New Page 1

Православни: Доста говорисмо о томе како сте покварили Символ вјере и како је римска црква отпала од тијела Христова; сад је вријеме да разговарамо о поглаварству у Цркви, које сте ви лажно присвојили својим папама.

Унијат: Кад смо говорили и промјени Символа вјере, ти си побједио мене, а овдје ћеш ти бити побијеђен, јер ми нисјесмо измислили јеванђелске ријечи: „Ти си Петар[1] и на овоме камену сазидађу Цркву Своју, и врата паклена неће је надвладати. И даћу ти кључеве од царства небескога; и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесимна“ (Матеј 16:18-19)

Православни: Расправљаћемо о тим ријечима, али ћу ти најприје рећи, да су оне изречене Петру, а не римским папама.

Унијат: Али је Петар био епископ у Риму и сву је своју власт предао својим наследницима.

Православни: Он је био у Антиохији, стога и антиохијски патријарси држе себе за његове наследнике и имају печат са ликом Петра и Павла. Ако ти чак хоћеш да убрајаш Петра у риске епископе, што је ипак сумњиво,[2] ипак ничим нећеш доказати, да је он предао својим наследницима не само епископску власт, него и све своје дарове. Тако је Господ апостола Јована назвао сином Пресвете Богородице, али његови наследници у ефеској цркви нијесу имали тог звања; апостол Јаков је назван стубом Цркве, и он, а не Петар, предсједаваше на Апостолском Сабору у Јерусалиму, јер је тамо био епископ: он је изрекао као предсједник саборски закључак (гледај о томе у Дјелима 15:13-22). Па ипак нико не тражи, да јерусалимски епископ буде предсједник свију Сабора и да предлаже саборски закључак.

Унијат: Ја ти се врло чудим. Свагда су се наши сабесједници са нама слагали у теми о папском поглаварству (примату) над свом Црквом, кад год би се сложили са нашим учењем о Петрову поглаварству и о његову епископству у Риму.

Православни: Ја се не слажем ни о Петрову првенству, но о томе ћемо послије говорити, него ћу сад рећи, да су многих цркава епископи били Апостоли, али њихови наследници осим епископске власти, не добише њихових дарова. Господ је рекао Филипу и Натанаилу: „Одсада ћете видети небо отворено и Анђеле Божије гдје се пењу и силазе на Сина Човечјег“ (Јован 1:51). Па покрај свега тога њихови се наследници у азијским црквама тога не удостојише.

Унијат: Онда читај из Гаџегине књижице, да је сва црква признавала власт римских епископа као Петрових наследника.

Православни: А ја знам, да није признавала. Читао сам код твог Гаџеге, да је „Петар учио у Риму као епископ. Тако исто и сваки његов наследник на римском престолу има, као што је и он имао, првенство у Цркви“. Одакле је он то узео – ни ја не знам.

Унијат: А даље шта пише Гаџега: „И ово признаје сва Црква“.

Православни: То он пише, а затим наводи ријеччи Светих Отаца које то никако не потврђују, или наводи лажне ријечи, које Свети Оци нијесу рекли ни писали, нпр. Свети Игњатије Богоносац није римског епископа називао главом свију цркава, а што је коринтска црква молила за савјет у црквеним пословима Светог Климента Римског, није то поглаварство, јер су и Светог василија великог многе цркве питале о догматима и канонима и држале се његова ријешења, о чему можеш читати у Књизи Правила, па и Светог Атанасија Александријског.

Унијат: А затим је написано, да на Четвртом Васељенском Сабору Оци називају папу главом свију Цркава.

Православни: То није говорио Четврти Васељенски Сабор; ако су то клицали неки оци, то бијау обични комплименти, који су хвалили мудрост Светог Лава, папе римског, а не папску власт. Знаш ли од најстаријих времена каква је титула александријског и антиохијског патријарха?

Православни: А кад би знао, ни ти ни твој Гаџега не би говорили глупости о папиној власти. Па слушај: у титули Цариградског патријарха каже се: архиепископ Цариграда, Новог Рима, и Васељенски патријарх, а у титули Антиохијског: пастир пастира, архијереј архијереја – у титули Александријског патријарха исте ријечи, па шта више – „тринаести Апостол и судија Васељене.“

Унијат: Но таквих ријечи нема ни у папиној титули.

