Митарство Седамнаесто

 

Тад долази јоште црња стража

Где демони истјазују душу,

За прељубу смрадну и пагубну,

За прељубу венчаних супруга,

За прељубу венчаним човеком,

За прељубу са женом венчаном.

Грех је ово Богоотпадништва,

Грех је ово идолопоклонства

Грех је ово крађе и неверства

Проневера понајвеће тајне,

Грех је овај тешко искупити,

И за то се душа истјазава

Све ће душа видет представљено

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божијих Ангела

И стид ће је као пламен пећи,

Но са тог места не може утећи

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа опрадвања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и молитве,

Немадне ли сузних покајања,

Немадне ли страха Божијега

И премного дела милосрђа

Наспрам бедних и наспрам невољних

И још уз то и молитве Светаца,

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће  и сродника

Тада се душа оправдати неће

Нит корака на више крочити

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања,

Ако ли има других добрих дела,

Ако ли има вере и молитве

Ако ли има сузних покајања

Ако ли има страха Божијега,

И премного дела милосрђа

Наспрам бедних и наспрам невољних,

И још уз то и молитве Светаца,

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника

Тада се душа у висину диже

Узношена Божјим Ангелима.