Тражити истинске разлоге

 

Постоји једна веома интересантна књига, написана у време Авве Доротеја (VI век), од стране Светог Григорија Турског: „Историја франака“.

У њој се говори о животу краљевског двора и о хришћанима тог времена. У књизи су наведена веома интересантна Житија многих Светих и описан је живот краља. Монархе тог времена није могуће назвати обрасцем врлина. Они су стално тровали једни друге. Жене су биле још горе... Постојала је нека Брунгилда и њена сестра Фредегунда. Оне су тежиле да на трон поставе своје синове и унуке. Шта све нису чиниле, да би то постигле! Привезивале су људе за коњске репове и тако их убијале; биле су чудовишне преступнице и умеле су да ткају фантастичне мреже лажи и обмана – у потпуности ненадахњујући призор.

Али тај епископ, Свети Григорије, живео је тада и писао историју свога народа, писао тако, да се она нашла веома надахњујућом. Иза свих појава у свету стоји „ЗНАЧЕЊЕ“. Свети Григорије је постојано пратио комете, земљотресе и сличне појаве. Када је краљ чинио нешто лоше, дешавао би се земљотрес; ако би убио човека, или би казнио неправедно цело село – десила би се глад: и Свети Григорије је осећао, да Бог све види  и у свим појавама, осећао је духовни смисао – било да је то комета или смрт краља, или нешто друго. Он је увек видео везу међу оним, што се дешава у свету и моралног стања народа. Такође, при веома лошем моралном стању, стални земљотреси, глад, итд. Све то нам говори да се ми владамо лоше и поставља нас на правилни пут.

У наше време, историчари говоре, да је такав образ мисли ужасно застарео, да је он „чудан“ и „наиван“ и није „танан“ и да, наравно, у наше време нико тако не може размишљати. Они налазе веома инетересантним и корисним да разматрају сву прошлост, кроз призму нашег времена и да уче, како су људи тада схватали свет.

„Али ,наравно – говоре они – ми, озбиљни научници, морамо видети истинске разлоге.“ А под истинским разлозима, они схватају, шта је човек јео и како се онда то јело, одразило на његово понашање и дела.

Хришћанска тачка гледишта састоји се, међутим, да то нису истински разлози, већ другостепени. Истинским разлозима јавља се душа и Бог: деловање Божије и деловање душе. Та два фактора чине целу историју; све остало су спољни фактори – какав је споразум био потписан или економски разлози незадовољства масе, итд. – који се јављају као другостепени.

У стварности, ако се загледамо у савремену историју, у цео тај револуционарни покрет, постаје очигледно, да нису економски фактори његов покретач, већ различите идеје о могућности успостављања земаљског раја, које су запале у душе људи. Чим само слична идеја дође у душу, настају фантастичне ствари – зато је то, духовни фактор. Иако је та идеја од ђавола, али она се односи на сферу духа – у тој сфери и настаје историја, спољашњи фактори не значе апсолутно ништа.

Зато, Свети Григорије гледа на историју са правилне тачке гледишта, јер он зна, да постоје прави узрок, т.ј. како Бог делује у историји и како се душа односи према том деловању; и да се видљиви догађаји јављају другостепеним разлогом. Стога, када он види неку значајну појаву – комету или помрачење – он покушава да пронађе његово значење.

На једном месту, када он говори о чудном знамењу над небом Галије, он са простотом изјављује: „Ја савршено не схватам, шта би то могло да значи.“ Са научне тачке гледишта, сличне појаве могу бити предсказане.

Неке од њих могу бити изазване месечевом сенком или нечим другим, али са тачке гледишта Светог Григорија важно је заиста нешто друго: зашто је Бог одлучио да нас плаши сличном појавом? Какво је морално значење тога?

Свети Григорије је непрекидно гледао горе, а не доле.