доћи ће Син Човјечиј.“

Све је ово у 24 глави Јеванђеља по Матеју. Али све ово, за некога ко није темељно упознат са Светим Писмом и писањима Светих Отаца, скоро да поставља више питања него што решава. Морамо да разумемо шта је значење свих ових пророчанстава.

Како да знамо када ће се она заиста испунити? И како да избегнемо лажна пророчанства? - јер постоје многи лажни христоси, лажни пророци, лажна пророчанства и тумачења. Како можемо знати које је право тумачење и који су прави знаци времена?

Ако почнете да се занимате за ово и одете у било коју књижару, наћи ћете пуне полице са књигама које тумаче Откровење Јованово (Апокалипсу), књиге са тумачењима о крају света. У суштини, многи који нису Православни, имају врло јасан осећај да су ово задња времена, али сви они дају тумачења према свом мишљењу.

 

Основа за разумевање знакова

 

Прва ствар коју морамо имати, ако желимо да имамо право тумачење, је нешто што зовемо основно знање Православља. То јест, познавање Светог Писма, и Старог и Новог Завета (и то не онако како се нама чини, већ како је Црква протумачила); познавање дела Светих Отаца; познавање историје Цркве; и свесност постојања различитих јереси и одступања која нападају истинито схватање догми и учења о крају света Цркве. Ако немамо темељ у овим изворима, можемо се наћи неспремни и збуњени. То је тачно оно што нам Господ говори: да будемо спремни, да будемо припремљени. Ако не будемо имали основно знање, нећемо бити спремни и погрешно ћемо протумачити знаке времена.

Пре неколико година, књига која је штампана у Енглеској, постала је фантастични бестселер за религиозну књигу. Продата је у преко десет милиона примерака у Америци. Зове се “Нова Велика Планета Земља“, писац је Хал Линдзи, протестант из Тексаса. У прилично површном стилу он даје своје тумачење знакова времена.

Он верује да су сада задња времена. Он верује да су свуда око нас испуњени знаци о којима Господ говори. Ако читате ову књигу, видећете да он некада наведе нешто више или мање, у складу са учењем Цркве Христове, негде је скроз погрешно, а негде делимично у праву, делимично погрешно. Он само нагађа, тумачећи Писма по свом разуму. То је зато што нема основно знање Православља, позадину правог тумачења Писма и Светих Отаца.

Стога, ако читате књигу озбиљно, наћи ћете се веома збуњеним. Не знате више у шта да верујете. Он говори, нпр. о миленијуму који треба да наступи пре краја света. Он говори о занесености, када се Хришћани наводно скупљају на небесима пре краја света и онда посматрају како људи пате доле. Он говори о зидању Храма у Јерусалиму као да је то добра ствар, као да је то припрема за Христов Долазак.

Ако читате књиге овог типа (а постоје многе сличне овој; ова је бестселер јер је писац успео да подстакне машту људи на одређено време) и ако их све узмете као истину, наћи ћете да уместо препознавања Христа - што је и цео смисао разумевања знакова времена - ви ћете примити Антихриста.

Узмите нпр. питање Храма у Јерусалиму. Истина је, према Православном учењу да ће Храм бити поново подигнут. Ако слушате људе као што су Хал Линдзи и још горе, фундаменталисту Карл МекИнтира, они такође говоре о зидању Храма, али они говоре о томе у смислу да се он гради за Христа како би Он владао светом хиљаду година. О чему они причају је у ствари долазак Антихриста. Миленијум, према протестантима, специјална хиљадугодишња владавина на крају света, је у ствари владавина Антихриста.

Заправо, већ су постојали људи који су се дизали и проглашавали своја “хиљадугодишња царства“ која ће трајати до краја света. Последњи је био Адолф Хитлер. Ово је засновано на хијалистичкој идеји: тј. тумачење миленијума по светском схватању.

Хиљаду година Апокалипсе представља живот Цркве који је сада, т.ј. живот Милости: и свако ко га живи, види да у поређењу са људима напољу, то је стварно рај на земљи. Али то није крај. То је наша припрема за право Царство Божије које нема краја.

Постоје многе књиге Православља које су нам сада доступне. Они који желе да озбиљно тумаче и схвате знаке времена, требало би да прво буду врло добро упућени у познавање ових књига, требали би да их читају, пажљиво их проучавајући и користећи их као дневну храну. Најбоље књиге за тумачење Апокалипсе нису нечија призвољна тумачења.

