Свакодневна духовна храна

 

И опет вам хоћу говорити то исто: неопходно је гледати на вишу страну свега, не на нижу, горе, а не доле, устремљивати поглед ка Царству Небесном, а не ка детаљима земног живота. Тачније: детаљи земног живота морају стајати у другом плану, а то стремљење ка Небу мора бити испуњено ревношћу, одлучношћу и постојаношћу.

Постојаност – то је квалитет, задобијен уз помоћ посебног режима духовног живота, заснованог на храњењу мудрошћу Светих Отаца, а не заснованог на Предању, просто због Предања. Другим речима, духовни живот мора бити заснован на усвајању, упијању тога, што нам Богонадахнута мудрост Светих Отаца предлаже у својим делима.

Са друге стране та постојаност се задобија уз помоћ молитве. Све основне молитве су дошле до нас у Богослужбеним текстовима. Наравно, на различитим местима и у различитим условима, молитве се творе сагласно могућностима  - у већем или мањем степену.

Постојаност укључује редовно читање духовне литературе, например, за време трпезе, јер нам је неопходна постојана ињекција против духа времена. Ми стално морамо примати ту духовну храну, која нам је остављена у црквеним службама и читању, да би се могли борити против духа света, који нас притиска и који се постојано стара да нас потчини себи.

Ако би само на један дан ускратили себи, те ињекције речи Светог Писма и Светих Отаца – то значи, да световно почиње да преовладава у нама. Ускоро примећујемо да све више и више почињемо да размишљамо световно; и како више крећемо да размишљамо тако, тим у већем степену губимо духовни разум.

Те ињекције, свакодневна духовна храна, јесте спољашња страна дела, а унутрашњом страном јавља се такозвани духовни живот. Духовни живот не означава пребивање у облацима и изговарање Исусове молитве или савршење некаквих телесних покрета. Он се састоји у откривању закона духовног живота у таквом поретку, у коме се они примењују одређеним човеком у његовој ситуацији, у његовим условима. То се постиже уз године пажљивог читања Светих Отаца са бележницом за записивање, где записујемо њихове цитате, који нам се чине најважнијим за нас.

Ми проучавамо то, о чему они говоре, у ком нам степену то одговара, и у случају неопходности налазимо паралелна места код других Светих Отаца, поредимо, разматрамо, дубље схватамо смисао, итд.

Ако желите наћи готов и написани рецепт за неки предмет и са тим циљем почнете да проучавате Свете Оце, ваша намера је осуђена на неуспех. Истина, постоји неколико указатеља ка делима Светих Отаца, али то није пут ступања у духовни живот.

Морате ући у њега постепено, примајући учење Светих Отаца у том степену, у којем можете да примите, враћајући се на исте текстове, након одређеног времена, схватајући њихов смисао дубље и на крају крајева, долазећи до јасног схватања, у ком се облику духовни живот може применити на вас. Ако будете тако поступали, онда ћете при читању једног истог Светог Оца налазити све ново и ново.

Проницаћете у његова дела све дубље и дубље.