Митарство Осамнаесто

 

Тад долази јоште црња стража

Где демони истјазују душу

За ужасне содомске грехове

За грешења насупрот природе,

За блуђења и за скотолоштва,

И за смешу крви и са рођацма

Тешки греси против Бога Жива,

И противу људског достојанства,

И за то се душа истјазава

Све ће душа видет поновљено

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божјих Ангела

И стид ће је као пламен пећи,

Но са тог места не може утећи

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи,

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли дупа добрих дела,

Немаден ли вере и молитве,

Немадне ли страха Божијега,

Немадне ли сузних покајања,

И премного дела милосрђа

И праштања туђих прегрешења

И још уз то и молитве Светаца

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника

Тада се душа оправдати неће,

Нит корака на више крочити

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Ако ли има вере и молитве

Ако ли има страха Божијега

Ако ли има сузних покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења

И још уз то и молитве Светаца,

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника

Тад се душа у висину диже

Узношена Божијим Ангелима.