Најбоље књиге су основне духовне књиге. Пре свега, ту су основни текстови Православних догми, различити катехизиси. Једна од најбољих је дело из осмог века Светог Јована Дамаскина “Тачно излагање Православне вере”, која води кроз цео катихизис. Још раније дело Светог Кирила Јерусалимског “Лекције Катихизиса”,  т.ј. лекције за људе који се спремају за крштење, која пролази кроз Веру и говори тачно у шта Црква верује. Постоје многе сличне књиге, написане како у скоријим временима тако и оне и древних. Од скора, ту су катихизиси Светог Митрополита Платона и Митрополита Филарета које су краћи и једноставнији.

Поред ове две врсте књига - катихизиса и тумачења Писма- ту су и књиге о духовном животу. Оне укључују “Отачник” (који говоре о животу монаха у Египту и њиховој духовној борби), “Дијалоге” Светог Григорија Римског, “Лествицу” Светог Јована Лествичника, Житија Светих, “Беседе” Светог Макарија Великог, дела Светог Јована Касијана, „Добротољубље“, “Невидљиву борбу” и “Мој живот у Христу” Светог Јована Кронштатског.

Ове се књиге баве основама Православног духовног живота, православне борбе, како да одбијемо таласе демона, како да не паднемо у прелест (самообману). Све оне дају основно знање неопходно за разумевање знакова времена.

Онда, ту су дела скоријих писаца, која су истог духа са делима древних Светих Отаца. Два главна примера су два велика писца 19 века Русије, Свети Теофан Затворник и Свети Игњатије Брјанчанинов.Ова два писца су веома важна, јер доносе  учење Отаца сходно нашем времену. Они су већ објаснили многа питања која се појављују у стварима разумевања Светих Отаца.

Ту је и историја Цркве, која говори о Божијем Откровењу човеку и како Бог поступа са поштовањем према човеку. Веома је корисно да се читају приче из Старог Завета, јер се потпуно исте ствари дешавају и у Новом Завету. Онда би требало да се чита, заједно са Новим Заветом и историја Цркве Новог Завета. Нпр. постоји Еузебијева Историја Цркве, са траговима историје Цркве у прва три века, писано са стране Православне тачке гледиста. Врло је битно да се види шта рани писци Цркве пишу да је важно у Историји Цркве: Апостоли, Мученици итд.

Све ове разлиците књиге дају нам основно Хрисцанско знање, тј. катихизиси, тумацења Писма, књиге о духовном зивоту, скорије књиге писане у духу Отаца, историје Цркве. Пре него што прочитамо доста ствари о томе шта тачно знаци времена значе, требало би да имамо основно знање  из ових врста књига. Све оне нас припремају да схватимо понешто о знацима. Кад неко крене да подучава себе на овај начин, није у питању само гомилање знања и способност да понављамо из срца одређене фразе, да поседујемо право тумачење Писма, или било шта слично томе.

 

Духовна разборитост

 

Најважнија ствар коју неко стиче док чита основну литературу Православља је вештина која се зове разборитост. Када дођемо до два појма, која нам изгледају истоветни, или врло слични, вештина разборитости нам омогућује да увидимо која је лажна, а која је истинита; односно шта има Дух Христов, а шта може имати дух Антихриста.

Сама природа Антихриста, који ће бити последњи светски владар и последњи Христов противник је да буде анти-Христ и то “анти“ не значи само против, већ и уместо, имитација Христа. Антихрист, као што сви Свети Оци говоре у беседама о њему, биће неко ко опонаша Христа, ко лаже људе да се Христос вратио на Земљу.

Стога, ако неко има врло нејасну представу о Хришћанству, или тумачи Писмо по свом сопственом мишљењу (и према оним која долазе из сфере ваздуха, а сфера ваздуха није хришћанска већ антихришћанска), онда ће он доћи до врло антихришћанских закључака. Видећи Антихриста, он ће мислити да је то Христос.

Можемо дати пар примера, који ће нам појаснити како расуђивање може да нам помогне да схватимо неке прилично компликоване ствари, појаве. Једна таква појава је харизматски покрет. Ту је грчки свештеник отац Еузебије Стефану из Индијане, који шири овај покрет у Православној Цркви. Има већи број присталица и симпатизера. Био је у Грчкој и ускоро иде опет и има доста људи који су импресионирани њиме. Једни делимично виде разлог његовог успеха јер долази из једне атмосфере у којој људи, пошто су рођени Православци, иду у Цркву, примају Свете Тајне и све то узимају здраво за готово. Пошто код њих то постаје ствар навике, они не схватају да је цела суштина Цркве да имају Христа у срцу, и могу да прођу кроз цео живот Цркве а да им се срце не пробуди. У том случају, они су као незнабошци.

