Нове могућности

 

У наше време можемо очекивати много тога задивљујућег. Зато, не мора да се у нама таложи мишљење, да је све пропало, да нико не иде ка Истини, да сви гину...

Све је то „мнење“, а то је први стадијум прелести.

Не морамо улазити у мнења. Обратно, морамо на све гледати свежим погледом, то јест очима духовног живота.

Отац Николај Депутатов, који је веома волео Свете Оце, читао је њихова дела, подвлачио и писао изводе, говорећи:

„Када сам лоше расположен, када почињем да падам духом, ја узимам једну од својих написаних бележница, и читам нешто, што ме је некада надахнуло; и то ме опет надахњује, зато што је моја сопствена душа некада била тиме надахнута. И тада знам: нешто, што ме је духовно хранило раније, може да изазове то исто дејство у мени и сада. Тако се дешава нешто попут механизма за подизање духа: открити и прочитати то, што је раније изазвало исти ефекат.“

Зато, када обраћамо пажњу на нешто слично Светом Патрику, не морамо да мислимо: „Ах, то је све било давно; тада је надахњивало; али сада – каква је корист у томе?“

Насупрот томе, у деловању Светог Патрика морамо видети делатност Хришћанина нашег времена; делатност душе, која гори ревношћу према Богу. Он је ушао у ту земљу, чији ћемо и ми постати грађани, само ако не изгубимо силу стремљења. Ми сви припадамо једном народу – Хришћанској раси.

Живот Светог Патрика мора бити за нас савремена појава, нешто, што се односи на нас и сада. Оно, што нас у надахњује тој појави, то заиста и постоји ради нашег надахнућа и да би нам донело користи. А колико ће много донети плодова, зависи од тога, колико љубимо Бога и какве нам Он даје могућности.

То надахнуће јесте слободни дар Божији.