Митарство Деветнаесто

 

Тада долази јоште црња стража

Где демони истјазују душу

За јереси и крива учења.

И од Свете Вере одступања,

Одступања од Вере Христове,

Како нам је Христос оставио,

Апостоли Свети раширили,

Мученици крвљу потврдили,

Светитељи славом прославили

И за то се душа истјазава

За охола своја мудровања

И Догмата Светих извртања

По земаљском уму и памети,

Мимо Свето Божје Откровење,

Завођења људи од истине

Завођења, крива тумачења

Веровања у зла нагађања,

И лављења лудих учитеља

Све што душа у томе сагреши,

У овоме веку краткорочну

Све е душа видет поновљено,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божјих Ангела

И стид ће је као огањ пећи,

Но са тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи,

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли сузних покајања,

И премного дела милосрђа

И праштања туђих прегрешења

И још уз то и молитве Светаца,

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника

Тад се душа оправдати неће

Нит корака навише крочити

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Ако ли има сузних покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења

И још уз то и молитве Светаца

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника

Тада се душа у висину диже

Узношена Божјим Ангелима