Што је и битније, они имају већу одговорност него незнабошци. Незнабошци, пагани нису никада чули за Христа, док особа која је Православна, а не зна шта је духовни живот, једноставно још није пробуђена за Христа.

Из такве средине долази и отац Еузебије. Видећи да је то духовно мртвило, а сасвим је у праву, пошто је много тога у Цркви духовно мртво, он жели да то оживи. Али, суштина проблема је што он сам припада истом таквом духу. У суштини, ви врло ретко видите да он чита основне духовне књиге. Он изабере једну или две, која му се учини да је у складу са његовим мишљењем, али он нема праву основу у Православним изворима. Он не сматра да су то најважније ствари за цитање.

Ако погледате дубље шта он и други људи који су у харизматском покрету говоре, а књига “Религија будућности“  улази у тај проблем до детаља, видећете да оно што они називају духовно буђење и духовни живот је у ствари оно што скорији Оци, као Свети Игњатије Брјанчанинов пажљиво описује као обману, прелест, т.ј. као убрзаније струјање крви које нам даје слику духовног, што у ствари нема никакве везе са духовном стварношћу уопште. То је толико различито и далеко од истинског хришћанског живота, који се испољава у књигама које смо помињали, као небо од земље.

Не обраћајући пажњу на детаље како се они моле, какве им се све појаве јављају на њиховим службама, уочавате да је основна идеја којом се отац Еузебије и харизматски покрет руководе лажна. Добили смо један чланак из часописа оца Еузебија, „Логос“. Ту он говори о великом изливу Духа Светог у последњим временима, пред Долазак Христов. Сви хришћани би требало да се обнове, да приме Свети Дух, да говоре језике. Ово је припрема за Христов Долазак и биће велики духовни излив пре него Христос дође.

Ако пажљиво читате Писмо, без убацивања својих произвољних претпоставки, чак и без светоотачких поука и тумачења, видите да нигде ништа не пише о великом духовном изливу на крају света. Сам Христос говори супротно. Прво даје Његово учење у погледу тога како треба да се молимо и имамо вере и не будемо бојажљиви.

Он нам даје пример удовице која одлази код судије и стално га моли да посредује у њеном случају и Он нам говори како и ми тако треба да се молимо и молимо и молимо док нас Бог не чује и услиши нас. Ово је веома добар пример молитве. А затим Он говори “Поред свега тога (тј. упркос чињенице да сам вас тако научио и да је ово прави пут молитве), да ли ће Син Човечији када дође, наћи веру на Земљи.“

Другим речима, упркос свему што вам је дано, практично неце остати ни један Хришћанин на крају света. “Да ли ће наћи веру на земљи?”, да Он неће наћи скоро никог.  Неће бити гомиле људи, који се моле и који су надахнути  Духом Светим на крају времена. Сви Свети Оци који о томе говоре, говоре да ће бити врло ужасних времена на крају света и говоре да ће прави, истински Хришћани бити сакривени, невидљиви за очи света. Они који буду видљиви свету, неће бити прави Хришћани.

Данас, имамо изванредна харизматска окупљања у Универзитету Нотр-Дама, сваке године у Јерусалиму се одршавају “харизматске“ конференције о Светом Духу. Шездесет, седамдесет хиљада људи долазе и окупљају се и моле се и дижу руке и сви говоре језике. Изгледа као да се време Апостола вратило, али ако погледате шта се тамо ради, видите да није у питању прави дух, у питању је лажни.

Стога, када отац Еузебије говори о Светом Симеону Новом Богослову, и како ви морате знати ко је Свети Дух и примити га свесно, то је лепо, то је добро учење - али ако имате погрешан дух, то учење не делује. И то није прави дух. Постоје бројни знаци који говоре да је  тај дух другачији и да није Дух Свети.

Ево једног случаја, где уколико имате основну хришћанску разборитост, можете да сагледате појаву за коју се тврди да је апостолска и да је истоветна са раним периодом Цркве, када се припремала за Други Долазак Христов. Ако погледате пажљивије, видите да није иста ствар. Ако ћемо баш, они су исти као они који желе да граде Храм за Христа. Они га граде за Антихриста, то је тотално супротна ствар.

Поново, видите како вам правилно расуђивање омогућава да процените појаве, које нису идентичне са Православним појавама, већ као нове ствари. На први поглед, питате се о чему се све ту ради.

То је карактеристично за интелектуалне покрете, нешто доспе у ваздух, сви га прихвате јер су времена зрела за то и онда сви крећу да прицају о томе, а то онда постане мода. Нико не зна како; само су сви спремни за то, неко то изненада помене и то почиње да кружи свуда.

