Што је човек духовнији то има мање права у овом животу
Старац Пајсије Светогорац
Смирење се задобија после многе борбе. Када човек позна себе, он стиче смирење, које временом постаје његово (непрестано) стање. Без многе борбе можеш постати привремено смирен, али тада ће ти помисао рећи да си нешто иако си заправо ништа и бићеш у прелести до смрти. Ако те смрт затекне у мисли да си ништа, Бог ће ти обратити. Али, ако чак и у самом часу смртном примиш помисао да си нешто.... пропашће сав твој (дотадашњи) подвиг.
Није слобода када кажемо људима да је све допуштено. То је ропство. Да би се исправио, човек мора да пролази кроз многе тешкоће...
Погледајмо дете: ограничавамо његову слободу од почетка. Чим је зачето, мало створењце је ограничено у материци своје мајке читавих девет месеци. Потом се рађа и одмах га повијају и утежу у пелене, а чим почне да расте стављају га у оградицу... Све је ово неопходно да би дете правилно расло. Чини нам се да све ово ограничава слободу, али без тих заштитних мера дете би умрло још на почетку.
Ви не знате много о умној молитви, осим онога што сте о њој прочитали. Жене би требало да буду опрезне, јер оне имају осећајност и нежност, док мушкарци воле Христа више на разумски начин. Жене воле срцем и то су показале када је био распет Господ, док су се мушкарци, који се иначе више користе разумом, видевши колико је Јевреја, књижевника, фарисеја и војника било присутно код Крста Христовог, закључали у кући, забравили добро врата и чекали шта ће да се догоди. Жене су, дакле, осећајне и врло лако им могу доћи сузе за време молитве, и оне тада могу помислити да су достигле (благодатно) стање које су описали Свети Оци. Зато је неопходно да жене буду обазриве и предострожне (на молитви). .
Што више баците неки предмет у висину, то ће он са већом силином треснути о земљу и разбити се. Често сретнемо човека који је умислио да је нешто велико... а то је веома опасно, јер је такав човек доспео у стање унутарње гордости... Нека му је Бог у помоћи, јер се такав сјединио са сатаном.
Немојте се егоистички само-присиљавати да чините више него што можете да чините, јер то само оптерећује (а не доноси никакву корист). Христос је отац нежни, а не тиранин: Он се радује нашем смиреном труду.
Није добро да човек мења духовнике. Замислите градњу зграде, приликом које се стално мењају пројектанти и инжењери. Таква градња не може изаћи на добро.
За осетљиву и предану душу неће бити ни од какве користи да се - док не стекне довољну духовну снагу - упушта у подробно анализирање својих греха, будући да јој ђаво тада може подметнути дух преосетљивости, е да би је тиме само још више обременио. Ђаво никада не иде насупрот човековим жељама, већ им свагда повлађује, и труди се да, умножавајући тугу и сузе, само још више ожалости душу и баци је у очајање.
Што човек постаје духовнији, то мање права има у овом животу. Мора да буде стрпљив, мора да подноси неправду, мора да трпи увреде од људи. А духовно искварен човек, који се удаљио од Бога, има многа права: да малтретира друге, да виче и да се поступа неправедно. Наша права Бог чува за други живот, а ми из незнања често тражимо нека права овде... Ако нам неко нешто приговори, ми му одмах узвраћамо. А после мислимо да верујемо у Бога. То је велика самообмана. Људска правда не значи ништа духовном човеку, али се (духовно) искварени човек веома брине о њој.
Са енглеског превео
Матеј Арсенијевић
преузето из књиге
"Како се спасавати у свету -
савет и поуке древних и савремених Светих Отаца и стараца хришћанима у свету"
стр. 182-184
Библиотека "Свети Петар Цетињски"
Светигора
наслов изворника
Спасение в миру