Православни: Зато ми је смијешно читати Гаџегу, кад он мисли, да ће доказати папску власт, позивајући се на то, што се увријеђени епископи каткад обраћају његовој заштити. А знаш ли ко се је обратио суду васељенског судије, тј. Александријском патријарху? Сам цар, када се је завадио са Цариградским патријархом Сергијем. Па кад су многи Оци на Четвртом Сабору, саслушавши посланицу Светог Лава, клицали, да на његова уста говори сам Петар, ту се хвалила мудрост Светог Лава као побједиоца монофизита, а никако папина власт. За Златоуста су Оци говорили и писали, да су његова уста – уста Христова, али ником није ни падало на ум да њега и његове наследнике у Цариграду назове јединим Христовим наследницима.

Унијат: А кад је тако, зашто је гаџега почео да гледа у тим поклицима првенство папе?

Православни: Јасно је зашто, он није могао наћи никаквих саборских изрека и папину поглаварству, па се је морало купити поклике и комплименте и надати се, да читаоци не знају како су исти поклици и комплименти били управљени не само папи него и другим патријарсима и епископима.

Унијат: Но ако ти одбацујеш власт папа над свом Црквом и власт Петрову као њихово право, на чему се онда оснивало њихово првенство међу петорицом патријарха?

Православни: То већ није растумачено поклицима појединих Свеитеља, већ непосредним и јасним закључком Другог, Трећег и Четвртог Васељенског Сабора, јер се овај ослања на прва два у свом 28 Правилу:

„У свему се држећи одредаба Светих Отаца, одређујемо и закључујемо о посебним правилима најсветије цркве истог цариграда, Новог Рима: јер су престолу Старог Рима Оци дали доста преимућстава, пошто је то био царски град. руководећи се истом побудом и стопедесет богољубазних епископа (т.ј. Други Васељенски Сабор) прописаше једнака права, најсветијем престолу новог Рима, праведно расудивши, да град, који је добио част да буде градом цара и државног вијећа и који има иста права као и стари царски Рим, и у црквеним стварима буде други за њим.“

Православни: Није папа потврђивао Саборе, него су Сабори папе и дизали и збацивали и проклињали оне папе, који су били јеретици. Али није ствар у томе, него је то главно, што је овдје наведена свједоџба не само Четвртог, него и Другог Сабора, који се осим тога, оснива „на учењу најстаријих Отаца“.

Рим није уздигнут над друге архијерејске престоле зато што су папе сматрали за носиоце Петрове власти (што су латини послије такође измислили), него с тога што је он био царска престоница, а људи се састају у престоници због послова и одатле је згодније управљати својим подручјем, али никако свом Црквом, којој је једина Глава Христос.

Унијат: Зар се духовна власт мора управљати по грађанском поретку: гдје је цар, тамо су и већи јерарси?

Православни: Управо наша духовна власт јесте власт епископова: он посвећује свештенике, освећује храмове, одлучује од Цркве непокајане, итд., а митрополити и патријарси постављају се, да се очува поредак. Они сазивају Саборе и предсједавају саборском бирању и постављању нових епископа, на саборском расправљању о вјерским предметима, али све то раде сабори епископа, а не патријарси ни папа.

Унијат: Докажи ми саборским одредбама, да су права епископа у решавању таквих спољашњих послова и да се она зато постављају и предстоницама и обласним градовима.

Православни: Ако је по вољи – ево ти 9 Правило Антиохијског Сабора, чије су закључке потврдили Шести и Седми Васељенски Сабор: „треба да у свакој епархији епископи познају епископа, који је предстојник у митрополији и који води старање о свој облсти, јер се у митрополију са свију страна стичу сви, који посла имају.“ По томе права тих епископа над другима не оснивају се ни на чему другом, већ само на згодном саобраћају с главним градовима.

Унијат: И тако Рим и Цариград само су за то уздигнути?

Православни: Па разумије се. У осталом, познато нам је једно уздизање града из духовних разлога. То се не тиче Рима, него Јерусалима, иако он није био главни град у држави, ни у већој области, али је био Мати Цркава, стога ево шта су о њему одредили сабори: „Пошто се је учврстио обичај и древно предање, да се поштује епископ који станује у Елији, нека му се одаје част уз чување достојанства, које припада митрополији.“ (7 Правило Првог Васељенског Сабора).

Исто се говори и у 36 Правилу Шестог Васељенског Сабора. Елија јесте јерусалим, који се тако назвао послије последњег јеврејског устанка. Видиш ли, ту је епископ узвишен не због знаменитости града, него по „старом предању“ ради његове светости.