 

Искривљеност Хришћанске једнакости

 

Ми данас имамо једну одређену идеју, која данас заокупља људе: такозвана идеја женских слобода. Ово се појављује у виду свештеница у англиканској цркви, а такође и у католичкој, која се за то припрема.

Наравно, ако погледате озбиљно, седнете и размислите о томе, и прочитате  шта Свети Апостол Павле говори о жени и тако даље, нећете имати проблема. Све је врло јасно, да је реч о још једној лудој идеји.

Али је врло интересантно да се загледа мало дубље и да се види одакле то потиче. Зашто постоји таква идеја, шта је то, шта је иза тога? Јер ако разумете стратегију ђавола, бићете мало боље припремљенији да му се супротставите.

Ова идеја о женским слободама може да се прати уназад најмање двеста година. Наравно, можете да идете и пре тога, али данашње стање потиче од пре најмање двеста година, од  претеча Карл Маркса, раних социјалиста. Ти социјалисти су говорили о великом добу утопије које ће доћи, када све разлике међу класама, расама и религијама итд. буду биле срушене. То ће бити једно велико ново друштво, они кажу, где ће сви бити једнаки. Ова идеја  је наравно, заснована на Хришћанству, али искривљеном, и води ка супротном.

Постојао је одређени филозоф у Кини у касном деветнаестом веку, који је довео ову филозофију до њеног логичног закључка, бар колико далеко може да се оде. Његово име је  К’анг Yу-Wеи (1858-1927). Он није нарочито занимљив, сем као ваплоћење те идеје, духа времена. Он је практично претходник  Мао Це Тунга и преузимања Кине од стране комуниста. Он је базирао своје идеје не само на искривљеном Хришћанству, које је преузео од протестаната са Запада, већ и на будистичким идејама. Дошао је на идеју те утопије, која мислим, треба да се оствари у 21 веку, према његовим пророчанствима.

У овој утопији, сви нивои друштва, све религијске разлике и све остале могуће разлике које узрокују друштвене везе биле би укинуте. Сви би спавали у спаваонама и јели у заједничким салама, мензама. И онда он са његовим будистичким идејама наставља даље. Каже да ће све разлике међу половима да се укину. Једном када људска раса буде уједињена, нема разлога да се ту стане - мора се ићи даље. Морају се укинути разлике између животиња и људи. Животиње такође улазе у царство, а онда када имате животиње...

Будисти такође врло поштују биљке; стога ће и све биљке ући у то царство, на крају и сав неживотињски свет. Па ће онда на самом крају света постојати апсолутна утопија свих врста бића, које су некако постале помешане међусобно и све су у потпуности једнаке.

Наравно, када читате о свему овоме, ви кажете: овај човек мора да је био луд. Али, ако погледате мало дубље, видећете да све долази од дубоке жеље, потребе за бар мало среће на земљи. Ни једна незнабожачка философија, међутим, не даје срећу; ни једна људска филозофија не даје срећу. Насе Хришћанство даје наду о Царству не од овог света. Идеја о савршеном царству долази од Хришћанства, али пошто ранији социјалисти нису веровали у други свет, ни у Бога, они су сањали о прављењу царства од овог света. То је у ствари и суштина комунизма

Ми наравно, видимо шта се дешава када се таква идеја примени у стварности. Имате експеримент са Француском Револуцијом, која је имала наизглед добре идеје - слобода, братство, једнакост - или Бољшевичка Револуција, или још скорије различите друге комунистичке револуције. Коначно, на крају имате и Камбоџу, малу сиромашну земљу која је три пуне године, трпела апсолутни комунизам и десило се да је најмање једна четвртина популације била уништена јер се нису уклапали: свако ко је имао образовање више од средње школе, свако ко је размишљао својом главом итд. Сада, режим је свргнут од снага које су мало мање суровије, али опет не постоји разлог за много весеља.

Ово показује, да када покушате да примените ове идеје у стварности,  добијате не рај, већ боље рећи, пакао на земљи. У ствари, цео случај са Русијом у задњих шездесет година је доказ овога, да не постоји рај на земљи, осим у Цркви Христовој, уз патње.

Наш Господ је прорекао да ћемо већ у овом животу ми примити стоструко више него што дајемо, али то мора ићи уз прогоне и патње. Они који желе да имају рај на земљи без патњи и прогона, који су чак и без вере у Бога, праве пакао на земљи. 

