Митарство Четрнаесто

 

Четрнаеста јоште црња стража

Где се душа страшно истјазава

За убиство, страшно душегубство

За учешће у туђем убиству

За наговор брата на убиство,

За убиство жене или човека,

Или нејака чеда у колевци

Или живога плода у утроби.

За убиство пушком из заседе,

Или ножем или мучким тровањем,

За убиство руком или срцем,

Ко смрт жели, као да је убио,

Своје грехе душа ће видети,

На овоме страшноме митарству,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих Ангела

И стид ће је као огањ пећи,

Но са тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха и много молитава,

И премного дела милосрђа

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то и молитве Светаца

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника

Душа себе оправдати неће

Нит корака на више крочити

Но у крило пада демонима:

У ноћ тамну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха и много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења

И још уз то и молитве Светаца

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника

Тад се душа диже у висине,

Узношена Божијим Ангелима.