Митарство Девето

 

Девета је јоште црња стража,

Где се душа страшно истјазава

За клевету на невине душе,

За клевету и потвору црну,

За осуду људи праведнијех,

За бацање греха на другога

Да би грешник избег’o каштигу,

А праведник место њега страд’о.

Такав грех је мио демонима,

А мрзак је Светим Ангелима

Њим се закон Божији потире,

Због њега душу пакао прождире.

Свој грех јасно ће видети

И чуће га од црних демона

А пред лицем Божијих Ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но са тог места не може утећи

Док се душа нечим не оправда.

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и кајања,

Немадне ли страха Божијега

Много страха и много молитве,

И делања многе милостиње,

И праштања туђих прегрешења,

Душа себе оправдати неће

Нит корака навише крочити

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања.

У дом плача, вечног шкргутања;

Ако ли има других добрих дела,

 Ако ли има вере и кајања,

Ако ли има страха Божијега,

Много страха много молитава,

И делења многе милостиње

И праштања туђих прегрешења

Тад се душа у висину диже

Узношена Божијим Ангелима.