Молитва је оруђе којим увек располажемо

 

Свако добро дело учињено из љубави према Христу доноси благодат Светога Духа, но молитвом се то најлакше постиже, јер је молитва оруђе којим увек располажемо. Може се догодити да бисте хтели да идете у цркву али да црква није близу, или да је служба свршена. Или имате жељу да уделите сиромаху, но или њега нема или немате шта дати. Или желите да будете непорочни али за то немате снаге, или због ваше природе или због сплетки зли духова којима се ви не можете успротивити по људској немоћи. Имате жељу и било које друго добро дело да учините ради Христа, но или немате снаге, или немате прилике за то. Све то, међутим, не важи када је у питању молитва. За молитву увек има могућности. Она је доступна и богатом и сиромашном, и знаменитом и простом, и силном и слабом, и здравом и болесном и праведном и грешном.

Снага молитве је огромна и више него све друго даје Духа Божјег. А молити се није тешко. Благо нама ако нас Господ Бог затекне на молитвеном бдењу, испуњене даровима Духа Светог Његовог! Тада се можемо смело надати да ћемо бити узети на облацима у сусрет Господу на ваздуху, Који долази са славом и силом великом да суди живима и мртвима и који ће дати свакоме према делима његовим (в. I Сол. 4,17).

Ето, ви сматрате за велику срећу што можете да разговарате са мном – убогим Серафимом, јер верујете да ни он није лишен благодати Господње. А шта да кажем тек о радости сусрета нашег са Самим Господом, непресушним Извором сваког добра и земаљског и небеског! А кроз молитву ми се, ето, удостојавамо да разговарамо лично с Њим, Свеблагим и Животворним Богом и Спаситељем нашим.

Но, молити се треба само до оног тренутка док Бог Дух Свети не сиђе на нас у Њему знаној мери Своје небеске благодати. А кад Он благоизволи да нас посети, тада трба престати с молитвом.

Јер, зашто му и даље говорити: “Дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше” (молитва “Царују небесниј”), кад Он већ дође к нама који га очекујемо и са смиреношћу и љубављу призивамо Име Његово, жељни да га сретнемо унутра, у одајама наших душа, жедних и гладних Његовог доласка. Ја ћу вам то објаснити на примеру. Рецимо, ви мене позовете у госте и ја, по вашем позиву, дођем к вама и хоћу да разговарам са вама. Међутим, ви настављате да ме позивате: молим вас, изволите к мени. Ја бих, нажалост, морао помислити: шта је то с њим? Да ли је с њим све у реду? Ја сам му дошао, а он ме и даље позива!  

Зато је и речено: “Очистите себе и признајте да сам ја Бог па ћу се узвисити над народима, узвисићу се над земљом”. Тј. : Јављам се и јављаћу се сваком ко у мене верује и позива ме и разговараћу с њим као што сам некад разговарао с Адамом у рају, Аврамом, и с Јаковом и с другим слугама мојим, Мојсијем, Јовом и њима сличнима. Многи тумаче да се то очишћење себе, то “испражњење” односи само на светске послове, тј. да се при молитвеном разговору с Богом треба ослободити и “испразнити” од светских послова. Но, ја ћу вам по Богу рећи да је потребно не само да се за време молитве испразнимо од животних брига, него је понекад потребно да се испразнимо чак и од саме молитве.

Наиме, кад због свемоћне силе наше вере и молитве, Господ Бог Дух Свети изволи да нас посети и да дође к нама у пуноћи Своје неисказане благости треба престати са молитвом. Немирна је душа и у немиру се налази чак и кад се моли. Кад дође Дух Свети трба бити у потпуној тишини, ћутати и слушати пажљиво речи вечнога живота које Он тада жели да нам саопшти. Треба још бити у потпуној трезвености душе и тела, у непорочној чистоти тела, као што је било заповеђено Израиљцима на брду Хориву кад су чекали да им се јави Господ на Синају. Бог је огањ који спаљује сваку нечистоту, па се не може ступити у општење с Њим нечистог тела и душе.

"А како је," упитах ја, "с осталим добрим делима, учињеним Христа ради, у погледу задобијања благодати Светога Духа? Говорили сте ми до сада само о молитви."

"Задобијајте благодат Духа Светога и свим другим добрим делима и учињеним Христа ради. Тргујте њима духовно, тргујте онима од њих које нам доносе највећи духовни добитак. Сабирајте капитал благодатног обиља Божје благости, слажите га у вечну Божју ризницу где се прима нематеријални интерес и то не по четири, или по пет, или по шест на сто, него по стотину на један духовни залог и чак небројено пута више од тога. На пример, доноси ли вам више благодати Божје бдење и молитва – ви се онда молите и бдите; доноси ли вам пост много Духа Божјег – ви постите; доноси ли вам више благодати милостиња – ви делите милостињу. У том  смислу сами размишљајте о сваком добром делу које чините из љубави према Христу."

    Ево, испричаћу вам нешто о себи. Ја сам се родио у породици трговаца из Курска. Док још нисам био дошао у манастир ми смо се бавили трговином и трговали робом која нам је највише прихода доносила. Тако поступајте и ви. Као што у трговини није вештина у томе да се само тргује, него у томе да се што више заради, тако вам је и у хришћанском животу. Није ствар у томе да се човек само моли или чини које било друго дело.

Јер, иако Апостол вели: “Молите се Богу без престанка”, он ипак, као што знате, на другом месту каже да више воли да у цркви кажемо пет речи од срца, него ли хиљаду речи језиком (в. Кор. 14,19).

А и Господ говори: “Неће сваки који говори : Господе! Господе! ући у Царство небеско, него ко чини вољу Оца Мога који је на небесима” (Мат. 7,21), тј. онај који извршује дело Божје са страхопоштовањем, јер је проклет свако ко немарно врши дело Божје.

А дело Божје је ово: "да верујете у Бога и у Онога Кога је он послао – Исуса Христа" (Јован 17,3). Ако се правилно размисли о заповестима Христовим и апостолским, јасно је да се наш хришћански живот састоји не у броју наших добрих дела, која су само средства за достизање циља хришћанског живота, него у добијању из тих добрих дела што веће користи, у што већем задобијању преобилних дарова Духа Светога.