Како научити да волимо Бога

 

Прошле недеље су нас Свете Мироносице научиле су љубави, а данас Свети Јован Богослов нас такође поучава по питању љубави. Он је љубио Господа више од било кога другог и био је љубљен од Њега. Усадимо у наше умове ову слику љубави, и поченимо да усмеравамо наша осећања према њој и наш став у односу на Господа. Како је Свети Јован Богослов задобио узвишену љубав према Господу и постао образац љубави за све нас? Мислим да је то урадио на исти начин на који и људи почињу да љубе једни друге. Они виде лепоту и доброту личности и бивају привучени њој, свим својим срцем.

На сличан начин је Свети Јован видео лепоту Господа и био је привучен Њим. Осећао је посебну љубав Господа према њему и слично је био захваћен пламеном љубави према Господу.

Видео је велика, чудесна и плодоносна дела Господа и покренут жарком побожношћу, потпуно Му је посветио животу. Окусио је сладост љубави према Њему и, уроњен целим својим срцем у ову љубав, нашао покој у њој. Овде следи пут слагања у љубави према Господу. Уђимо у њу и на крају ћемо је стећи.

Прво: Свети Јован је видео лепоту Господа и био је привучен њоме. На исти начин се рађа и љубав међу људима. Они виде нечију лепоту, духовну или физичку, и почињу да љубе један другог.

Подигнимо совје умове ка сагледавању лепоте Господа и сигурно је, нећемо остати хладни и равнодушни према Њему. Лепота Господа представља потпуни збир свих Његових савршенстава.

„Гледај и посматрај, у чему Господ мањка?“, говори Свети Тихон Задонски. Било шта што би могао пожелети, може се наћи у Господу, у неописивој и безграничној пуноти. Да ли тражиш блаженство? Он има вечно и истинско блаженство. Да ли трагаш за лепотом? „Ти си најлепши између синова људских“ (Пс. 45:3). Да ли трагаш за племенитошћу? Ко је племенитији од Сина Божијег? Да ли трагаш за почастима? Ко има више части или ко је више узвишен од Цара Небеског? Да ли трагаш за мудрошћу? Он је Личност (Ипостас) Божије Мудрости.

Да ли желиш радост? Он је радост и срећа блажених духова и изабраника Божијих. Да ли ти треба утеха? Ко те може више утешити од Господа Исуса? Да ли тражиш покој? Овде је вечан покој душа које Га љубе. Да ли желиш живот? Он је извор живота. Да ли се плашиш да не будеш изгубљен? Он је Пут. Да ли се плашиш обмане? Он је Истина. Да ли се бојиш смрти? Он је Живот, као што је и Сам рекао: Ја сам Пут, Истина и Живот.

Укратко, сва савршенста, лепота и доброта коју људска душа може љубити може се наћи у Њему. Присили свој ум да схвати ово и, нећеш бити у стању да радиш ништа друго сем да љубиш Господа. Света Катерина Великомученица обећала је своју љубав ономе, у коме би могла видети исто благо које је она поседовала, исту лепоту, исту мудрост којом се разметала, очекујући да у целом свету неће наћи такву личност. Али када је познала Господа, видела је да у поређењу са Његовом лепотом, мудрошћу и богатством, све њено је било као ништа и за презир. Она се тада потпуно предала Њему, пријањајући Њему и нудећи Му себе као жртву.

Друго: Свети Јован Богослов, осећајући љубав Господа према њему, био је обухваћен огњеном љубављу према Њему. Искрена и несебична љубав, када се доживи од другог, увек надахњује на одговарајуће осећање. Искусимо љубав Господњу и негујмо нашу љубав према Њему.

„Шта Син Божији није учинио за нас?“, пита Свети Тихон. „Шта није задобио за нас? Шта није понео и пропатио ради наших сиромашних и јадних душа? Које трудове и патње није узео на Себе са циљем да нас, који смо отпали, приведе Небеском Оцу? Сишао је са Небеса са циљем да подигне нас, који смо изгнани из Раја, горе, на Небеса. Ради нас се родио у телу, са циљем да нас врати у Себе кроз духовно обновљење. Смирио је Себе ради нашег добра, да би нас подигао. Постао је осиромашен, са циљем да обогати нас покварене.

Претрпео је бешчашће и ране да би нас исцелио и прославио. Умро је за нас да би даровао живот нама, који смо били мртви. Гледај каква је сносходљивост и смиреност Његове савршене љубави и саосећајне милости које су Га навеле на све то.

Зар није сваки од нас осетио покрет љубави Божије? Колико често смо бежали од ове љубави кроз грех? Сваки пут, а због једног израза, „грешио сам и нећу више“, били смо опет сједињени кроз милост Његову. Колико много пута смо Га разгневили препуштајући се искушењима уживања овог света? Онда смо се окретали Њему поново и пуштани ка Трпези Господњој, да учествујемо у Његовом Телу и Крви.

Зар то није загрљај Његове милостиве љубави? Христос је међу нама и у нашем свакодневном животу. Ко међу нама није искусио Његову брижну близину нама, у избављању од несрећа, болести, жалости, тешких услова у свим потребама, духовним и физичким? Да ли је могуће не одговорити на тако велику љубав и не окренути се ка Ономе, Који нас тако неуморно љуби? Зар је могуће да због разоноде и непажње, заборавити на љубав Господа према нама? Знајући и сећајући се ове љубави, немогуће је онда не осетити осећање љубави према Господу, без обзира колико би нечије срце неосетљиво било. Онај који стално хода у присуству љубави Божије, увек ће бити грејан љубављу према Њему. Таква је природа љубави!

