Митарство Петнаесто

 

Петнаеста јоште црња стража,

Где се душа страшно истјазава

За гатарство и за врачарије,

За бајања и за одбрајања

Призивање у помоћ демона,

И тражење појаве духова,

И за то се душа истјазава,

Све ће душа чути поновљено

Што је икад на земљи гатала,

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божијих Ангела

И стид ће је као пламен пећи

Но са тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И док своје грехе не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха и много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења

И још уз то и молитве Светаца

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника

Душа себе оправдати неће

Нит корака на више крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ тамну, у ноћ без свотања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Ако ли има вере и кајања,

Много страха и много молитава

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења

И још уз то и молитве Светаца

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника

Тад се душа у висине диже

Узношена Божјим Ангелима.