Свети Исаак Сирин

•    Оно што је со за храну, то је смиреност за сваку врлину. Да би је стекао, човек мора увек мислити о себи са скрушеношћу, само-омаловажавањем и болним само-осуђивањем, Али ако је стекнемо, начиниће нас синовима Божијим.

•    Заволимо тишину док свет не буде умро у нашим срцима. Сећајмо се увек смрти, и у овој мисли се приближимо Богу у срцима нашим – и задовољства овог света ће добити наш презир.

•    Ходај пред Господом у простоти, а не у лукавости ума. Простота доноси веру; лукава и компликована размишљања доносе таштину; а таштина нам доноси напуштање од Бога.

•    Као што човек чија је глава испод воде не може удхнути чист ваздух, тако и човек чије су мисли уроњене у бриге овог света, не може упити осећања тог новог света.

•    Духовни је дар од Бога човеку да опази своје грехе.

•    Удобност и залудност представљају смрт душе и оне је могу повредити више него демони.

•    Сврха доласка Спаситеља, када нам је Он дао Своје животодавне заповести, као очишћујуће лекове у нашем страсном стању, била је да очисти душу, од штете нанесене јој првим преступом и да је поврати у првобитно стање. Оно што су лекови за болесно тело, то су заповести за страсну душу.

•    Живот духовног напора је мајка светости; од њега се рађа прво искуство опажања Тајни Христових – што се назива првим стањем духовног знања.

•    Гневити се на некога и молити се, значи сејати семе по мору и очекивати жетву.

•    Мала, али постојана дисциплина је велика сила; јер мека кап, капљући постојано, издуби  тврду стену.

•   Кључ ка Божанским даровима даје се срцу, помоћу љубави према ближњем и, у сразмери са слободом срца из ланаца тела, врата знања почињу да јој се отварају.

•    Бестрашће не значи да човек не осећа страсти, већ да не прихвата ниједну од њих.

•    Живот ти је дат ради покајања; не троши га у сујетним тежњама.

 

 

 

^