Митарство Четврто

 

Четврта је јоште црња стража,

Ту демони истјазују душу

За пијанство и за облапорство

И ко глумци пред душом играју,

Све пијанке и све теревенке

Све смешности пијана човека

И сву гордост од многога једења,

Ко пси гладни около уралју

Око душе страхом устрашене

А на уста своја повраћају

Она пића и она јестива

Што су душу на грех неводила

И дебелост јој телу давала

А мршавсот срцу и разуму –

Све ће душа видет поновљено

Што је икад на земљи чинила

И све чути од црних демона

А пред лицем Божијих Ангела,

И стид ће је као пламен пећи

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и кајања

Милосрђа и благе кротости,

Божјег страха са много молитава

Душа себе оправдат неће

Нит корака навише крочити

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Ако ли има вере и кајања,

Милосрђа и благе кротости,

Божјег страха са много молитава

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божијим Ангелима.