Митарство Осмо

 

Осма стража још црњих демона

Што за лихву истјазују душу,

За интерес узиман од зајма,

За богатство лихвом згомилано

А на штету малих и сиротих

Што по нужди зајам узимају

И по нужди интерес плаћају.

Све ће душа видет поновљено,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих Ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и кајања,

Немадне ли страха и молитве,

Немадне ли самопрезирања

И праштања туђих прегрешења

У кротости и у смирености,

Душа себе оправдати неће

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Ако ли има вере и кајања,

Ако ли има страха и молитве,

Ако ли има самопрезирања

И праштања туђих прегрешења

У кротости и у смирености

Тада се душа у висине диже,

Узношена Божјим Ангелима.