Митарство Двадесето

 

Тад долази јоште црња стража

Где се душа страшно истјазава

За немилост и немилосрђе,

За немање благог сажаљења

За немање срца и милости

Наспрам људи грешних или праведних,

Увек проси у Бога милости:

Милост прима, но милост не даје,

Милост прима, а немилост сеје.

Таква душа са Богом ратује,

Са Свецима и Ангелима

И за то се душа истјазава,

Све ће душа видет поновљено

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божијих Ангела,

И стид ће је као огањ пећи

Но са тог места не може утећи

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи

Немадне ли душа оправдања

Немадне ли других добрих дела

Немадне ли вер еи молитве

Немадне ли страха Божијега,

Немадне ли узних покајања

И још уз то и молитве Светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника

Метанија добрих духовника

Тад се удша оправдати неће

Нит корака навише крочити

Не у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања

Ако ли има других добрих дела

Ако ли има вере и молитве

Ако ли има стрха Божијега,

Ако ли има сузних покајања,

И још уз то и молитве Светаца

И Божије Мајке ходатајства

 И вапаја браће и сродника,

Метаније добрих дховника

Тад се душа у висину диже

Узношенна Божјим Ангелима

 

***

 

Прође ли душа сва ова митарства,

Са Ангелом својим хранитељом

Оправда ли себе за недела

За недела у овоме веку,

У овоме краткорочном веку

Имадне ли више добрих дела

Више добрих, него паклених

Тада ће душа весело се дићи

И пред престо Вишњег Бога стићи,

У Рај ући међу Светитеље

Светитеље и красне Ангеле

У красоту којој слике нема,

И у живот ком сравњења нема,

И у радост којој краја нема

И у слави земиљ непознату

Да благује и да се радује.

И са Христом у вечности живи,

Створитељу вечно да се диви,

Да се диви и да Га прославља

То је наук Светог Православља!