 

“Хришћанска” заинтересованост за НЛО

 

Други пример нових појава, за које на први поглед не знаш шта су, је сада врло уобичајена појава тзв. НЛО, летећих тањира. Постоји један протестантски проповедник, горепоменути Карл МекИнтир, који је екстремно строг и праведан и врло Библио – верујући. Има радио програм, “Реформа 20 века” и новине. Он је апсолутно у праву - морате се одвојити од свих људи који су у апостасији (одступништву) и његове идеје су врло лепе. Он је антикомуниста. Назива Билија Грејема одступником, заједно са свима који се не слажу са оним што он мисли да је исправно. Са ове тачке гледишта он је веома строг, али још ћете видети најчудније ствари у његовој философији. Нпр. он за себе гради Јерусалимски Храм, на Флориди.

Он има модел Храма и хоће да га направи, да би могао да се такмичи са Дизнилендом. Људи би долазили и плаћали да виде Храм који се гради за Христов Долазак. Ово би требало да буде добра прилика да се сведочи Хришћанство. Такође се занима и за летеће тањире. У сваком броју његових новина, постоје мале рубрике назване “НЛО рубрике”, где они испољавају велику задивљеност о свим чудесним, позитивним стварима које ови летећи тањири цине. Они праве конференције и праве филмове о томе.

Врло скоро је било пар протестантских књига о НЛО-има, које врло јасно показују да је реч о демонима. Особа која пише у рубрици о њима, се врло узнемирила и рекла да неки људи тврде да су та бића демони, али да она може доказати да нису. 

Она наводи случај породице на Средњем Западу која је видела летећи тањир. Летећи тањир се спустио, слетео и породица је видела малог “зеленог“, обично су три метра високи или слично, који је певао “Алилуја“. Они су стали, погледали и онда одлетели; претпостављам да им ниста вишше није рекао. И онда се цела породица бацила у размишљање; почели су да размишљају о “Алилуја“, да размишљају о хришћанству, погледали су у њихову Библију и на крају су завршили у Фундаменталистичкој цркви, прешавши у „хришћанство“. Стога, та особа говори, та бића мора да су нека врста људи која помажу Божијем Промислу да учини свет хришћанским, јер су певали “Алилуја“.

Наравно, ако читате Светог Игњатија Брјанчанинова, видећете какве су све обмане демони способни да ураде: демони се “моле“ за вас, чине чуда, праве најфантастичније појаве, доводе људе у цркву, раде све оно што зелите докле год вас држе у обмани. А када дође време, онда ће изненада извести трикове на вама.

Тако да ови људи који су прешли у неку врсту „хришћанства“, због тих тзв. ванземаљаца, чекају да их следећи пут виде; а следећи пут њихова порука може имати везе са Христовим Доласком на Земљу или несто слично. Очигледно је да је то све дело демона. То је стварност. Понекад је само машта, али када су то све стварне појаве, то све очигледно долази од демона.

Ово је основно. Ако читате било који текст раних Отаца, нека од Житија Отаца у Отачнику, видећете многе случајеве где су се ова бића изненада појављивала. Данас, они се појављују у летећим тањирима јер су се прилагодили људима данашњице; али ако схватите како духовна обмана функционише и какве све врсте лукавства ђаво има, онда нећете имати проблема са разумевањем о чему се ради када су у питању НЛО. И још нешто, особа која пише “НЛО рубрике“ је строги фундаменталистички хришћанин. Она очекује нова “открића“ од бића из свемира.

 

Зашто морамо имати Православни поглед на свет

 

Тако, да се вратимо на прву ствар: ми посматрамо знаке времена да би могли да препознамо Христа када Он дође, јер је било до сада много лажних христоса, много више ће их доћи, а на самом крају света доћи ће онај, ко се зове Антихрист.

Антихрист ће ујединити све оне који ће у обмани мислити да је он Христос, а то ће укључити све оне чија су тумачења Хришћанства изгубљена. Често видите људе који исповедају хришћанство, и изгледа да су многе од њихових идеја у реду - иду према Библији. Онда погледате мало овде, мало онде и видите да је ту грешка, па ту грешка итд.

Врло скоро, отац Димитриј Дудко, у малим новинама које он издаје, наводи да је срео некога ко за себе тврди да је Хришћанин. Када је кренуо да разговара са њим, осетио је да та особа није Православна и упитао га је: “Да ли сте ви Православни?“,

“О, па то није битно, сви смо ми Хришћани. Најважније је да смо сви ми Хришћани.“

Он је рекао, “Не, не ми морамо да будемо прецизнији од тога. Например, ако сте ви баптиста, а ја Православан, ја верујем да ми имамо Тело и Крв Христову, а ви не.“

Морамо бити прецизни, јер постоји много разлика. Добро је имати став, ја то поштујем, нећу се мешати у твоју веру, али поред свега тога постоји прави начин веровања и постоје путеви који одводе од истине. Ја морам да сам у складу са истином. На исти начин можемо видети много људи, који нису Православни, да имају много добрих ствари, али греше у неком погледу.

