Наша несрећа је у томе што напредујући у узрасту,

не напредујемо у благодати и разуму Божјем

 

    Кад је Господ наш Исус Христос извршио дело нашег спасења, тада је Он, по Свом васкрсењу, дунуо у св. апостоле и обновио у њима дах живота који је Адам изгубио и даровао им адамовску благодат Свесветог Духа Божјег. Али, то није све.

Гле, Он им је још обећао да ће им послати Духа Светог, утешитеља Који ће и њих и све следбенике Његове научити свакој истини и Који ће им напоменути све што им је Он говорио док је још био у свету. Овим је Господ Христос обећао ученицима Својим “благодат за благодаћу” (Јован 1,16).

И заиста, у дан Педесетнице Бог је на величанствен начин послао Духа Светог који је у хујању ветра и у виду огњених језика сишао на Пресвету Богородицу и свете апостоле. Дух Свети уселио се у њих и испунио их силом и оним чудесним огњем Божанске благодати која је обрадовала њихова срца и која и данас испуњава радошћу срца свих удеоничара тог Божанског Духа. Та иста благодат Светога Духа даје се свима нама, Христовим вернима, у тајни св. крштења и тајанствено се запечаћује у нама миропомазањем, како је то указано св. Црквом, вековном чуварком благодати Божје.

Вршећи св. тајну миропомазања свештеник говори: “Печат дара Духа Светога”. На шта ми људи  стављамо своје печате? Стављамо их тамо где чувамо неку своју драгоценост. Шта на свету може бити драгоценије од дарова Духа Светога које примамо у св. тајни крштења!? Благодат коју на крштењу добијамо толико је велика, тако неопходна и тако животворна за човека да је Бог не одузима чак ни од човека јеретика све до саме његове смрти, то јест, до рока означеног одозго по Промислу Божјем ради доживотне пробе човека на земљи.

У том, Богом дарованом размаку времена, уз помоћ силе благодати која му је дарована одозго, дато је човеку да покаже за шта је способан и шта је у стању учинити. Кад после крштења не бисмо грешили остали бисмо заувек свети и непорочни угодници Божји и били бисмо сачувани од сваке нечистоте тела и духа. Наша несрећа је у томе што напредујући у узрасту не напредујемо у благодати и разуму Божјем, као што је у томе напредовао Господ наш Исус Христос, него напротив кваримо се, мало по мало лишавамо себе благодати Свесветог Духа Божјег и постајемо мање или више грешни људи.

Али кад неко покренут премудрошћу Божјом која иште наше спасење, реши да се из љубави према Богу потруди за своје спасење, тада тај, послушан гласу премудрости Божје, почне да се каје за своје грехе. Каје се и чини добра дела супротна гресима које је починио, и кроз добра дела, учињена Христа ради, опет задобија Духа Светога Који унутра, у њему, устројава поново царство Божје. Не говори узалуд Реч Божја: "Царство је небеско унутра, у нама" (Лука 17,21) и они који се труде и наваљују улазе у њега (Мат. 11,12). Улазе у њега они који се кају и труде да се поправе, без обзира на њихову грешност која их удаљава од Бога.

Ти покајани грешници пред лицем Божјим постају бељи од снега, јер су очишћени благодаћу Његовом. “Дођите, вели Господ. Ако греси ваши буду као скерлет, постаћете бели као снег” (Исаија 1,18).

Њих је тајновидац св. Јован Богослов видео обучене у хаљине беле и с палмовим гранама, тим знамењем победе у рукама, како певају Богу дивну песму: Алилуја (Откр. 7,9 : 19,1). За њих је анђео рекао: ,,Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убелише хаљине своје у крви јагњетовој” (Откр. 7,14). Опраше их страдањем и убелише их причешћем пречистим и животворним Тајнама Тела и Крви Јагњета, непорочног и пречистог Христа, закланог по његовој вољи за спасење света, јагњета “које се непрекидно приноси на жртву и дели (верницима) и никада не нестаје” (Молитва на св. Литургији).

     Дајући нам Своје Тело и Крв, Господ нам у замену за изгубљени плод с Дрвета Живота даје Себе, најдражи дар који превазилази сваки ум. Тога плода хтео је зао дух, непријатељ људски, да лиши Адама и род његов. Адам је згрешио, а Господ нам дарује Искупитеља у Сину Дјеве Који је смрћу уништио смтр.

Ђаво је преварио Еву, а Бог нам даје у Приснодјеви Богородици Марији заступницу пред Сином Својим и Богом нашим. Она је непостидна и непобедива Заступница чак и најокорелијих грешника јер је “страх и трепет” за зле духове и демони не могу нашкодити ономе ко Њу призива.