О почињању сваког дела

 

Не почињи никакво дело, ни најмање и најништавније, док не призовеш Бога, да би ти Он помогао. Господ је рекао: „без Мене не можете чинити ништа.“, т.ј. ништа рећи, ништа помислити.

Другим речима: без Мене немате право да чините никакво добро дело!

Зато треба призивати благодатну помоћ Божију или речима, или мислима: Благослови Господе! Помози Господе! Без помоћи Божије, ми не можемо да учинимо ништа корисно и спасавајуће; а ако чинимо нешто без призивања благодатне помоћи од Бога на своје дело, то ми тиме само откривамо совју духовну гордост и противимо се Богу.

Призивањем Имена Божијег ми добијамо благослов од Господа, Који ће у онај Дан рећи: „Приђите, благословени Оца Мојега да примите Царство припремљено вам од постања света.“ А онима, који немају на себи печат благослова Божијег – њима ће рећи: „Идите од Мене, ја вас не знам“...

Ево како је за нас важно призивање Имена Божијег и добијање благослова од Њега за сва дела и подухвате наше (а посебно пред читање Светог Писма, а највише пред молитвом).

И тако, при и најмањем делу и почетку посла: идемо ли по равници, или по неравном поуту (ту се подразумевају различите врсте наших послова и занимања у свим видовима и врстама) – увек вапи Господу за помоћ, иначе неће бити напретка, не само при обичним житејским пословима, већ чак и при светом делу, већ ће његов крај бити штетни, па чак и греховни , по речима Светог Јована Златоуста.

Наше заборављање Бога нам не даје могућности да се сетимо Бога и да призивамо Његову благодатну помоћ за наше немоћи, не само приликом важних и спасавајућих дела, већ и при најмањим делима, речим и мислима.

Каква грозна одлука чека нас, који заборављамо Бога!... Али оне који сесећају и који призивају Име Божије, Господ теши кроз Пророка Јеремију, говорећи: „сетићу се оних, који су се сећали Имена Мог!“ Сећање на Бога, означава молитвено призивање, а не просто помињање Исусовог Имена.

Нашем нераду и забораву доприносе и демони; они сусвуда насељени: обитавају на земљи, у ваздуху, у поднебесју и у паклу, и прате сваког човека, како би га одвратили и скренули са истинитог пута.

Због нашег заборава Бога, демони нам бивају блиски, као ваздух, који нас окружује; они се дотичу нашег тела, чак и мисли по попуштању Божијем; али вером у крсну силу Христову и знамењем крста, можемо да угасимо све стреле лукавога.