Унијат: А има ли бар једно правило, које доказује, да папе немају власт над осталим Црквама?

Православни: А ти мислиш, да нема? Ето се твој Гаџега позива на Светог Тарасија, цариградског патријарха (у осмом вијеку), да је он писао папи Адријану као управитељу престола Апостола Петра, али Свети Тарасије не само што не признаје папи Петрових права, него у тој истој посланици, коју је осим тога потврдио Седми Васељенски Сабор, још тражи, да укине симонију. Још је јаче показао своју власт над папама Картагенски Сабор, коме су закључке потврдили Шести и Седми Васељенски Сабор; он је саставио и написао папи нарочиту каноничку посланицу са захтјевом, да се не мијеша у ствари картагенске Цркве и, особито, да не прима тужаба на мјесне епископе, јер ће бити лишени свог чина, ако се нађу такви нагли људи, који се буду тужбама обраћали папи. Ето, твој Гаџега наводи примјер, кад се ко тужио папама, али ћути о томе, да су за то тужиоце сабори врло кажњавали. Дакле ти су случајеви тужаба били или приватна писма или злоупотребе.

Каноничка посланица Картагенског Сабора Целестину, римском папи: „Молимо Вас, господине брате, да у напријед лако не слушате оне, који одавде долазе, и да више не допуштате себи примати у општење оне, који су од нас одлучени, јер ће Твоје блаженство лако наћи, да је то тако установио и Никејски Сабор (т.ј. Први Васељенски)...

И исти је Никејски Сабор разумно и праведно признао да ма какви се послови појавили, они се морају свршавати у својим мјестима, јер Оци признаше, а ни једној области неће бити ускраћена благодат Светог Духа, кроз коју свештеници Христови и виде правду и тврдо је чувају, а особито кад је свакоме допуштено, сумњајући у праведну одлуку најближих судија, обратити се саборима своје области и, штавише, Васељенском Сабору. Зар има кога, који би вјеровао, да Бог наш може надахнути правицом у суду једнога, а многобројним свештеницима, који су на Саору скупљени, да ће то одрећи?

Немојте дакле више, да, на молбу неких, шаљете овамо своје клирике, да расправљају наше послове, и немојте то допуштати ради тога, да се не каже да ми уносимо ташту гордост свијета у Христову Цркву, која онима, што желе видјети Бога, доноси свјетлост простоте и дан смирености.“

Унијат: како било да било, али Црква на земљи мора имати видљиву главу, јер, иако се Христос сматра Главом Цркве, како пише Гаџега, али је Он „невидљива Глава, па ма да је био с Апостолима, али се је узнио на небо и од тада су Апостоли управљали Црквом под вођством Петровим“. А даље пише: „Црква је слична друштву, а друштво на земљи не може бити без једнога главног управника; тако и Црква мора имати једнога највишег управитеља, једну главу“ (стр. 23 и 30).

Православни: Ти си од једанпут рекао двије неистине. Друштво је често без управника. Ђаци између се немају управитеља, него им управљају учитељи, који не улазе у то друштво, већ живе за се. Друга је ваша лаж у томе, што сте, јурећи за земаљским благом, ослабили у вјери и не можете схватити да Сам Спаситељ наш управља Црквом. „Ево Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин“, каже Он прије Вазнесења на небо.(Мат. 28:20). Да ви читате Свете књиге, а не своје шизматичке (расколничке) бајке, знали бисте по књизи Дјела, да Сам Господ непрестано управља свом Црквом, а не Апостоли. Он се јављао Петру пред обраћањем Корнилија, шаље Анђела да изведе Апостоле из затвора, преко Анђела поручује Филипу да иде на проповијед ушкопљенику Арапину. Он сво вријеме води Павла јављајући му се и у Коринту и у јерусалимском храму. Много је таквих догађаја изнесено у Дјелима, а исто тако и у петровим и Павловим посланицама, одакле знамо како треба учити и владати се. Зато кажемо, да вјерујемо у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Треба вјеровати да је Господ Исус Христос у њој стално, мада и невидљиво, присутан и њоме управља, као што Господ говораше Апостолима полазећи на страдања: „Нећу вас оставити сиротне, доћи ћу вам“ (Јован 14:18).

Унијат: Али у Старом Завету био је првосвештеник, а Нови Завет је важнији од Старога, па зашто смо лишени видљиве главе Цркве?