Треће: Свети Јован је искусио сладост љубави према Господу и са савршеним миром се одморио на Његовим грудима. Љубав је сама по себи дар који се не може поредити ни са једним другим даром. Она доноси блаженство које је више од свега што је на небу или на земљи.

Господ говори: „Ко има заповести Моје и држи их, он је онај што има љубав к Мени; а који има љубав к Мени имаће к њему љубав Отац Мој; и Ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се Сам, ко има љубав к Мени држаће реч Моју; и Отац Мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи и у њега ћемо се настанити.“ (Јован 14:21,23)

Како су утешне ове речи! Како велика и узвишена обећања Син Божији нуди онима који Га љубе – да ће истински љубитељ Христов бити у пријатељству са Оцем и Сином! Људски ум не може докучити доброту Божију. Бог, Који је велик, бесконачан и недостижан, жели да буде пријатељ са човеком кога је створио и који је Његов роб. Жели да има пријатељство, све док човек не одбаци... заједница је са Оцем и са Његовим Сином Исусом Христом (1 Јован 13) пише Свети Јован. Где су Син и Отац, такође је и Дух Свети. Гледај шта задобија љубав Христова!

Онај који љуби достојан је да буде обиталиште и дом Најсветије Тројице. Три–Ипостасни Бог – Отац, Син и Дух Свети – благоизвољује да борави у човеку Благодаћу.

„Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји“ (1 Јован 4:16). Заиста је блажено такво срце! Чак овде на земљи оно осећа радост, која се изобилно излива у срца изабраних за вечни живот. Срце осећа саму суштину „како је добар Господ“ и поседује оно што се подразумева под речима Царство Небеско је унутра у вама.

Јер где је Бог, тамо је такође и све што Му припада. Ако је Бог у теби ради љубави твоје, онда ћеш задобити Његово оправдање твојих грехова, избављење из твог заробљеништва, мир уместо твоје зле савести, радост уместо туге, утеху уместо жалости, оправдање на Суду Божијем, помоћ против својих непријатеља, мудрост и разум уместо забуне и незнања, снагу у својо немоћи (цитат Светог Тихона).

Ако Господ обитава у теби ради твоје љубави, онда ко може бити против тебе, која ти се штета може задесити? Ако је Он твој мир, ко те онда може савладати? Ако је Он твоја радост и утеха, онда ко или шта ти може изазвати жалост? Ако је Он твоја снага, ко те онда може савладати? Ако је Он твој Цар, ко те онда може потчинити?

Ако је Бог с нама, ко ће на нас, храбро изјављује Свети Павле, заједно са свима онима који љубе Господа (Рим. 8:31). Таква је љубав, и гледај шта доноси са собом! Они који уђу у љубав Господњу, осећају да су све више и више испуњени и савршени. Јер љубав је свеза савршенства (Кол. 3:14).

Ако желите љубав Господњу, тежите онда да сагледавате својим умом Његову лепоту, или пуноћу Његовог савршенства, осећајте топлоту љубави Његове и сладост саме љубави у вашем срцу. Човек не може научити љубав, она заузима скривено место у срцу.

Она се сеје у тајности и сазрева непосматрана, слично семену баченом у земљу, које изниче без знања сејача, доносећи стабљику, влакно и семе у класу. Љубав се сеје тајанствено, увек, међутим, из дејства на срце, предмета љубави.

Окрени свој ум у срце, ради зрачећем лицу Бога, пуног љубави и достојног љубави, а из Његових очију варница ће сићи у твоје срце и запалити га љубављу према Њему. Онај који стоји поред ватре, бива загрејан њоме, а онај који се окреће Господу својим умом и срцем, огрејан је врелином љибави Његове, и сам почиње да узвраћа топлим расположењем према Њему...

„Љубав Божја се изли у срца наша...“ (Рим. 5:5), учи Апостол Павле. Љубав је дар, али дар припремљен за оне који је желе: само је жели и тражи, и одмах ћеш је примити. Као што Господ грли сваког, тако је и немогуће не волети Га.

Међутим, пошто се не окреће свако ка Њему и не тражи Га, тако Га и не љуби свако. Јер заиста, Он нас је заволео прво и према томе, требали би да Га волимо.

А како је сада, ми смо заволели нешто уместо Њега, нешто што Му није угодно и не благословено од Њега – и нисмо у стању да Га љубимо, јер имамо једно, а не два срца. Према томе, не можемо радити Богу и мамону (свет), запамтите, браћо, да је „пријатељство овога света непријатељство Богу.“ (Јак. 4:4). Непријатељство Богу! То је ужасно! Али горе су следеће речи!

„Ако ко не љуби Господа Исуса Христа да буде проклет, маран ата“ (1 Кор. 16:22). Так је био израз ревносне љубави Светог Павла.

Живимо у овим стварима, браћо, и приморавајмо се да љубимо Господа свим својим срцем, свом душо и свом снагом. Чак још боље, уздигнимо љубав према Њему, која спава у нама и покренимо је у дело да буде виђена и од нас и од свакога.

 

Амин.