На крају, на Богу је да суди, не на нама. Али можемо видети шта се може десити, ако на све ове начине људи мало помало одступају, ако у последњим временима људи наставе да верују на овај начин. Ове грешке могу да узрокују да људи видећи Антихриста, мисле да је Христос. Постоје многобројне секте, које верују да Христос долази да влада хиљаду година из Храма у Јерусалиму.

Стога, када Јевреји крену да граде Храм, ове секте ће им се придружити, јер по њима, то је знак Христовог Доласка. Напротив, ми знамо да то није знак Његовог Доласка, јер Христос више неће долазити у Храм. Храм је срушен. Христос ће само доћи онда на крају света, када треба да започне своје вечно Царство. Једини који ће доћи у Храм је Антихрист.

Ето, то је разлог засто Православни Хришћанин мора да схвати да је припрема на овом пољу апсолутно неопходна. Што смо ближе последњим временима, то је више неопходније разумевање и припрема.

 

Поглед на посебне знаке

 

Да сада погледамо на тренутак на знаке наших времена, који говоре да је Други Долазак Христов, коме ће претходити долазак Антихриста, близу. У погледу пророчанстава из 24 главе по Матеју, пре свега, лажни христоси који ће доћи, затим ратови, болести, земљотреси, прогони - тешко је просудити јер се све то већ дешавало у  току протеклих две хиљаде година. Тачно је да је све то израженије као никада пре, али је такође тачно да може бити и много горе. Ови знаци су на почетку знакова, али они још нису тако озбиљни, да би могли рећи да се налазимо управо у последњим данима.

Један знак, ипак, је врло интересантан и који се испољава у нашим временима, је тај да је сада Христос изложен на сцени. У ранијим временима, никад није било дозвољено да Христос буде описан на сцени, јер глумац даје људску интерпретацију, а Христос је Бог.

У Православљу нема одређеног канона о томе, али су Православни погледи против тога; и протестанти и католици би до пре пар година били ужаснути да неки глумац игра, тумачи Христа. Сада је то постало уобичајено, не само у религијском контексту, већ и у контексту далеко од религије. “Јеванђеље“, “Исус Христос суперстар“ и слично; све ово представља светогрђе, које приказује Христа у световној форми људима. Ово је врло карактеристично за наше време, јер приказује и неверујућим људима слику Христа, тако да када се буде појавио Антихрист, они ће реци “Аха, видео сам нешто слично на филму. То мора да је то.“ (филм “Христово страдање“ је још богохулнији пример, него овде наведени)

 

Растуће хлађење љубави

 

Још један врло карактреристичан знак за наша времена, је следећи поменут у Јеванђељу по Матеју: да ће љубав многих захладнети. Ово изгледа да представља недвосмислену, несумњиву карактеристику наших времена и то у већем степену него икада раније. Неко може приметити да то неки називају и нихилизам. Људи чине злочине без икаквог одређеног разлога, не ради зараде, већ само из узбуђења, јер они немају Бога у срцу. Где год да погледате, видите мањак нормалних људских односа у породицама, што производи хладне људе. То је врста људи, која се у тоталитарним друштвима користи као радна снага у концентрационим логорима, итд.

Скоро смо имали трагедију у Џонстауну, која је била изазвана од америчких грађана. Људи су били идеалисти, који су се сасвим посветили циљу. Иако се сада открива да је то била комунистичка комуна, ипак, људи су наводно били хришћани.

Вођа је био свештеник тзв. “христове цркве“, једне од главних њених струја. Али иако су ти људи наводно имали неку свест о Богу и Хришћанству, они су се хладно поубијали. Они који су испили отров и дали га својој рођеној деци, учинили су то са врло смиреним изгледом. Ту нема проблема: то је твоја дужност, то ти је речено да урадиш. О овој врсти хладноће Христос говори.

Свака врста било какве људске топлине је нестала, јер је Христос отишао из срца: Бог је отишао. Ово су застрашујући знаци насег времена. И што је још битније, трагедија која се десила у Џонстауну је само упозоравајући знак, јер изгледа да ће јос много горе ствари наићи. Ово је ђавоље дело, очигледно.

Само пар година пре тог случаја, чули смо шта се десило у Камбоџи. Мала група људи, њих десет или двадесет, заузели су целу земљу и сурово убили око два милиона људи, зарад неких апстрактних идеја.

“Ми ћемо се вратити на село,” они су говорили: стога су сви морали да напусте градове. Ко није могао, био је убијен. Људи у болницама, на операционом столу, морали су да напусте град, ако нису, умирали су - били су убијани и остављени у јарку. Лешеви су били нагомилани по градовима - било је застрашујуће.

