Савремени човек се заварава некаквом својом назови просвећеношћу,

а у ствари је запао у дубоку таму незнања

 

"Оче, рекох ја, ви, ето, непрестано говорите о задобијању, благодати Светога Духа као о циљу хришћанског живота, но како ја могу осетити благодат Божју? Добра дела су видљива, а зар се Дух Свети може видети? Како могу знати да ли је Он са мном или није?"

"У данашње време, одговори Старац, због наше безмало свеопште хладноће према светој вери у Господа Исуса Христа, због наше непажње на дејства Његовог Божанског Промисла у нашем животу и због нашег заборава да општимо с Њим, ми смо дошли дотле да смо се, може се рећи, готово сасвим удаљили од истинског хришћанског живота.

Нама сада изгледају несхватљиве речи Светога писма где Дух Божји говори кроз уста Мојсеја: “И Адам и Ева зачуше глас Господа Бога, Који иђаше по врту” (I Мојс. 3,8), или пак, речи св. апостола Павла: “Хтели смо у Ахају али Дух Божји пође с нама, и онда пођосмо у Македонију и Дух Божји пође с нама” (види Д. ап. 18,12 и 16,9-10). Нејасна су нам и сва она многобројна места у Светом писму где се говори о Божјем јављању људима.

Неки данас говоре: "Та места су неразумљива. Откуд су људи могли видети Бога?" Међутим, нема ту ничег необичног. Савремени човек то не разуме зато што се удаљио од простоте првобитног духовног знања. Заварава се некаквом својом назови просвећеношћу, а у ствари запао је у дубоку таму незнања.

Постало му је несхватљиво Божје јављање у свету што је некада људима било толико јасно и природно да су о томе међусобно разговарали. На пример, многострадални Јов је одговорио својим пријатељима који су га осуђивали мислећи да он хули на Бога: “Како би то могло бити кад ја осећам дах Сведржитеља у ноздрвама мојим” (Јов 27, 3).

То јест, како бих ја могао хулити на Бога кад Дух Свети пребива са мном? Кад бих ја хулио на Њега, Дух Свети би одступио од мене, а ја, гле, и дах Његов осећам на ноздрвама својим. У истом смислу говори се и за Аврама и за Јакова да су видели Господа и беседили с Њим.

Мојсеј је видео Бога, а видео Га је и сав народ који је био са Њим кад је с таблицама Закона, које се удостојио примити од Бога, силазио са горе Синаја. Стуб од облака и огња који је служио као путоказ народу Божјем у пустињи није ништа до видљиви знак благодати Духа Светога.

Нису људи видели Бога и благодат Његовог Духа Светога у сну, или у машти, или у бунилу, него истинито и на јави. Ми смо данас толико немарни према своме спасењу да више нисмо у стању да разумемо речи Светога писма онако како би требало. А то је све због тога што не тражимо благодат Божју, нити јој због наше гордости ума допуштамо да се усели у наше душе. Зато и немамо истинске просвећености од Господа, која се шаље у срца људи који траже Бога и који су гладни и жедни Његове правде.

Узмимо, на пример, оно место у Светом писму где стоји: “А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну у њега дух животни; и поста човек душа жива” (I Мојс. 2,7).

Многи ово тумаче као да до тог тренутка није било у Адаму душе и духа човечјег, но да је било тобож само тело, створено од праха земаљског. Св. апостол Павле јасно каже: “Да буду савршени ваш дух, душа и тело за долазак Господа нашег Исуса Христа” (види I Сол 5,23). Сва ова три дела нашег бића, створена су од праха земаљског. Адам, дакле, није створен као мртво, него као живо биће, слично осталим живим створењима на земљи којима је Бог дао душу живу. Али ево у чему је сила и слава човекова.

Господ Бог је после удахнуо у Адама дах живота, то јест благодат Господа Бога Духа Светога, Који од Оца исходи и у Сину почива и ради Сина се у свет шаље. Адам је виши од свих створења Божјих, круна Божјег стварања на земљи, зато што има у себи Свесвети Дух Божји. Тек када је Господ удахнуо у Адам дах животни, он поста душа жива, то јест, савршено подобан Богу и као Он бесмртан у векове векова. Читава природа била је покорна Адаму као љубимцу Божјем и као господару и цару твари. И све живо умиљавало се њему као најсавршенијем створењу Божјем на земљи.