Православни: Није то одузимање него право, и све је то изнио Апостол Павле у посланици Јеврејима тако јасно, као да је предвидио ваше латинске фантазије и доскочице. Сад слушај шта ти читам из једне архијерејске посланице:

„Ако вам кажу латини, како треба да буде у Христовој Цркви један првосвештеник и намјесник Христа, који се је од нас вазнио на небо, као што је и у Старом Завјету један првосвештеник. Такав је говор против Божанског Писма. Стога нас Апостол Павле, који је унапријед видио и те латинске лагарије, учи у својој посланици Јеврејима, да нико други није наследник првосвештеника Старог Завјета, осим Господа Исуса Христа (Јевр. 4:14-16; 7:23-28), јер каже да јеврејски „многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану. А овај, будући да остаје увијек, има вјечно (непролазно) свештенство.“ Али је и ово предвидио божански Апостол, да ће латини овако говорити (као што увијек и говоре): „потребно је да на земљи имамо Христова намјесника, јер је Сам Христос отишао на небом а нама треба жив првосвештеник, који посредује за нас“. Стога на ту неистину Апостол одговара, настављајући овај говор о Христу: „Зато и може спасти оне, који кроз Њега долазе Богу, будући да свагда живи, те може посредовати за њих (за људе)“.

Зашто то дакле не разумију латини? Зашто траже и другог поглавицу и заступника своје васељенске цркве? Одговарамо: Због свог маловјерја, јер као маловјерни не могу дати, да Христос управља њиховим животом и свом Црквом, нити знају наше свакидашње јектеније: „Сами себе, и друг друга и вес живот наш, Христу Богу предадим.“ Ради тога измислише ове лукаве ријечи: земаљској Цркви потребан је првосвештеник, а то је римски папа, који има тијело и може бити сапатник патницима. Али тако говорећи они се опет истичу као противници божанском Писму, јер Павле каже о Христу Богу: „Јер немамо архијереја, који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим гријеха. Да приступимо дакле, слободно престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат на вријеме кад нам затреба помоћ.“ (Јевр. 4:15-16)

Унијат: И у томе си ме побиједио. Али ево у чему смо ми католици непобједљиви. Ви не признајете папине власти, али хоћеш ли одрицати поглаварску власт Светог Првоврховног Петра над свом Црквом, па и над Апостолима? Хоћеш ли одбацивати ријечи које је Христос казао: „Ти си Петар и на овоме камену сазидаћу Цркву Своју, и врата паклена неће је надвладати. И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима“ (Матеј 16:18-19).

Православни: Не смијем одрицати Христових ријечи, али ни теби нећу допустити да их јеретички тумачиш. Реци, јесу ли те ријечи казане само петру?

Унијат: Све су оне казане Петру, али последње је ријечи по Васкрсењу, Господ казао свима Апостолима, а о кључевима и оснивању Цркве само Петру.

Унијат: Власт отварати и затврати царство небеско.

Православни: Ако је у томе Петрова власт, онда он нема никаквог посебног права мимо остале Апостоле, јер је њима заједно с Петром речено нешто више: „Примите Духа Светог. Којима опростите гријехе, опростиће им се, а којима задржите, задржаће се.“ (Јован 20:22-23)

Унијат: Али Петру је власт дата раније, као главном Апостолу, јер је он први признао Христа за Сина Божијег.

Православни: У то мало ријечи ти каза двије неистине, али ћу ти опростити, јер си се од дјетињства научио говорити лажно, као што пише и у римокатоличким уџбеницима и у Гаџегиној књизи. Никако није први Апостол Петар, него Апостол Натанаило, признао: „Рави![3] Ти си Син Божји, Ти си Цар Израиљев“, а за то је од Христа добио велико обећање: „Отсад ћете видјети небо отворено и Анђеле Божије гдје се пењу и силазе на Сина Човјечјег“ (Јован 1:49, 51).

Да је Господ рекао Петру, ви бисте и из тих ријечи доказивали његово поглаварство. У осталом, може бити да ће се некад наћи и такви јеретици, који ће Натанаила и Филипа држати за поглавице апостолске и све Цркве. Дакле по Јеванђељу, Апостол Натанило је први признао Христа Сином Божјим, а други, опет не Апостол Петар, него сви Апостоли, који се Господу послије Његова хода по води и стишавања буре, кад им је ушао у лађу, поклонише и рекоше: „Заиста си Ти Син Божји“. То је описано у 14. глави Матејева Јеванђеља, а о Петрову исповиједању у 16. глави. Ни ти, ни твој Гаџега никако не знате ни Јеванђеља.