Ово представља исто оно што се десило и у Дзонстауну, хладноћу засновану на некој идеалистичкој идеји, успостављање комунизма на земљи. Испада да је Достојевски био у праву. У једној његовој књизи, лик по имену Шигалов, теоретичар, има апсолутну теорију како комунизам треба да дође на земљу. Он сматра да је идеално стање на земљи, истински комунизам. Нажалост, он говори, да би уредили срећу шездесет милиона људи, морали би да убијемо сто милиона људи. Али, зато би ти људи, тих шездесет милиона били срећни као нико пре, а оних сто милиона би послужили као ђубриво за будући светски рај.

Десило се да је у Русији тачно сто милиона људи нестало, од 1917, од чега су бар шездесет били убијано од Совјета лично.

Ово је врло, врло присутно у нашим временима: да љубав захладјује. Ово се јавља и међу хришћанима, не само код свих осталих.

Онда, још један знак, који је данас достигао размере као никада досад. Јеванђеље се проповеда по целоме свету.

Текст Јеванђеља се преводи на скоро све језике света који се данас говоре, мислим да их је око хиљаду. Осим тога, Православље се проповеда по целој Африци. Ми шаљемо насе часописе у Уганду и Кенију - и добијамо писма, врло дирљива писма од младих Африканаца који су постали Православни. Врло поштују свог епископа, иду и на семинаре. Очигледно је да је снажно осећање Православља даровано људима из Африке. Они су врло једноставни људи.

Православље не мора да буде сложено ако постоје прости (једноставни) људи, којима се оно проповеда. Само у случају када други покушавају да га оповргну и говоре да Писмо говори нешто другације, покушавајући да дају произвољно тумачење, што значи одбијање свештеника, епископа итд. Једноставни људи одговарају на Православље као што су  увек и одговарали у прошлости. Проблем је, пре свега, са компликованим људима.

 

Храм у Јерусалиму

 

Ту је и знак “мрзости  опушћења“, и свега што је у вези са Храмом у Јерусалиму. По први пут у историји, сада постоји таква могућност. Градња Храма је покушана само једном у ранијој историји, у четвртом веку. Знање овога, врло добро показује како историја Цркве може помоци.

Можемо наћи више извора о том догађају из четвртог века: Свети Кирило га помиње, као и неколико историчара Цркве тог времена. Јулијан Одступник, пошто је имао велику жељу да збаци Хришћанство, решио је, пошто је Христос прорекао да неће остати камен на камену од Храма, да ако поново сагради Храм, тиме покаже да је Христос преварант и незнабоштво би се повратило. Он је намерно позвао Јевреје натраг у Јерусалим, да би они почели да подижу храм са његовим благословом. У току дана би мало саградили, да би следећег јутра пронашли сво камење разбацано по земљи. Покушали су поново, а онда је пламен кренуо да излази из темеља. Сви се историчари слазу у овоме.

А поготово, што данашњи модерни, рационалистички историчари не могу да негирају списе и чињеницу да се нешто заиста догодило, почињу да говоре нешто типа: “Мора да су имали скривену нафту или подземне гасоводе.“ То је очигледно било чудо Бозије, које је спречавало градњу Храма,  јер му није било време. Он ће бити саграђен на крају времена. У сваком случају, одустали су од градње. Од неколико каменова који су преостали, више није остало ништа. Пророчанство се испунило за време Јулијана Одступника. 

Али, од 1967 место где се Храм налазио, је поново у рукама Јевреја. Стога, по први пут, постаје врло могуће да ће Храм бити изграђен. Једино што омета, је велика џамија коју муслимани имају тамо. Ако буде уништена, вероватно ће почети рат.

Од 1948, тамо се налази посебна држава Јевреја на Светој Земљи. Неверним Јеврејима ће Антихрист доћи. Он ће прво доћи до Јевреја, а онда целом свету кроз Јевреје; и шта ће се још само десити остатку верних Јевреја, који ће коначно примити Православље на самом крају времена.

Тако да је овај знак Храма врло значајан. Када видимо да се Храм гради, значи да смо пред вратима, јер је то један од кључних знакова самог краја. За сада, наравно, нема градње, али постоје разне гласине да су планови направљени, да је камење скупљено, итд. Очигледно је да и Јевреји размишљају о томе.

 

Остали знаци

 

Још један знак је чињеница да ће Антихрист када буде дошао, бити владар целога света, а само је у нашем времену постала реалност да један човек може завладати светом. Сва светска царства до сада су заузимала само део планете, а пре модерних комуникација, било је немогуће да један човек завлада целим светом.

