“Реч је Твоја, Господе, светлост стази мојој“ – кад ме та светлост не

би посећивала у тами мојих брига чиме бих осветљивао свој животни

пут замрачен злобом непријатеља мојих!?

 

"Још вам морам објаснити у чему је разлика између дејства Духа Светог, који се тајанствено усељава у срца оних који верују у Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, и дејства таме греховне која се дешава због сплетки и злобе демонске.

Дух Божји опомиње нас на речи Господа нашег Исуса Христа и дејствује заједно с Њим радујући срца наша и управљајући стопе наше на пут миран. А лукави, демонски дух мудрује супротно Христу и дејства су његова бунтовна, похотљива и испуњена гордошћу овога света.

'Заиста, заиста вам кажем: који верује у Мене има живот вечни'' (Јован 6,47). То јест, ко има у себи благодати Духа Светога, као у веру у Христа, а ко би слабости људске душевно умро због неког греха, он неће умрети занавек, него ће васкрснути благодаћу Господа нашег Исуса Христа, Који узима на Себе грехе света и дарује нам благодат изобилну. За ову благодат, која се објавила свету и роду нашем кроз Богочовека, речено је у еванђељу:

''У њој беше живот, и живот беше светлост људима. И светлост се светли у тами и тама је не обузе'' (Јован 1,4-5).

То значи да благодат Светога Духа, која нам је дарована при крштењу у име Оца и Сина и Светога Духа, без обзира на касније човекове грехе и моралне падове и без обзира на таму која обузима нашу душу, светли и даље у срцу нашем као исконска, божанствена и најдрагоценија светлост.

Та Христова светлост у души непокајаног грешника вапије Оцу: "Ава Оче" (Рим. 8,15) и не гневи се до краја због непокајаности овог грешника! А касније, пошто се грешник обрати на пут покајања, та светлост Христова разгони таму грехова и поново одева бившег преступника у нетрулежну одећу, изаткану од благодати Духа Светог.

    Навешћу вам још неки пример да бисте сасвим разумели шта је благодат Божја, како се она распознаје и у чему се нарочито испољава њено дејство у човеку. Благодат Духа Светог је светлост која просвећује човека. О томе говори читаво Свето писмо.

Тако на пример, богоотац Давид каже: ''Реч је Твоја жижак нози мојој и светлост стази мојој'' (Пс. 119,105). То јест, благодат Божја, изражена у заповестима Господњим, светилник је мој и светлост моја. Кад ме та благодат Духа Светога, коју ја пажљиво и усрдно задобијам, проучавајући се седам пута на дан судом правде Твоје (Пс. 119,164), кад ме та благодат не би просвећивала у тами мојих брига које ми доноси моје звање, чиме бих осветљивао свој животни пут замрачен злобом непријатеља мојих!?

Господ је толико пута јавно показивао дејство благодати Духа Светога на онима које је Он освећивао и просвећивао својим великим доласком. Сетите се Мојсеја после његове беседе с Богом на Синају. Присутни народ није могао погледати у Мојсеја због необичне светлости којом је просијавало његово лице. Да би могао изићи пред народ, Мојсеј је морао покрити лице – толико је била јака светлост која га је испуњавала.

Сетите се још Преображења Господњег на гори Тавору. ''И преобрази се пред њима и засија се лице Његово као сунце а хаљине Његове посташе беле као снег... и ученици падоше ничице, и уплашише се'' (Мат. 17,2 и 6).

А кад се указаше уз Спаситеља Мојсеј и Илија ''облак сјајан заклони их'' (Мат. 17,5) испред очију светих апостола који нису могли издржати заслепљујућу светлост Божанске благодати.

Ето, тако се јавља благодат Светог Духа у неисказаној светлости у онима које Бог посети по милости Својој.