Унијат: Али ипак је власт везати и дријешити Петру дата раније, него осталима.

Православни: Није истина. Она му је дата послије Христова васкрсења, када и осталима, као што пише у 20. глави Јеванђеља по Јовану, а по Матејеву Јеванђељу она је Петру само обећана у будућности, као што су раније Натанилу обећана небеска виђења.

Унијат: Покрај свијега тога, ја се не растављам од ових Христових ријечи: „на овоме камену сазидаћу Цркву Своју, и врата паклена неће је надвладати“. Ко је камен и темљ? Петар.

Православни: Да је и Петар, не би то ништа користило вашим папама. Ја сам ти растумачио и о везању и дријешењу, да је то свима дано, а ево шта ми пјевамо при освећењу нове цркве: „Ти, Благи, који си саградио Цркву Своју на камену вјере, прими у њој наше молитве.“ Твој Гаџега и сам наводи ријечи Писма, из којих се види да је камен од угла Цркве Христос, а друго су камење – Апостоли и Пророци (Ефесцима 2:20-21); а Апостол Петар пише о томе (1. Петр. 2:4-8) – да су сви синови Цркве живо камење, које се нслања на крајеугаони камен – Христа.

Унијат: Ако је Петар исти камен као и сви, зашто га је Господ назвао каменом?

Православни: Господ га је тако назвао не ради власти, коју ће тобоже добити, него због његове ревности за вјеру, као што је и разјаснио у бесједи на Гори, да онај који чује Његову ријеч и извршује је, наличи на онога, што гради своју кућу на камену, а малодушни је као онај, што гради на пијеску: његова ће се кућа срушити, ако буде бура и поплава (Мат. 7:24-27). А Петра је Господ тако назвао по његовој одлучности, да одмах изврши оно у шта је вјеровао: тако он два пута скакаше у море, да што прије дође до Христа када се јавио (Мат. 14:29; Јов. 21:7); ударио је слугу Христових непријатеља (Јов. 18:10) и уоште био је човјек одлучан и нагао.

Христос Спаситељ даваше називе Својим ученицима не према оној власти коју ће они добити у будућности, него по њиховим душевним особинама, као зналац срдаца. Тако рече за Натанаила: „Ево правога Израиљца у коме нема лукавства“ (Јова. 1:47), а Јована и Јакова, синове Зеведејеве, назвао је због њихове ревности за вјеру, синови грома, Воанергес (Мар. 3:17).

Унијат: Па ипак је на Петру, као на камену Господ обећао основати Цркву, и ваша га Црква назива темељем.

Православни: Не на њему, него на камену вјере, као што сам ти већ разјаснио: Ти си Петар (Петрос) и на овоме камену (петра), а не на Петру, т.ј. на камену вјере сазидаћу Своју Цркву.

Унијат: Петра и Петрос – то је грчки, а јеврејски је – једна ријеч – Кифа. Спаситељ је говорио јеврејски.

Православни: Није истина. Спаситељ тада, као и сви Јевреји, говораше арамејски и кад је тада с крста повикао јеврејски ријечи: „Или, или лама савахтани“[4] (Псал 21:1), не разумеше Га војници и рекоше: Он зове Илију. То је једно.

А друго – зашто твој Гаџега нагађа какве је ријечи Господ говорио на источном језику и каква јеврејска ријеч одговара грчкима: Петрос и Петра. Ако се сва ваша вјера оснива на нагађању, шта она вриједи?

Унијат: Та и ваша Црква назива Петра темељем вјере и Цркве.

Православни: А Апостола Јована назива „најчистијом основом наше вјере“ (служба 26. септембра по старом календару), Андрију – „најбољим од Апостола“ (служба 30. новембра). Али и то је још мало. Знаш ли кондак Светом Василију Великом?

Православни: Зато не знаш, јер као и сви ваши унијати, не читаш молитава благодареља послије Светог Причешћа. Послије литургије Василија Великог и молитава причешћа читамо Светом Василију: „Показао си се као непоколебив темељ Цркве.“

Унијат: Нек тако буде, али је Петар главни темељ послије Исуса Христа.

Православни: Е то нико од вас неће никада доказати, да два дана непрекидно говори.

Унијат: Али докажи ти, да се Апостоли у истом смислу називају темељи Цркве.

Православни: А ако докажем, хоћеш ли се покајати због свог папизма?

