Лажне спознаје Божије благодати

 

Лажне спознаје Бога имају људи који сматрају да сами, сопственим снагама, у сектама, удружењима, верским окупљањима, изван Цркве, могу да добију благодат Светога Духа. Окупивши се тако, један од њих, неки нови „пророк“ постаје вођа, а ти људи мисле да примају посету и благодат Божију.

Десило се да сам се нашао на једном скупу Пентикосталаца у Америци 1966. године, док сам тамо боравио. Њихова је „црква“ била као једна школска учионица. Прво су на једном инструменту почели да свирају неку музику благог и питомог звука, која је постепемо постајала снажнија, заглушујућа и еуфорична, како би изазвала узбуђење. Завршила се музика и кренуо је проповедник. И он је кренуо тихо, а затим, постепено, дошао до гласног викања. На крају је и он створио некакво стање узбуђења. И онда, пошто су сви ти људи узајамним подстрекивањем дошли до хистерије, кренули су да вичу, да подижу руке и машу њима, да испуштају неразговетне крике. Тада сам схватио да тамо није био Дух Божији, који је дух мира, а не неспокоја и узнемирености. Дух Божији не долази помоћу вештачких и психолошких средстава. Деца која су, нажалост, била тамо заједно са својим родитељима, тек ће осетити последице те групне неурозе.

Неки младић, који је постао монах на Светој Гори, пре доласка у манастир, прошао је кроз хиндуистичку јогу (треба знати да у Грчкој постоји око 500 хиндуистичких секти), објаснио ми је до каквих су спознаја тамо покушавали да дођу. Када су хтели да виде светлост, трљали су очи све док не угледају неке искрице. Када су, опет, хтели да чују неуобичајене звуке, притискали су своје уши неколико пута све док се не створе звуци.

Сличне психолошке доживљаје вештачким средствима неки јеретици прирпусју Светоме Духу. Међутим, доживљаји на јеретичким скуповима нису само психолошки. Некада су они и демонски. Ђаво искоришћава многе људе који траже такве доживљаје, дајући им различите знакове, који нису од Бога, већ су његови, ђаволски. Они не могу да схвате да су жртве ђавола. Мисле да су то знакови небески и од Светога Духа. Уз то им ђаво даје и неку пророчку способност, као што даје и „медијумима“. Али Господ нас је упозорио: „Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса“ (Матеј 24:24). И не само да ће чинити чуда, већ ће показати велика чуда и чудовишне, застрашујуће знаке. Као и Антихрист, када дође, неће чинити лоше ствари. Чиниће доброчинства, исцељивање болесних и друга зачујуђа дела, само да обмане људе, ако је могуће и изабране, да ови поверују у њега као њиховог спаситеља и да га следе.

Због тога треба да пазимо. Ако неко даје неке знакове и пророкује, не значи увек да је од Бога. Као што, поново, Господ вели: „Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у Име Твоје прорковали, и Твојим Именом демоне изгонили, и Твојим Именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: никад вас нисам знао; идите од Мене ви који чините безакоње“ (Матеј 7:22-23).

Упознао сам младе који су били увучени у окултне и пентикосталне секте и који су ми, након свог повратка у Цркву, поверили да су различити доживљаји које су имали, док су припадали тим сектама, били демонски. 

Један бивши прпипадник пентикосталне секте је, на пример, рекао да је он, на окупљањима секте, док је неки „пророк“ пророковао, осећао демонски неспокој и да, док је покушавао да изговори молитву „Господе Исусе Христе помилуј мене грешнога“, долазила му је способност говорења страних језика која га је гушила, онемогућујући му да изговори ову молитву.

Будући да се ђаво прерушава у Ангелску светлост, треба да будемо веома опрезни код таквих доживљаја. Апостол Јован нас саветује: „Љубљени, не верујте свакоме духу“ (1 Јован 4:1). Нису сви духови од Бога. Према Апостолу Павлу, без дара човек не може разликовати духове (1 Кор. 12:10) не може видети да ли су они од Бога или су од ђавола.

Тај дар имају духовници Цркве. Због тога, када имамо такав проблем, треба се обратити свом духовнику, који ће разликовати порекло сваког доживљаја.

Чак и монаси могу бити преварени, прелашћени. Имамо случајева на Светој Гори где су такви доживљаји одвели монахе у заблуду. Указа се тако нпр. неком монаху један Анђео, али то је био ђаво, и рече му: „Хајде горе, на врх Атоса, да ти покажем велика чуда“. Одведе га тамо, и не би прошло много, бацио би га са литице да овај није затражио помоћ Божију. Он је начинио грешку што је поверовао привиђењу да је оно виђење од Бога, када није требало. Зато монаси знају, да када имају неко виђење, треба то да кажу своме старцу и он ће им рећи да ли је то од Бога или од демона. А где има још и гордости, обмана је веома могућа.