Искушења и грех
Свети Теофан Затворник
Буди јак. Непријатељ се бори са тобом. Али то не значи да си грешан. Нити би напади требали да те потресу или збуне. Искушења се подижу због зависти непријатеља и враћају се на његову главу. Не само да ниси одговоран за њих, већ ти обезбеђују и борбу из које ћеш извући корист.
Сваки пут кад одговораш на напад непријатеља, ти обезбеђујеш победу и славиш Бога. Није могуће избећи узнемиравајуће нападе непријатеља. Наш живот је обликован на тај начин. Али ово не води до губитка борца, већ пре ка његовом спасењу. Као последица пада првостворених људи, страсти су се угнездиле у нама.
Са циљем да би се отарасили њих, морамо прво схватити њихово постојање. А у циљу да схватимо њихово постојање, оне се морају показати, морају изаћи из скровишта. Искушења играју свој део у овоме и тако нам, без намере непријатеља, помажу у нашем очишћењу и просвећењу. Тако искушења приморавају да зло, које се скрива у нама, изађу на површину. Искушења долазе из света, свет и ђаво.
Обично напредује у овим стањима:
1. Лоша мисао се појављује у уму или у једном од чула и напада. На пример, очи виде непристојну слику. Ово је почетак искушења. На овом степену нема греха или кривице, јер смо и даље у фази нападања или ненамерног напада непријатеља. Ако одмах реагујеш и окренеш се Господу, задобио си венац. Али ако не протестујеш и почнеш да себе заокупљаш са мишљу или сликом, то није добар знак. Твоја Душа се поколебала. Упркос свему овоме, још нема греха. Али, подузео си корак према њему.
Постоје постојане непристојне мисли, мисли које не нестају лако или се враћају. Немој се умарати од овог. То је дело непријатеља. Ако сваки пут показујеш твоју тренутну ненаклоност према њима и често прибегаваш Господу, онда си у добром духовном стању.
Да ли ти долазе непријатне мисли? Одагнај их. Да ли истрајавају? Ти такође истрај у њиховом одагнавању. Древни Оци су радили исту ствар. Они су, заиста, учили да што пре човек отера прве лоше мисли, брже је човек слободан од рата непријатеља. Али онај ко одуговлачи и почиње да се заокупља са искушењем, онда ће учинити други корак ка паду.
2. Окупираност искушењем или разговор са њим јесте друга фаза. Грех се и даље не догађа, али његов почетак је створен.
3. Трећа фаза је уживање или задовољство које се рађа из продужења искушења. На овом стању ми још можда нисмо починили грех, али смо сигурно у нечистој ситуацији. Заиста, догађа се да осећање задовољства подиже без учествовања наше воље.
4. Четврти корак према греху је савијање наше воље, чак и ако нисмо коначно нисмо дали наш пристанак. На овом ступњу постоји кривица, јер ми не можемо увек бити господари наших осећања, али можемо бити господари наше воље. И ако нисмо починили грех, ми смо на његовом прагу.
5. Пета фаза је сагласност према греху или одлука човека за почињење греха. Овде коначно имамо грех, али унутрашњи грех.
6. Након овога следи коначно стање, то јест, чињење греха. Овде имамо потпуни пад, разарање душе, лишење Божанске Благодати, потчињење власти непријатеља. Што се тиче богохулне мисли, или богохулних мисли неверја које су усмерене против Светог Причешћа, требало би да знате да оне долазе од непријатеља.
Сам Господ је засновао Тајну Божанске Евхаристије говорећи: „Ово је Моје Тело“, и „Ово је Крв Моја“. Настављајући дао је заповест: „Ово чините за Мој спомен“ (Лука 22:19)
Апостоли су почели да врше ову Тајну и од тада се овај Чин Цркве није заууставио, нити ће се зауставити до краја времена. Радост није нешто спољашње у односу на нас, већ долази из дубина нашег бића.
За нас Хришћане, радост извире из очекивања и живота у пуноти, који извире из Божанског Оваплоћења и увећава се нашим остајањем у стању нашег усвојења од стране Бога. Господ је примио људско тело из девичанске крви наше Пресвете Дјеве Марије и ми постајемо једно са Њим, због овог Оваплоћења. Из овог разлога, важна одлика Хришћанског живота је тежња ка девствености, не само телесном, већ и духовном.
Телесни грех установљује одбацивање наших Хришћанских одлика. И ништа тако не гуши духовну радост тако као овај грех, иако нам непријатељ постојано нашаптава да је то природно и без значаја.