Православни: Није истина, нећеш се покајати, јер у Свето Писмо слабо вјерујете, већ као стари незнабошци Римљани вјерујете само у то, како бисте цио свијет покорили папи и Риму, а ни данашњи Рим не признаје папе, него се дигао против њега и изабрао себи свјетске краљеве.

Православни: Доказаћу ти, да се ријечима Апокалипсиса у истом смислу свих дванаест Апостола називају темељем Цркве. Ево како нам се описује Христова Црква: „Анђео одведе ме у духу на велику и високу гору и показа ми велики град свети Јерусалим, гдје силази с неба од Бога... Градски зид има дванаест темеља и на њима имена дванаест Апостола Јагњета (Открив. 21:10-14).

Слично томе и у Јеванђељу је Господ претсказивао Својим Апостолима, кад Му Петар рече: „Ето ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће дакле бити нама?“, не обећа никаква посебна права Петру, него је казао: „Заиста вам кажем, да ћете ви који идете за Мном, у другом животу, кад сједе Син Човјечји на престолу славе Своје, сјешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест кољена Израиљевих“ (Матеј 19:28).

Сви су Апостоли – судије, сви су темељи, сви су камење црквене зграде, али је само један крајеугаони камен – Христос: „Јер другога темеља нико не може поставити осим онога који је постављен, који је Исус Христос“ (1 Кор. 3:11)

Унијат: Ти љуљаш главни догмат наше цркве, без њега се руши католичка права црква.

Православни: Да је ваша црква истинска црква, тако би Спаситељ и казао Апостолима: „Ето вам оца и поглавице Петра. Слушајте у свему њега, а послије његове неследнике“. А шта им је Он рекао: „А ви се не зовите учитељима, јер је у вас један учитељ Христос: а ви сте браћа“ (Матеј 23:8). Видите ли лудост свог учења?

Унијат: Сад ћу и ја тебе осрамотити. Ово је Спаситељ говорио о Петру послије Свог Васкрсења: „А кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече му Петар: Да Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паи јагањце Моје. Рече му опет други пут: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече му Исус: паси овце Моје. Рече му трећи пут: Симоне Јонин! Љубиш ли ме?... И рече Му: „Да, Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече Му Исус: паси овце моје.“ (Јован 21:15-17).

Православни: Ти лажеш и на Јеванђеље, зашто испушташ ријечи: „А Петар поста жалостам што му рече по трећи пут: љубиш ли ме?“ Или може бити у вашим унијатским јеванђељима те ријечи испуштају? Ето и твој Гаџега не наводи тих ријечи, кад говори о три питања.

Унијат: Ми Јеванђеље штампамо без испуштања, а ја испустих те ријечи, јер се оне не тичу нашег разговора.

Православни: Не, врло се тичу. Гаџега по Христовим ријечима пише оно, што им пришивате сви ви латини: „Исус Христос даје власт Петру да пасе не само јањце, него и овце. Другим ријечима Исус Христос поставио је Петра за врховног пастира не само простих вјерних, него и самих Апостола.“ (стр.23)

Православни: Да је било тако, зашто би онда Петар био жалостан? Зар су ваше папе жалосне, кад их бирају на ту дужност? А Петар са сузама увјерава Христа да Га љуби, јер зна да га та три питања не уздижу као главу Апостола, као што је Гаџега измислио без икакава доказа, већ га само кори због троструке издаје, кад је рекао: „Не знам тога човјека“ (Марко 14:71). Опраштајући му због његових суза и љубави Христос га изједначује с другим Апостолима, а не узвишује га над њима.

Наша Црква и пјева тако: „Троструким питањем: „Љубиш ли ме, Петре?“ Христос је поправио троструко одрицање (стихира 29. јуна).

Унијат: Ти си ме сасвим помео, али чиме доказујеш да се Господ није задовољио сузама Петрова покајања када запјева петао, него је још тражио, да се поврати у апостолско достојанство?

Православни: Добро. Понови Христове ријечи на мору Тиверијадском.

Православни: Видиш, Господ га више не зове Петром и чак не просто Симоном, него Симоном Јонинм, као да привремено предаје забораву Своје присно дружење са њим и као да се поново упознаје са њим. И још прије, на исти дан васкрсења Христова, Анђео говори женама мироносицама: „Идите и кажите Његовим ученицима и Петру, да је пред вама отишао у Галилеју“ (Марко 16:7). Дакле Петар се није више сматрао ко један од Христових ученика, све дотле док га васкрсли Господ није повратио у њихово друштво „троструким питањем: љубиш ли ме Петре“.

