Митарство Седмо

 

Седма стража још црњих демона

За себичност истјазују душу,

За себичност и среброљубље

За тврдичлук према сиротама,

За сувишно збирање новаца,

За ненужно стицање имања

Докле други од глади грцају

И сузама дане залевају –

Све ће душа видет поновљено,

И познати све грехове своје,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих Ангела.

И стид ће је као пламен пећи

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли вере ни кајања,

Немадне ли страха ни молитве,

Милосрђа и благе кротости –

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Ако ли има вере и кајања,

Ако ли има страха и молитве,

Милосрђа и благе кротости –

Тада се душа у висине диже

Узношена Божијим Ангелима.