„Ко Мени служи, за Мном нек иде, и где сам ја онде и слуга Мој нека буде;
и ко Мени служи онога ће прославити Отац мој“.    

 

 Јован (12; 26)

 

Грех, самоубиствени грех хуманизма и хоминизма је баш у томе: што боголику вредност човекову проглашава за самовредност, за свевредност; а уствари је она само клица вредности, и све вредности, која постаје правом вредношћу и све вредношћу када се човек усаврши и доврши Богом, Богочовеком.

Човек је само почетак, само клица, која брзо угине, ако се не засеје у Богу, у Богочовеку, у његовом Еванђељу; он је све дотле само „зрно пшенично“, које увек „једно остане“.  А многи род роди само ако подвигом вере посеје себе у Богочовеку, и осталим саможртвеним подвизима укорени себе у Богочовеку, те тако стекне бесмртност и живот вечни.

Отуда само следовање Богочовеку, спасава човека од смрти и преводи у бесмртност и живот. Богочовеку се следује кроз богочовечанске врлине; оне су пут ка Њему и кроз Њега; помоћу њих се човек усељује у Њега, утврђује у Њему, и Он у човеку; а све оне значе живот у Христу и Христом, стално борављење у Њему и Њиме. То казују речи Спасове: „Ко Мени служи, за Мном нек иде, и где сам Ја онде и слуга Мој нека буде; и ко Мени служи онога ће прославити Отац Мој“. 

Где је то Господ Христос? У свему што је божанско, бесмртно, вечно: у вечној Божанској Истини и Правди, и Љубави и Доброти и Милости и Мудрости у свима божанским савршенствима, у Бесмртностима, у Вечности, у Рају – у свему томе треба да буде и сваки слуга Христов. 

Следбеник Христов продужава живот Христов на земљи, и то продужава га самим Христом, који је увек у свима својим следбеницима у „све дане живота до свршетка света“.  

То је један недељив живот: богочовечански живот, који је почео са Христом и наставља се Њиме у Бочовечанском Телу Његовом - Цркви; то један недељив богочовечански подвиг, који је почео Христом и наставља се кроз све сутелеснике Богочовечанског Тела Његовог – Цркве.

У томе је сва тајна свих светова, у којима Богочовек живи и влада. Зато и тако велика част, изузетна част припада следбеницима Христовим: њих поштује Сам  Бог Отац! Да, човека поштује Бог! Каква необична част!