Митарство Шесто

 

Шеста стража још црњих демона

Што за крађу истјазују душу,

Од детињства до часа смртнога

 За све што је кад украла душа,

Или рукама, или тајним жељама,

Или крадљивим честм помислима,

Свек крадећи, Бога се не бојећи

И комшију свога жалостеи –

Све ће душа видет поновљено

Све како је на земљи чинила,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих Ангела,

И стид ће је као пламен пећи

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања

Бар на страшном часу самртноме,

Немадне ли страха ни молитве,

Милосрђа и благе кротости –

Душа себе оправдати неће

Нит корака навише крочити

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Бар на страшном  часу самртноме,

Много страха много молитава,

Милосрђа и благе кротости –

Тад се душа у висине диже

Узношена Божјим Ангелима.