Унијат: А зар га послије питања није поставио над свима? Зашто је прије говорио: „паси јагањце моје“, а затим: „паси овце моје?“

Православни: Ако хоћеш разумијевај под јагањцима свјетовњаке, а под овцама ђаконе и свештенике, а не Апостоле, као што Гаџега лажно пише, нити управу над Црквом. Из чега се то види? Одмах иза тих ријечи Господ одазва Петра, да му открије каква га мученичка борба чека: „Видјевши Петар где за њим иде онај ученик кога Исус љубљаше – рече: Господе! А шта ће овај?“. Али Господ му није допустио да улази у живот другог Апостола: „Исус му рече: Ако хоћу да она остане док Ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за Мном“ (Јован 21:20-22).

Унијат: Дакле, по твоме, Петар није био глава Цркве, већ само њезин учитељ, један од њезиних виших дванаест пастира?

Православни: Потпуно је тако. Он се и сам о себи тако изражава: „Ваше пастире молим који сам и сам пастир и свједок Христових страдања“, итд. „И кад се јави Поглавар пастира, примићете вијенац славе који неће увенути.“ (1 Петр. 5:1-4), а грчки овако: „Презвитере ваше јер сам и сам презвитер.“

Своју посланицу завршује ријечима: „Поздравља вас црква с вама изабрана у Вавилону, и Марко син мој.“ (1 Петр. 5:13)

Унијат: Ето тај је Вавилон Рим, гдје је Свети Петар био епископ, али није волио да га именује Римом, да га не би убили непријатељи дознавши за његово место живљења.

Православни: Ја нарочито поменух Вавилон, чекајући, да ли ћеш рећи исту ту глупост, коју је написао Гаџега у својој књизи. Апостоли нијесу крили своје пребивалиште, па и Петар је свакојако убијен у Риму, а по томе мало би их и дознало гдје се налази, све да је и написао да је у Риму, јер тада не бијаше штампарија и апостолска писма полако су се пребацивала из руке у руку.

Унијат: Па зашто је Свети Петар Рим назвао Вавилоном.

Православни: Он никако и није писао у Риму, него у Александрији, гдје је становао са Марком у предграђу које се звало Вавилоном, што смо дознали из Житија пустињака. Послије су марка тамо ухватили незнабошци и предали на мученичку смрт, а Петар је свој живот свршио у Риму, што ми Православни не одричемо, као што то чине лутерани говорећи, да Петар никада није био у Риму.

Унијат: Значи, да говорећи о Петру, католици не лажу све.

Православни: Али лажу врло много и не стиде се. Ето твој Гаџега каже: „Свети Оци на Првом Васељенском Сабору у Никеји и на Трећем у Ефесу, Светог Петра називају великим поглаварем Апостола“. Ништа није тако било, а дјела (записници) Првог Сабора нијесу ни дошла до нас. У служби 29. јуна Петар се не назива поглаварем, него прваком.

Унијат: Но видиш, ти католицима сам чиниш уступку.

Православни: Неће вам помоћи така уступка. Поглавар у црквеном језику није то исто што је у нашем, световном. Поглавар значи онога који започиње: „...Возопитим вјернии Гавриила имушче чиноначалника“. Гаврил је први прославио Богородицу и ми кличемо: „Радуј се Благодатна, Господ с Тобом.“

Православни: А грчки – корифеа, корифеонта. Тако се назива најбољи певач у кору другова који су му једнаки, најбољи ученик у школи, али не начелник у оном смислу као што је грчки архон. Ето архијереј је – старјешина јереја, архиђакон је био старјешина ђакона.

Унијат: Па је ли могуће да наши католички богослови могу тако хотимично и бестидно лагати?

Православни: Па Гаџега може надајући се, да читаоци његове књиге немају појма о ономе што он измишља. Он се узда да ће тим лакше стећи повјерење простака уколико дрскије буде лагао. Познато је, например, да су унијати укинули Проскомидију; код њих кувар изреже просфоре, а свештеник сложи комадиће на дискос и више ништа; Православни свештеници читају све што је наштампано у Службенику на Проскомидији. Међутим, Гаџега пише: „Наш је обред тачнији него грчки, јер нпр. у грчкој Цркви мало гдје у служби врши проскомидија, а у нас је све задржано.“ Та то је исто као кад би Јуда рекао Јовану Богослову: „Ја сам увијек био веран Христу, а ти си Га издао“.

