Митарство Дванаесто

 

Дванаеста јоште црња стража

Где се душа за гнев истјазава

За гнев брзи и непокајани,

И за јарост и срдиту љутњу

Од које се зажарује душа

Зажарује пакленим пламеном,

А скрива се за Божију светлост

Гневом Каин уби брата свога,

Гневом Саул гоњаше Давида,

Гнев је искра Пакла огњенога,

И претеча свађе и убиства,

Те за гнев је тешко истјазање,

За гнев душе против брата свога,

За гнев душе против Бога свога,

За гнев душе против родитеља,

За гнев душе против пријатеља,

За гнев сваки осим против греха,

Све ће душа видет представљено,

Све ће душа чути поновљено,

Поновљено од црних демона,

А пред лицем Божијих Ангела,

И стид ће је као огањ пећи

Но с тог места не може утећи

Док се душа нечим не оправда

И грехове гнева не искупи

Немадне ли душа оправдања

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Многостраха и много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве Светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити

Но у крило псда демонима:

У ноћ тамну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха и много молитава,

И премного дела милосрђа

И праштања туђих прегрешења

И још уз то молитве Светаца,

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника –

Тад се душа у висину диже

Узношена Божијим Ангелима.