„Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у Духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који Му се клањају. Бог је Дух; и који Му се клањају, у Духу и истини треба да се клањају“
(Јован 4:22-24)
„Спасење је од Јевреја“ (ст 22), јер је Спаситељ од њих. Од њих, али не само и за њих, већ за све људе. Јер су сви људи у Адаму једно, у греху и смрти једно, тако треба да буду и у Спаситељу једно, у спасењу и бесмртности једно. Када се то зна. Онда нема сметње за спасење никоме. То сазнање је основ богопоштовања, богомољства: „Иде време и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу Духом и истином, јер Отац тражи такве богомољце“ (ст 24). Прави богомољци, духоносци. Молити се Богу „духом и истином“. Дух Свети је Дух Истине. Ко има Њега има истину; и молећи се вођен Њим, он се моли Духом и Истином.
Дух људски без Духа Светога нити може познати Бога нити Му истински служити. Дух Свети је тај који „нам помаже у нашим слабостима, јер не знамо зашто ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неизсказаним“ (Рим. 8.26). Само који има Духа Светог „зна“ шта је богомољство, зна шта је молитва и „по вољи Божјој моли се“ (Рим. 8:27). Само налазећи се у Духу Светом дух људски налази се у истини, живи њоме, мисли њоме, осећа њоме; а без Њега он је у лажи, или на путу који води лажи. Само духоносац служи Богу истински, јер свим бићем својим истинује; а истина и није друго него знати истинитог Бога и живети Њиме; „Бог је Дух“ и који Му се моле, духом и истином треба да се моле“ (ст 24)
Свети Златоусти вели: Дух Свети се назива огњем – ради означења топлоте благодати коју Он изазива, и истребљења грехова; а водом – да се изрази чистота и обновљење које Он да је душама које Га примају.[1]
Наводећи Спаситељеве речи: „Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле“, Свети Златоуст вели да је ту реч о Цркви: „јер је Њој својствено истинско и достојно Бога поклоњење Богу“ [2]
То још значи: Христом треба да се моле, јер је Христос – Истина (Јован 14:6), и који Њиме живи – живи Истином, и тако цео живот свој претвара у служење Богу истином, у богослужење истином. Све што је требало да да у речима остави од Своје Истине, Христос је оставио у светим речима Свога Еванђеља.
А Себе цела оставио Цркви, и ко у Цркви живи – Њиме живи, Њиме Који је Истина и Живот.
