Митарство Треће

 

Трећа стража јоште црњих демона,

Где се душа страшно истјазава

За осуду брата и суседа,

За осуду туђих безакоња,

За смејање над туђом слабошћу,

За горђење над комшијским стидом,

За гажење на земљу палога

Да се грешник више не усправи.

За то душа биће истјазана

Јер је друге грешнике судила,

Своје грехе вешто прикривала,

Све то душа чуће поновљено

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих Ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и кајања,

Милосрђа и благе кротости

Искривања греха ближњега,

И похвале његових врлина

Душа себе оправдати неће –

Нит корака навише крочити

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Ако ли има вере и кајања,

Ако ли има страха и молитве,

Милосрђа и благе кротости

Тад се душа у висину диже

Узношена Божијим Ангелима.