Митарство Десето

 

Десета је јоште црња стража

Где се душа страшно истјазава

А за завист и злобну ненавист.

Што је коме завидела душа:

На лепоти или на богатству,

На јунаштву или на благоивању,

Или на здрављу или на успеху.

На мудрости или на почасти,

Или на њиви родној или ливади,

Или на роду или на породу,

Од зависти сва је душа црна,

Сва је црна као угљен црни.

Све ће душа видет представљено,

Све ће душа чути поновљено,

Поновљено од црних демона.

А пред лицем Божијих Ангела,

И стид ће је као пламен пећи

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи,

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и кајања,

Немадне ли страха Божијега,

Много страха, много молитава,

Милосрђа и благе кротости,

И делења многе милостиње,

И праштања туђих прегрешења,

Душа себе оправдати неће

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања,

Ако ли има других добрих дела,

Ако ли има вере и кајања,

Ако ли има страха Божијега,

Много страха, много молитава,

Милосрђа и благе кротости

И делења многе милостиње

И праштања туђих прегрешења,

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божијим Ангелима.