Штавише, са повећаним комуникацијама, атомским бомбама и савременим оружјем, могућност настанка патње и невоља светских размера постаје већа него икада. Очигледно је да ће следећи рат у историји човечанства бити разорнији него икада и вероватно ће узроковати у првих пар дана, висе жртава него сви ратови у историји. Поред атомских, ту су и биолошка оружа за ширење болести међу људима, отровни гасови и свакаква фантастична оружја, која у случају општег рата могу бити искоришћена.

Ту је и чињеница да су данас људи више него икада међусобно повезани, што може узроковати да када наступи нека велика катастрофа у некој земљи, инфлација или слично, то може погодити остатак света.  

Ово смо већ видели тридесетих година, када се Велика Депресија из Америке проширила у Европу. У будућности, очигледно је да се нешто још горе може десити. Ако једна земља крене да гладује, или жетва једне године не роди у Канади, Аустралији, Америци и Русији - све четири велике земље које снабдевају тржиште - замислите само како ће остатак света бити погођен.

 

Упозорење онима који су "притиснути" суморношћу и Страшним Судом

 

Сви ови знаци су врло негативни. Знаци који показују колапс света, да је свет близу краја, да Антихрист треба да дође. Врло је лако да се погледа у све ове знаке и да се доспе у негативно расположење, ако будемо тражили само негативну страну.

Штавише, неко може развити целокупну личност - негативну личност - засновану на овоме. Када год се неке нове вести појаве, он каже: “Ах, па наравно, тако то иде, а биће све горе.” Следећи долази и говори: “Да, да очигледно је шта ће се десити, а може бити још само горе.” Све што погледа, може му изгледати само као негативно испуњење ужасних времена.

Истина је да морамо бити свесни ових ствари, да не смемо бити претерано оптимистични због савремених догађаја, јер су вести у насе време ретко добре. У исто време, међутим, ми треба да чувамо на уму разлог сагледавања знакова времена. Ми посматрамо знаке времена, не само да би видели када ће Антихрист доци. То је, пре споредна ствар.

Ми посматрамо знаке да би знали када ће Христос доћи. То је основно што морамо да имамо на уму, да не би били надвладани суморношћу, депресијом, затварањем у себе, гомилањем хране за будућу несрећу. То није баш паметна ствар. Ми, радије, треба да се трудимо да будемо Хришћани, тј. да мислимо о другим људима, покушамо да им помогнемо. Ако смо ми хладни, суморни и песимистични, ми учествујемо у хладноћи која је један од знакова краја. Требало би да будемо топлији и да помажемо једни другима. То је знак Хришћанства.   

Ако погледате у историју, (то је још један од добрих разлога да се чита историја Цркве), видећете да је кроз целу историју човечанства, кроз цео Стари Завет, Нови Завет и кроз сва Хришћанска царства касније - ако погледате незнабошце, пагане, иста ствар - постоји континуирано време патњи. Где су Хришћани присутни, ту су суђења, прогони, међутим сви ови Хришћани су освајали Царство Небеско.

Стога, када време прогона наступи, ми треба да се радујемо. Ту је у новинама оца Димитрија Дудка описан занимљив слуцај. Жена у Русији је затворена на психијатријску клинику, јер се крстила на месту где није требало, јер је носила крст и слично. Отац Димитрије и његова духовна чеда су отпутовали у Москву, отишли на клинику, заказали састанак, разговарали са доктором и на крају га убедили да она не треба да буде ту.

Отац Димитрије је говорио: “Они су се плашили нас, јер када сте их притиснули о њеном држању на том месту, они су изјавили да они у ствари немају закон који може да је задржи ту.”

Коначно су се сложили да је пусте одатле, након што је била тамо недељу дана. Док је била тамо, давали су јој разне лекове и ињекције, покушавајући да је сломе и да је одврате од религије. Када је изашла, била је мало уздрмана.

Села је на клупу ван клинике и почела да говори: “Знате, док сам била тамо и док су се односили према мени одвратно, била сам смирена, јер сам осећала да ме Неко штити; али када сам изашла, одједном ме је ухватио страх. Сада сам скроз узнемирена и уплашена да ће они поново доћи по мене, да ме тајна полиција прати иза угла.”

Оцигледно је зашто је то било тако. Када вас прогоне, Христос је са вама, јер патите због Њега. А када сте напољу, постоји неизвесност да ли ћете се вратити у то стање. Почињете опет да размишљате људски.

Када сте тамо, ви немате никакав ослонац, стога морате имати Христа. Ако немате Христа, немате ниста. Када сте напољу, почињете да размишљате и да се ослањате на себе и губите Христа.