Онај дах животни који је Творац васељене и Сведржитељ Бог удахнуо у Адама испунио је Адама толиком мудрошћу да никада није било, нити ће бити мудријег човека на земљи. Кад му је Господ заповедио да надене име тварима, Адам је свакој твари дао такво име које управо одговара њеним својствима. Тим истим дахом живота Адам је чуо Господа како ходи по рају, разумевао беседу светих анђела, као и језик свих звери, птица и осталих животиња. Сада је све то сакривено од нас, палих и грешних. Међутим, Адаму је све то било јасно.

Ту исту мудрост Господ Бог је даровао и Еви и створио је, не од праха земаљског, него од тела Адамовог у Едему сладости, у рају којег је Он посадио на истоку. А да би њих двоје могли заувек задржати у себе та бесмртна благодатна и савршена својства оног даха живота, Бог је подигао у сред раја дрво Живота у чијим се плодовима чувала суштина и пуноћа дарова Божанског даха. Да Адам и Ева нису згрешили, то би и они и све њихово потомство могли, једући плодове с Дрвета Живота, вечно одржавати у себи животворну силу Божје благодети, бесмртну младост, вечну пуноћу тела, душе и духа, бесмртност и непролазно блаженство. Али, кад су они превремено и противно заповести Божјој окусили плод са Дрвета познања добра и зла, и себе изложили невољама које су биле последица преступања заповести Божје тада су се лишили тог неоцењивог дара благодати Духа Божјег, тако да до самог доласка у свет Богочовека, Господа нашег Исуса Христа, Дух Божји не беше у свету, јер Исус још не беше прослављен (Јован, 7,39).

Па ипак, то не значи да у свету уопште није било Духа Божјег. Његово присуство само није више било онако потпуно као што је било у Адаму, или после у нама православним хришћанима. Дух Божји се, ипак, пројављивао током читавог Старог завета и видљиви знаци Његовог присуства били су познати људском роду.

Тако на пример, Адаму а заједно с њим и Еви, после њиховог пада, биле су откривене многе тајне које су се односиле на будуће спасење човечанства. Чак је и Каин разумео благодатни глас Божји који га је укоревао за његов грех. И Ноје је беседио с Богом. Аврам виде Бога и дан Његов и зарадова се. Благодат Светога Духа дејствовала је јасно и у свим старозаветним пророцима и светитељима израиљским. Због тога је код Јевреја била основна пророчка школа где се учило како се распознају Божји знаци и анђелска јављања од обичних јављања, која се дешавају у природи неблагодатног земаљског живота.

Св. Симеон Богопримац, богородитељи Јоаким и Ана и други безбројни угодници Божји доживљавали су многа и разноразна Божанска јављања, чули гласове и примали откривења, која су се потврђивали очевидним чудесним догађајима. Дух Божији дејствовао је видљиво, премда не онако силно као у изабраном народу и међу незнабошцима који нису познавали истинитог Бога. Он је и међу њима налазио изабранике своје.

То су били они који су, лутајући у тами незнања Бога, тражили истину, те су због тог богоугодног тражења истине постали учесници Божанског живота, јер је речено: кад незнабошци немајући Закона сами од себе чине што је Богу угодно, они доказују да је Закон Божји написан у срцима њиховим (види Рим. 2,14-15). Истину Господ толико љуби да Сам, Духом Светим, говори о њој: ,,Истина ће никнути из земље и правда ће с неба приникнути” (Пс. 85,11).

    Тако, дакле, и у јеврејском народу, изабраном и богоугодном, и међу незнабошцима, који нису познавали Бога, сачувала се свест о Богу и јасно сазнање о томе како Господ Бог Дух Свети дејствује у човеку и по којим спољашњим и унутрашњим знацима могућно разликовати дејство Духа Светога од демонске обмане. Тако је то било све од пада Адамовог до доласка у свет Господа нашег Исуса Христа.

Без овог опитног појимања дејста Духа Светог, људи не би могли познати у Христу Сина Човечијег и Спаситеља Кога је Бог био обећао Адаму и Еви. Тако је Духом Светим св. Симеон Богопримац познао Христа Спаситеља у Јерусалимском храму и св. пророчица Ана, просвећена тим истим духом, познала је у Богомладенцу обећаног Месију, истинитог Христа, Бога и Човека, који је дошао да спасе Адама и сав његов род.