Независан од времена, духовни живот

 

Све ово су негативне стране наше стварности, које састављају значајни део те атмосфере, коју смо принуђени да удишемо.

Са друге стране, имамо откровење Православља, то јест, Божије откровење Цркви Својој. То откровење, које нам се већ даје у току 2000 година, је веома богато. Оно укључује сведочанства Светог Писма и Дела Светих Отаца. Оно нам помаже да имамо одређени духовни поглед, одређени закон духовног живота. Духовни живот и његови циљеви не мењају се од зависности од времена.

И стварно, знамо, да се од тренутка прве проповеди Јеванђеља до сада, са свих крајева света, сабирају грађани једног и истог града да би постали синовима Царства Небеског. Сви грађани тог града говоре на једном језику, сви знају један другог, јер су прошли један и исти живот у Православљу; прошли кроз једну и исту борбу по законима духовног живота.

Свет Оци су говорили о последњим временима, као о веома немоћним временима, када неће бити тако великих знамења, која су се савршавала у апостолским временима и од стране првих монаха у пустињи, када су била чињена на хиљаде чудеса; Велики Оци су васкрсавали мртве; дешавало се мноштво натприродних јављања; и ти исти Свети Оци су тврдили, да ће доћи времена, када ће се слична, поражавајућа чудеса зауставити, да пред крај света неће бити ничега сличног, да се они, који буду ишли путем спасења, неће ни на какав начин разликовати од осталих, са изузетком чињенице, да у њима, на неки начин неће умрети борба са свим тим искушењима.

Само просто чување искре истинске хришћанске вере, не чини чудеса, не чини уопште ништа посебно, али ће их учинити, ако претрпе до краја, исто тако великим или још већим од тих Великих Отаца, који су чинили натприродна чудеса.

Зато, у наше време је спољашња активност за Православне хришћане веома ограничена, очигледно, веома ограничена у поређењу са прошлим временима. Очигледно, тако је. И сва та, унутарња духовна активност је тако исто могућа, као и раније за оне, који не желе да се склоне од борбе.

И стварно, погледавши око себе, видимо веома упечатљиве примере: Свети Јован Кронштатски, савршивши на хиљаде чудеса, могуће и већих чудеса, од било којих у историји Цркве; Светитељ Нектарије у Грчкој, симрени човек, презрен због лошег управљања својом епархијом, али Чудотворац, посебно после смрти; и наш Архиепископ Јован (Максимовић) који је живео овде на овој земљи и ходио по њој, не једанпут пролазио по четрдесет миља пешке, долазећи до овог места, благосиљајући сав овај округ, посебно га благосиљајући Курском Иконом Мајке Божије.

И убеђени смо, гледа на те људе, и види у њима гиганте духовног живота, јер могуће, нешто чине у нашим злосрећним временима.