Унијат: Многе си ми опоре речи рекао у овоме разговору. Зар је могуће да је сва наша црква до краја огрезла у лажи?

Православни: Лаж је да Свети Дух излази од Оца и Сина. Лаж је и кршити црквену заповијест – не кварити Символа Вјере. Лаж је да је Апостол Петар био глава Апостола, глава све Цркве. Лаж је да је он свима римским епископима предао не само епископску власт, него потпуно и све своје дарове, које је заиста имао и које сте ви измислили. Лаж је да је те епископе стара Црква признавала за своје врховне поглаваре.

Унијат: А догмат папске непогрешивости? Безгрешног зачећа Пресвјете Дјеве од Њених родитеља Јоакима и Ане, о индулгенцији и чистилишту – зар је и то лаж?

Православни: Папска непогрешивост је грешна и ружна лаж: познање Божије истине даје се праведности (Матеј 5:8; Премудр. Сол. 1:45), а не дужности.

Унијат: Али и ваша Црква 9. децембра прославља зачеће Пресвете Дјеве.

Православни: Још се више слави зачеће Претечино, 23 септембра, али их ни једно ни друго није избавило од прародитељског гријеха, већ само Ваплоћење и Искупљење Сина Божјег.

Ако желиш, говорићу и о свима осталим вашим јересима, али је засада доста. Ако волиш да знаш истину, да ти је душа дража од лажи, у којој ви одрастате и старите, ако се бојиш Бога, ако љубиш Исуса Христа, тададобро размисли о свему што си од мене чуо и покај се због својих јереси и замоли да те приме у Свету Православну Цркву.

Унијат: Ти прекидаш разговор, али ми бар то признај, да наша римокатоличка црква има више права називати се васељенском, него ваша грчко-руска.

Православни: Већ сам ти забранио да Православну Цркву зовеш грчко-руском, јер она остаје на земљи и кад би, не дај Боже, нестало и свију Грка и свију Руса. А ето ти своју цркву узалуд називаш римокатоличком. Да пропадне талијански град Рим, онда би пропала и ваша црква, јер се не би могле понављати ваше бајке о Риму као пребивалишту Христова намјесника и главе све Цркве.

Унијат: То је истина, али се ми надамо да ће Рим вјечно трајати.

Православни: Празна нада. Те неколико десетина година ваше су папе биле прогањане из Рима када је било „авињонско“ ропство папа. Па и ваша вјера није католичка, т.ј. није васељенска, него провинцијална, римска, талијанска, као у муслимана; да се разруши њихов свети град Мека, крај је исламу, а ако се разруши Рим, онда је крај римском католицизму.

Унијат: Још треба да нашу вјеру сравниш и с незнабожачким многобоштвом.

Православни: Не сравњујем, него вам добра желим, али је сравнио ваш Пије IX са Ватиканским сабором онакву одвратност, да новоизабрани добија од Бога моћ да непогрјешиво расуђује о вјери и цркви, кад сједне на свој папски престо.[5]

Ето тако је било и у незнабожаца, кад је свештеница, звана Питија, сједала на троножну столицу над пећином онда јој се откривала будућа судбина народа и свега свијета.

Унијат: А по чему је ово наше учење против Христових ријечи? То је прво моје питање, а друго је и последње: зашто називаш нашу цркву не само римском, него и талијанском?

Православни: Противи се Спаситељевој речи: “И неће рећи о царству Божијем: ево га овдје или ондје, јер гле, царство је Божје унутра у вама” (Лука 17:21), а талијанском називам вашу вјеру и цркву зато, што ваш папа редовно мора бити Талијан,[6] а Господ је преко Апостола Павла рекао да у Христу, у Цркви “нема Грка, ни Јудејаца, обрезања ни необрезања, варвара ни скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос” (Колошанима 3:11).

Надам се, да ме нећеш даље задржавати новим доскочицама; опрости и више љуби истину!

[1] Камен

[2] Римску Цркву је основао апостол Павле, а не Петар. Апостол Петар је у Рим дошао пред прогоне и страдање. Више о томе можете наћи у књизи „Истина је једна: Свети Оци о римокатолицизму“ (прим. уредништва)

[3] Учитељу!

[4] „Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?“

[5] „ex cattedra” (прим. уредништва)

[6] У деценијама након писања овог дела, паписти су и то чак изменили, па је тренутни папа пореклом Немац (прим. уредништва).