Претпоследња вест

 

Претпоследња вест везана за тему којом се ова књига бави објављена је у „Политици" од 12. новембра 2002. и потписана је иницијалима М. К. Она гласи: „Делегација Српске православне цркве, у којој ћe бити чланови Светог архијерејског синода СПЦ, архијереји Амфилохије, митрополит црногорско-приморски и Иринеј, епископ бачки, као и новоизабрани декан Богословског факултета СПЦ јереј Владан Перишић и јеромонах Андреј Ћилерџић, отпутоваће почетком фебруара наредне године у званичну посету Ватикану, сазнаје „Политика" из извора блиских Патријаршији и Римокатоличкој цркви. Писмо које је ових дана, с потписом патријарха Павла, стигло у Ватикан у ствари је званичан одговор СПЦ на позив који је у мају ове године, за време посете Београду, уручио кардинал Валтер Каспер, председник Папског већа за унапређење јединства мећу хришћанима".

Наравно да сваки православни Србин жели да верује да је ова вест лажна; наравно да сваки православни Србин верује да ћe стварност ову вест демантовати; наравно да сваки православни Србин сумња да је позив Валтера Каспера, оног истог Каспера који је изјављивао како папска црква има право да „мисионари" у Русији, био „позив на дијалог" (то је, у ствари, дипломатски потез чији је циљ припрема папиног доласка у Србију); наравно да се сваки православни Србин, поготову ако је са територија које су вековима биле на удару крижарских папских похода, плаши последица дипломатског заноса и екстазе „суживота" и „толеранције" која би Степинчевог „беатификатора" довела у земљу Светог Саве... Остаје нам да будно и опрезно пратимо развој догаћаја, молећи се свим светим новомученицима србским, побијеним од усташа (Степинчеве духовне деце која су, како рече Владика Николај, за „ревност у злу, добро знану свима /похвале добили из пакла и Рима") да умоле Свевишњега да не дозволи да папа крочи на свету и мученичку земљу Србинову - и то не земаљску земљу („Чија л'није била, чија л'бити нeћe?", како би опет рекао Владика Николај), него Небеску Земљу - Светосавску Цркву Христову, наше једино вечно благо, једину отаџбину и очевину.

 

 

 

 

< ^ >